„Takve ljubavi ima još u knjigama. I u našim ranjenim srcima”, glasi početak nove pesme „Belgrejd soul sekstet”, za koju je tekst napisao, verovali ili ne, političar decenijama prisutan na našoj turbulentnoj sceni Rasim Ljajić.
Nasmejan i kao i uvek lepo obučen, u nedelju ujutru sportski se penje stepenicama Kolarca. Dogovorili smo se da se ovde nađemo kad nema gužve, pored klavira u galeriji, kako bi nam profesor muzike Nikola Mijajlović odsvirao ovu melodiju za koju je poznati političar nedavno napisao tekst.
Neočekivanu vest, kao i to da sekstet ovom pesmom započinje buduću saradnju sa Ljajićem kao autorom tekstova, saznali smo nedavno kada je Mijajlović nastupao kao prva solo truba na upamćenom koncertu pod palicom dirigenta Bojana Suđića, koji je u Zadužbini Ilije M. Kolarca održan povodom 120 godina „Politike”.
Za „Magazin” o prošlosti i sadašnjim zalaganjima
Dok slušamo snimak pesme „Kad bi vreme moglo da se vrati”, Rasim mi objašnjava da je počastvovan time što će sarađivati s orkestrom koji je osnovao profesor trube na muzičkoj akademiji i u kom su i za ostalim instrumentima univerzitetski profesori klasične muzike. Takođe, da pesmu s njegovim stihovima peva Jelena Jakovljević, profesorka flaute na Fakultetu umetnosti u Nišu. Kada su gostovali u Novom Pazaru, kaže, dopalo mu se što pored džeza i tanga profesori sviraju i pevaju sevdah kao deo našeg nasleđa, ali i kako to zvuči.
„Publika je bila oduševljena. Vrhunski muzičari svirali su ’od Silvane do Nirvane’ na profesorski način. U priči s njima nakon koncerta, Nikola mi je otkrio da bi želeo da sekstet ima i svoju autorsku pesmu. Pustio mi je s telefona snimak melodije koju je komponovao žaleći se kako nema odgovarajući tekst, a stihove nikada nije pisao. Bio je začuđen i oduševljen kad sam mu rekao da ću onda ja da mu pomognem i da sam već pisao pesme za naše poznate muzičke izvođače. Ipak, prošli su meseci nakon tog obećanja, a odjednom iz mene nije izlazila ni reč. Shvatio sam da ne mogu da pišem tako što uzmem papir kao po narudžbini, po klišeima i bez posebne inspiracije. To se i potvrdilo kada sam se iznenadno jednog jutra probudio u pet ujutru inspirisan jednom životnom pričom koju sam čuo. Pesma je tako nastala za deset minuta, čini mi se sama od sebe. Posle nje ubrzo sam napisao i tekstove za narednu Nikolinu melodiju pod nazivom ’Kasno je za kajanje’, koja se sada snima”, priča naš sagovornik.
Baladu posvetio majci
Pre osam godina Rasim Ljajić napisao je svoju prvu pesmu. Reč je o tekstu melodije „Dunjo moja”, koju u duhu starih pesama izvodi poznati pevač narodne muzike Halid Muslimović. „Dunjo moja sa ormara…” zapevao je političar da nas podseti.
Veliki hit bila je, podseća, i „Balada o majci”, koju je potom napisao za Anu Bekutu. Baladu je posvetio svojoj majci pošto je umrla: „Svako je kod tebe i jeo i pio, a svaki gost i drag i mio, sad kada te više na kapiji nema, ostala mi tuga golema.”
U ovim stihovima prepoznajemo, a Rasim nam to potvrđuje, kako mu se uvek čini da nije dovoljno vremena proveo pored majke jer su ga političke i druge obaveze odvukle na razne strane. „Naš je život more tuge” pesma je s kojom je kao tekstopisac učestvovao na festivalu „Ilidža” za vreme korone, izvodio je Milan Topalović.
Na tribinama uvek u žaru navijanja
Škola, fakultet i druge obaveze odvukle su ga u mladosti i od njegove druge velike ljubavi – fudbala. Kao dečak trenirao je u omladinskom timu FK „Novi Pazar”, bio je talentovan i u petom razredu igrao je utakmice s dečacima iz osmog. Treninzi su se proredili kad je počeo da ide po podne u školu. Karijeru igrača više nije mogao da očekuje. Kada je završio medicinu, želeo je da bar bude sportski novinar, ali se brzo pokazao kao bolji politički komentator i kolumnista mnogih listova na prostoru bivše SFRJ, među kojima je i „Borba”, a za koje je pisao do 2000. godine.
Sa 26 godina je počeo da se bavi politikom i devedesete postao generalni sekretar SDA Sandžaka. Zbog razlika sa politikom predsednika Sulejmana Ugljanina i svoje opredeljenosti za balans i dijalog u politici, naročito u višenacionalnoj sredini, izlazi iz ove stranke i s trideset godina postaje osnivač i predsednik Koalicije Sandžak, preimenovane kasnije u Sandžačku demokratsku partiju. „Nije bilo lako u sredini u kojoj me partija SDA sa 90 odsto tadašnje podrške proglašava izdajnikom. U to vreme s Muamerom Zukorlićem sam se prvo zalagao za to da vera i politika ne idu u istoj rečenici i da se ne razbija preko politike islamska zajednica. A onda sam se i s njim razišao kada sam ocenio da veru vidi kao poligon za politiku i političku poziciju. Oduvek sam smatrao da radikalizacija i ekstremizam šteti svakoj zajednici i da je suština politike da nađe meru i put do svakog građanina. Kada se ne zna šta se može, isto je kao da se ne zna šta se hoće”, poručio je u našem razgovoru Ljajić.
Ovakvi stavovi su ga, uz nesporan politički talenat, posle petooktobarskih promena 2000. godine sa 36 godina doveli na mesto ministra za nacionalne i etničke zajednice tadašnje SRJ. Kao stalni koalicioni partner na svim potonjim izborima kod nas, iako mu se resori menjaju, biran je za ministra u narednih dvadeset godina. Od 2001. bio je i potpredsednik Koordinacionog tima za KiM, od 2004. predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, bio je potom na čelu mnogih državnih koordinacionih i akcionih tela, a od 2012. i na mestu potpredsednika vlade, paralelno s ministarskom funkcijom…
Do 2020, kada objavljuje da će ga na ministarskom mestu u turizmu kao resoru koji je opet tad dodeljen njegovoj stranci ubuduće zameniti njeni drugi istaknuti članovi.
Od ministra do potpredsednika fudbalskog kluba
„Prozivali su me neki u javnosti da sam ceo život u ministarskoj fotelji i nazivali me stalnim ministrom. Odlučio sam da me kolege iz stranke zamene na toj poziciji i da se maksimalno posvetim partiji. Efekti te odluke se već vide. Stranka koja ima više od 40.000 članova po poslednjim podacima aktivnija je i vidljivija je njena uloga nego ikada ranije. Istina, nisam mogao da obavljam u isto vreme i velike državničke poslove i da se potpuno posvetim cilju da ojačam poziciju velike građanske levičarske partije u zemlji”, otkriva Ljajić čemu se posvećuje posle uspešnog oporavka od nedavne teške saobraćajne nesreće u kojoj je izgubio prijatelja i saradnika Branka Gogića.
Ne poriče da bi u slučaju da mu ponude prihvatio u budućnosti opet neku novu državnu funkciju, ali shodno iskustvu i doprinosu. „Političar sam i bilo bi neiskreno da kažem da ne čekam svoj trenutak i da ne bih prihvatio neku značajnu ulogu, ali svakako ne manju od značajnijih pozicija na kojima sam već bio”, priča iskreno.
Svojoj velikoj ljubavi, fudbalu, vratio se pre 18 godina kada, zalažući se protiv korupcije, ulazi u upravu FK Partizan, za koji oduvek zdušno navija. Bio je tamo do 2011, kada dolazi na čelo FK Novi Pazar i ostaje do ulaska u Superligu, a od 2022. je potpredsednik Sportskog društva „Partizan”.
„Želim da se vratim u upravu Partizana, jer ne mogu da podnesem pomisao o propadanju kluba koji iskreno volim. Oduvek sam smatrao da se u fudbalu ogleda društvo, igra je jednostavno razumljiva i zato globalno popularna – najvažnija sporedna stvar na svetu, kako se kaže. Fudbal je ostao u mom srcu i imam želju da se njegovim razvojem kod nas generalno i dalje bavim. Ali da bi se uopšte poboljšali uslovi u našem fudbalu, potrebno je da se izgradi infrastruktura, to jest moderni stadioni, da se ulaže u trenersku struku iz koje mi sada nemamo predstavnika u velikim svetskim klubovima, kao i da se obezbedi regularnost takmičenja. Mislio sam da se najgori ljudi mogu sresti u politici, a posle sam shvatio da su političari ’časne sestre’ u odnosu na neke od funkcionera u fudbalu. Važan je i rad s omladinom, kao i da se eliminiše uticaj roditelja koji su uglavnom ambiciozniji od svoje dece i u svom nasledniku vide obično budućeg Ronalda ili Mesija. Kako bi se naš fudbal vratio na zdrave grane i kako se ne bi podgrevale ambicije bez pokrića u budućnosti, rivalstvo Zvezde i Partizana, kao i drugih klubova, treba da se vrati na stadione”, kaže Ljajić za „Politiku”.
Uskoro do Pazara vikendom za dva sata
U turizmu je, kao i u fudbalu, važna infrastruktura, podseća bivši ministar ovog resora. Važno je obezbediti dobre puteve prvo do krajeva Srbije koji najviše privlače turiste, kao što su veliki gradovi, Zlatibor, Kopaonik i najposećenije banje, ali potom i puteve do atraktivnih, ali još ne toliko posećenih krajeva. Raduje ga što njegov rodni Novi Pazar sve više privlači turiste, a još više što će sa završetkom izgradnje novog puta od Kraljeva u grad u koji dolazi vikendom iz Beograda moći da stigne za dva sata i 15 minuta.
Moć kompromisa
Izdavačka kuća iz Mostara, otkriva sagovornik, sprema knjigu o njegovom političkom životu koja će se zvati „Moć kompromisa”. Knjiga će se osvrnuti na njegov put koji je kako kaže uvek bio vođen politikom mere u pitanjima na našem području.
Ljajić dosta vremena provodi čitajući istorijske i političke knjige. Upravo je pročitao delo Momčila Đorgovića „Ko je ubio Jovana Skerlića”, a sada čita „Prošlost dolazi”, knjigu analiza Dubravke Stojanović. Kao mlad, voleo je da čita Andrića. Za najbolje muzičke tekstopisce smatra pokojne Radoslava Grajića i Marinu Tucaković.
Inspiracija u ljudskim sudbinama
„Nikada nisam mogao da pišem fiktivno. Moja inspiracija su ljudske sudbine za koje sam saznao iz života ili iz knjiga”, kaže Ljajić dok slušamo njegovu najnoviju pesmu čije su reči: „Kad bi vreme moglo da se vrati, / Da ti mladost opet mogu dati, / Sve bih isto ponovila, / Makar tiho ispatila, / I sudbinu suzama zalivala.”
Najevropljanin
Evropski pokret u Srbiji dodelio je Ljajiću priznanje „Najevropljanin” za oblast politike 2005. godine, a pre toga ga je nedeljnik „Vreme” proglasilo za ličnost godine. U anketi agencije „Pragma” 2006. izabran je za najkomunikativnijeg političara. Tih godina bio je određen i za ekonomsku saradnju s arapskim zemljama.
Bez odmora
U dugoj karijeri putovanja na odmor Ljajić skoro da nije imao – kako odgovara na pitanje kojih se zemalja i krajeva s odmora seća. S porodicom s kojom živi u Beogradu je uglavnom odlazio u Pazar, odakle mu je i supruga, inače lekar. Ćerka se isto opredelila za medicinu kao oba roditelja, a sin za Fakultet organizacionih nauka.
#političar #tekstopisac