Ova metalna posuda za ribu predstavlja delo umetnika i dizajnera (iz 1957. godine) koji inspiraciju traži izvan samo funkcionalnih zahteva, koji formu prilagođava nameni na jedan sofisticiran, visoko estetizovan način.
Njegovoj ribi na tanjiru očigledno je udobno i lepo, bez obzira na to što će sigurno biti pojedena! Ona u posudi leži kao u baštenskoj ležaljci okruženoj žutim cvetovima. „Koje li ironije”, reći će oni koji će kompoziciju – ili scenu – posmatrati drugim očima: riba je na posmrtnom odru sa koturima limuna kao počasnim vencima. Bilo kako bilo, čim jedan predmet ili samo slika tog predmeta mogu da probude toliko asocijacija, to znači da je dizajner postigao cilj. Njegova metalna posuda je skoro savršena u svojoj jednostavnosti. Ona je istovremeno i veoma praktična, jer služi kako za pečenje ribe u rerni, tako i za iznošenje ispečene ribe na postavljeni sto oko koga su posedali gosti spremni za gozbu. Forma posude je kao eho, kao arhetip, kao sudbina. Dizajner se predano vraća morskoj formi. To je školjka sa ljušturom od dva čelična kapka, koji kao da se povezuju sa onim što se u njima nalazi.
Ova posuda za pripremanje ribe očigledno može da posluži i za pripremanje nekakvog drugog jela, ali riba će uvek imati prednost. Posuda ima jednostavne zatvarače, dva kapka ljušture mogu ostati otvorena u tri različita položaja, ili se mogu odvojiti jedan od drugoga i koristiti nezavisno.
U promotivnom katalogu proizvođača piše: „Vi sami možete da odlučite da li ćete predmetu oduzeti njegovu funkcionalnu namenu i čuvati ga u svoj njegovoj simboličkoj i estetskoj čistoti – kao skulpturu, ili ćete ga koristiti kao funkcionalni, upotrebni predmet. On je vama na usluzi a od vašeg senzibiliteta zavisi da li će završiti kao skulptura na polici ili – u rerni.”
Priznat i višestruko nagrađivan
Roberto Sambonet (1924–1995)
Italijanski umetnik, dizajner i arhitekt, rođen je u mestu Verčeli. Njegovo kulturno i umetničko obrazovanje (u Milanu, Breri i Bergamu) bilo je multidisciplinarno, ali neredovno i često prekidano. Ipak, ta činjenica nije imala negativne posledice. Naprotiv. Na njegov rad uticali su mnogo umetnici Pol Kle, Brankuzi, Maks Bil. Jedno vreme živeo je u Brazilu. Po povratku u Evropu odlazi u Finsku, u Helsinki, gde sreće čuvenog arhitektu Alvara Alta, čije mu iskustvo pomaže da se afirmiše kao predavač na Visokim školama za arhitekturu i dizajn. U Italiji započinje dugogodišnju saradnju sa firmom „Rinašente” za koje dizajnira izloge, izložbene prostore, reklamne postere i promotivne materijale. Ovaj posao širi i na druge zemlje u Evropi, naročito tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Za svoj rad dobija brojne prestižne međunarodne nagrade i priznanja, kao i Veliku nagradu Trijenala. Dizajnerski radovi Roberta Samboneta nalaze se u brojnim muzejima među kojima je i MOMA u Njujorku.
Arh. Radmila Milosavljević www.dopisna-skola-ambijent.rs
#ribi #bude #udobno