Teško je predvideti kakve bi bile posledice po Srbiju, ukoliko bi na izborima za Evropski parlament (EP) pobedile stranke krajnje desnice. Mađarski premijer Viktor Orban zagovornik je proširenja i on ima veoma dobre odnose sa Srbijom, ali sa druge strane, holandski desničar Gert Vilders je protiv proširenja EU. Evrointergacija Ukrajine, koja je sada u fokusu čelnika Unije, prilika je i za Zapadni Balkan, ali je pitanje da li će zemlje poput Srbije znati da je iskoriste, ocenili su Petros Fasulas, generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta i Maja Bobić, direktorka projekata i prikupljanja sredstava u Međunarodnom evropskom pokretu.
Petros Fasulas, generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta, ocenio je da nije lako predvideti kakve bi bile posledice po Srbiju, ukoliko bi na izborima za Evropski parlament pobedile stranke krajnje desnice.
U Briselu, gde se nalazi grupa novinara iz Beograda u okviru projekta „Puls Evrope“, predočeno je da različite desne partije imaju i različite pristupe kada je reč o proširenju EU, dok Srbija godinama čeka da postane punopravna članica.
Foto: Nova.rs
„Ne postoji jedinstven stav među desnim partijama i to je veoma bitno da znate. Sa jedne strane, mađarski premijer Viktor Orban zagovornik je proširenja i on ima veoma dobre odnose sa Srbijom, ali sa druge strane, holandski desničar Gert Vilders je protiv proširenja EU“, odgovorio je Fasulas na pitanja novinara.
Na ovom događaju moglo se čuti da evropske stranke desnog i levog centra gube podršku, što bi moglo da dovede do rasta podrške krajnje desnih stranaka. Ipak, to najverovatnije neće biti dovoljno za formiranje većine, pa Fasulas ocenjuje da to neće biti alarmantni podaci.
„Može se očekivati da dođe do promena u Evropskom savetu, gde će biti više predstavnika desnih stranaka, ali EPP i PES će ostati najveće partije“, rekao je Fasulus i naglasio da će novi sastav parlamenta i evropskih institucija svakako uticati na politiku proširenja.
Međunarodnom evropskom pokretu (MEP) Maja Bobić Foto:Medija centar Beograd
Ovi izbori dešavaju se nakon brojnih kriza među kojima su migrantska, pandemija koronavirusa, ali i u trenutku jedne nove – rata u Ukrajini.
Maja Bobić, direktorka projekata i prikupljanja sredstava u Međunarodnom evropskom pokretu, naglasila je da je proširenje i dalje veoma važna tema, iako se to sada prvenstveno odnosi na Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju.
„Evrointergacija Ukrajine je prilika i za Zapadni Balkan, ali bojim se da Srbija neće propustiti priliku da propusti priliku“, podvukla je ona i napomenula da se naša zemlja zvanično nalazi na evropskom putu, ali bez konkretnih reformi.
Petros Fasulas, generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta Foto:europeanmovement.eu
Pored toga, Bobić je ocenila da se demokratija sve manje podržava.
„Zabrinjavajuće je da je u većini država članica EU manje od 50 odsto konzistentne podrške demokratiji. Problematičan je trend što mlade generacije navode da su ostavljene i da nemaju stabilnu perspektivu“, istakla je ona u razgovoru sa novinarima iz Beograda.
Dodala je da i ta podrška varira od države do države, te da je u Danskoj ona veća od 50 odsto.
Federiko Tereni, šef pravnog tima, naglasio je da rat u Ukrajini uticao da se pitanje proširenja ponovo nađe visoko na agendi.
„Zapadni Balkan je partner i uvek je deo razgovora, ali u ovom trenutku ne toliko kao Ukrajina. Biće mnogo investicija u narednom periodu, EP će podržati proširenje“, rekao je on novinarima.
Na pitanje ko bi mogao biti novi komesar za proširenje, Tereni je odgovorio da je mađarski komesar Oliver Varhelji uradio „malo ili ništa“.
„Činjenica da su izabrali Mađara pokazala je da proširenje nije bilo visoko na agendi, a sada kada jeste, nadamo se i trebalo bi da očekujemo jačeg komesara, eventualno iz baltičkih ili nordijskih država“, kazao je Tereni.
Izbori za Evropski parlament (EP) počeli su 6. i trajaće do 9. juna, kada će biti poznat nov sastav EP. Između 300 i 400 miliona građana u 27 država članica Evropske unije (EU) bira svoje predstavnike. Ove godine, izbore prati velika neizvesnost, jer se očekuje da će partije ekstremne desnice ostvariti istorijski rezultat. Posledice takvog ishoda mogle bi da utiču na celu Evropu, a veliko pitanje ostaje da li će aktuelna predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen uspeti da oformi većinu i tako obezbedi sebi nov mandat.
BONUS VIDEO Nikola Radišić iz Brisela
#Stručnjaci #odgovaraju #ključna #pitanja #prijemu #Srbije