Krajem prošle nedelje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, studentkinje, studenti i predstavnici ženskih organizacija protestovali su zbog izbora profesora Slaviše Orlovića na mesto dekana uz obrazloženje da Orlović ne sme predstavljati instituciju dok se ne istraže svi navodi o seksualnom uznemiravanju studentkinja. On na kraju nije izabran, ali se oglasio na platformi X da podnosi ostavku na tu funkciju. Napisao je i da protiv njega ne postoje odluke niti postupci.
U međuvremenu javnost je saznala da je protiv istog profesora 2014. godine jedna studentkinja, master studija, tadašnjem dekanu podnela prijavu za seksualno uznemiravanje da bi mu on izrekao upozorenje pred otkaz. Međutim, prijava je povučena uz obrazloženje, kako se navodi, da je to rezultat kompromisa. Da li smemo da pravimo kompromise kada su ovako ozbiljne optužbe u pitanju, tema je večerašnje emsije Euronews Centar.
Psihološkinja Ana Mirković tvrdi da živimo u društvu gde je normalizovano nasilje, naročito seksualno, prema devojčicama, devojkama i ženama.
“Vrlo često se gubi granica između toga šta je nasilje, a šta je kompliment. I to je meni nekako najstrašnije. Mi znamo da je seksualno nasilje kada dođe do samog čina silovanja. Ali koliko te neke lascivne reči, uvrede, dobacivanja zapravo ostavljaju posledice po psihu jedne mlade i starije osobe. O tome se često govori kao čak u društveno-poželjnom ponašanju, kao svi joj dobacuju ona mora da je super žena, ili da super izgleda”, rekla je Mirković.
U takvom društvu i standardima komunikacija vrlo često se desi da se ni ne prepozna nasilje, čak i kada ono bude eksplicitno, tvrde stručnjaci.
“O toj normalizaciji nasilja mi slušamo godinama unazad i čak u ovoj, da kažem, slobodnoj eri, u kojoj se i devojke odvažile, žene, da brane svoja prava. I vrlo često možemo da čujemo da silovatelj kaže: Ja sam učinio čast, ja sam profesor, to je student, ja sam poznati glumac, a to je glumica na početku karijere, ja sam profesor glume, a to su deca. Tako da, kada je toliko poruka, disonantnih tonova, onda se zaista desi da smo zbunjeni, a da ne pričamo o osudi žrtve, o neprihvatanju, o zataškavanju, o guranju pod tepih i nedostatku podrške od porodic”, smatra Mirković.
Euronews/Centar/Screenshot
Ljubica Raškov
Advokatica Ljubica Raškov kaže da postoje različiti oblici seksualnog nasilja, od silovanja do nedozvoljenih polnih radnji, pa do polnog uznemiravanja.
“Ono što upravo je ovde spomenuto, da je nekako normalizovano, to je to polno uznemiravanje. Upravo ta verbalna ili neverbalna komunikacija, koja ima seksualnu tu konotaciju. I to je ono što se nekako ne prijavljuje dovoljno. Jeste da je to jedno novo krivično delo, ali to opet ne tako novo, već par godina postoje, ali očigledno novo jer nije toliko zaživalo u praksi da ljudi to prijavljuju. Kad kažem ljudi, zato što to mogu biti i žene i moškarci, naravno češće su to u ovim situacijama žene, ali prosto ne prijavljuje se dovoljno”, kaže Raškov.
Granica između udvaranja i polnog uznemiravanja
Mirković ističe da postoji jasna granica između lepih emocija i udvaranja sa jedne strane i uznemiravanja sa druge.
“Ne znam da li postoji definicija, da kada je udvaranje i kada je lepa emocija sa lepim ljubavnim ciljem, da je to nežno, da je to lepo, i to je sad stvar komunikacije, zaista budite najlepše emocije, leptiriće u stomaku, želju da provede vreme sa vama, da jedva čeka da se vidite. A ukoliko vaše udvaranje sadrži taj ton komunikacijski, takve poruke i neverbalne poruke, da vi želite da zauzmete gard, da ne želite da provodite vreme sa tom osobom, onda zapravo pričamo o tom uznemiravanju”.
Prema njenim rečima, u poslednje vreme je normalizovan agresivni komunikacijski ton i vrlo brutalne, čak i vulgarne poruke.
Euronews/Centar/Screenshot
Ana Mirković
Kaže da deca vrlo često konzumiraju sadržaje sa društvenih mreža bez ikakve cenzure ili mešanja odraslih, pa misle da to tako treba da izgleda i mnogo se grubo i ružno obraćaju jedni drugima.
“To je pitanje o osećaju. Ako prija, znači da je to dobar ton i dobar način da se iskaže ljubav. Ako ne prija, ja prestajem sa tim. A sada, u kontekstu ovog što se dešavalo, malo sam ispratila kroz medije, zaključavanje kabineta, vrlo otvorena verbalna i neverbalna agresija. Čak i otvorene pretnje. Nedvosmisleno se radi o seksualnom uznemiravanju i to sad nije više ni priča. Ali, opet, moramo stalno da govorimo o tome gde su te fine granice i svaka osoba na svoj način prima određene poruke i tumači ih nemojte raditi ništa što bilo koju drugu osobu uznemira”, rekla je Mirković.
Zašto žene u Srbiji ne prijavljuju nasilje
Advokatica Raškov savetuje ženema da ne čekaju, već da odmah prijave nasilje.
“Svako kome se tako nešto desi ima mogućnost da to prijavi nadležnom organu s obzirom da su to krivična dela. Krivična dela su nešto što se sprovodi pred organom gonjenja, pred nadležnim javnim tužilaštvom. Žene treba da znaju te stvari, da mogu u tim situacijama da se obrate i da svaki slučaj ponašanja koji smatraju da je neprimeren treba da prijave. Dalje će se utvrđivati kako jeste bilo ili nije bilo i koji su tu bile namere i tako dalje, ali mislim da ne treba čekati”, rekla je Raškov.
Kompletnu emisiju pogledajte u videu sa početka teksta.
#smemo #pravimo #kompromise #kod #optužbi #seksualno #uznemiravanje