Postoji pet osnovnih ljudskih čula: dodir, vid, sluh, miris i ukus. Čulni organi povezani sa svakim čulom šalju informacije u mozak kako bi pomogli da razumemo i sagledamo svet oko nas. Međutim, pored osnovnih pet, postoje i druga ljudska čula. Ova manje poznata čula uključuju prostornu svest i ravnotežu.
ČULO DODIRA
Smatra se da je dodir prvo čulo koje ljudi razvijaju. Dodir se sastoji od nekoliko različitih senzacija koje se prenose mozgu preko specijalizovanih neurona, ili nervnih ćelija, u koži. Pritisak, temperatura, lagani dodir, vibracije, bol i drugi osećaji su deo čula dodira i svi se pripisuju različitim receptorima na koži.
Dodir je neophodan za naš opstanak: omogućava da istražujemo i komuniciramo sa okruženjem. Istraživanje je pokazalo da dodir može preneti saosećanje sa jedne osobe na drugu, može uticati na to kako ljudi donose odluke, a pokazalo se da dodirivanje nečega teksturom može uticati na odluke koje osoba donosi.
„Ti taktilni osećaji ne menjaju samo opštu orijentaciju ili dovode ljude u dobro raspoloženje”, rekao je za Live Science Džošua Akerman, docent marketinga na Masačusetskom institutu za tehnologiju.
ČULO VIDA
Vid, ili opažanje objekata očima, je složen proces. Prvo, svetlost se odbija od objekta do oka. Prozirni spoljašnji sloj oka poznat kao rožnjača savija svetlost, od kojih neki zatim prolaze kroz rupu u oku koja se zove zenica, do sočiva. Iris, ili obojeni deo oka, kontroliše koliko svetlosti ulazi u organ prilagođavajući veličinu zenice. Zenica se sužava da bi isključila svetlost ili se otvara šire kako bi ušla više svetlosti.
Sočivo zatim savija svetlost i fokusira je na mrežnjaču na zadnjem delu oka, koja je puna nervnih ćelija. Ove ćelije su u obliku štapića i čunjeva i nazvane su po svojim oblicima. U svakom oku se nalazi oko 120 miliona štapićastih ćelija i šest miliona čunjića, štapićaste ćelije su osetljivije na svetlost i pomažu da vidimo pri slabom svetlu, dok konusne ćelije funkcionišu pri jakom svetlu, omogućavajući nam da vidimo boju i fine detalje. Informacije prevedene iz svetlosti pomoću ćelija štapića i konusa šalju se kao električni impulsi u mozak preko optičkog nerva.
Ljudi bez vida mogu to nadoknaditi poboljšanim sluhom, dodirom i mirisom, a njihovo pamćenje i jezičke veštine mogu biti bolje od onih rođenih sa vidom.
„Čak i u slučaju da je čovek slep, mozak se prepravlja na način da koristi informacije koje mu stoje na raspolaganju kako bi mogao da komunicira sa okolinom na efikasniji način”, dr Lotfi Merabet, ko-autor studije i vanredni profesor oftalmologije na Harvardskoj medicinskoj školi.
SLUH
Čulo sluha funkcioniše preko složenog lavirinta koji predstavlja ljudsko uho. Zvuk se vodi spolja, duž prolaza u spoljašnjem uhu koji se naziva spoljašnji slušni kanal ili ušni kanal. Zatim zvučni talasi dospevaju do bubne opne. Ovo je tanak sloj vezivnog tkiva koji vibrira kada ga zvučni talasi udare. Ove vibracije putuju do srednjeg uha, uzrokujući da vibriraju tri sićušne kosti.
Ljudi zadržavaju osećaj za ravnotežu jer Eustahijeva cev u srednjem uhu izjednačava pritisak vazduha u ovom delu uva sa atmosferskim pritiskom. Vestibularni kompleks u unutrašnjem uhu je takođe važan za ravnotežu jer sadrži receptore koji regulišu osećaj ravnoteže, a unutrašnje uho je povezano sa vestibulokohlearnim nervom, koji prenosi informacije o zvuku i ravnoteži do mozga.
ČULO MIRISA
Percepcija mirisa počinje u olfaktornom rascepu na početku nosne šupljine. Nervni završeci unutar ovog rascepa otkrivaju mirise i prenose signale o njima do dela u mozgu gde se dešavaju mirisi. Psi imaju fenomenalan njuh, ali istraživanja nagoveštavaju da bi ljudi mogli biti jednako dobri. Naime, ljudi mogu da razlikuju trilion različitih mirisa, a ne samo 10.000 mirisa za koje su naučnici nekada mislili da ljudi mogu razlikovati.
„Činjenica je da je čulo mirisa jednako dobro kod ljudi kao i kod drugih sisara, poput glodara i pasa“, rekao je Džon MekGan, naučnik sa Univerziteta Rutgers-Nju Bransvik u Nju Džersiju.
Ljudi imaju oko 400 mirisnih receptora. Iako ovo nije toliko koliko imaju životinje, mnogo komplikovaniji ljudski mozak nadoknađuje razliku. Smanjena sposobnost mirisa povezana je sa različitim medicinskim stanjima, kao što su depresija, anksioznost i šizofrenija. Starost takođe može da smanji sposobnost pravilnog mirisa: više od 50 odsto ljudi starosti između 65 i 80 godina i oko 62 odsto starijih od 80 godina imaju smanjeno čulo mirisa.
ČULO UKUSA
Čulo ukusa se obično razlaže na percepciju pet različitih ukusa: slano, slatko, kiselo, gorko i slano. Suprotno popularnom verovanju, „ljuto“ nije ukus, već je to signal bola koji u mozak prenosi informacije o temperaturi i dodiru. Govoreći o evoluciji, posedovanje čula ukusa pomoglo je ljudima da testiraju hranu koju su jeli. Na primer, gorak ukus je ukazivao na to da bi biljka mogla biti otrovna. Nešto slatko, s druge strane, često je značilo da je hrana bogata hranljivim materijama.
Ukus se osećaju klasterima ćelija receptora ukusa koji se nazivaju pupoljci ukusa. Odrasli imaju između 2.000 i 4.000 ukusnih pupoljaka. Većina ih je na jeziku, ali takođe oblažu zadnji deo grla, nosnu šupljinu i gornji deo cevi za hranu. Takođe, mit je da jezik ima posebne zone za svaki ukus. Pet ukusa se mogu osetiti na svim delovima jezika, iako su strane uglavnom osetljivije od sredine.
OSEĆAJ ZA PROSTOR
Pored tradicionalnih velikih pet čula, postoji još jedna propriocepcija koja se bavi time kako mozak razume gde se vaše telo nalazi u svemiru. Propriocepcija uključuje osećaj pokreta i položaja naših udova i mišića. Na primer, propriocepcija omogućava osobi da dodirne prstom vrh nosa, čak i sa zatvorenim očima. Takođe nam omogućava da balansiramo na jednoj nozi. Ljudi sa lošom propriocepcijom mogu biti nespretni i nekoordinisani.
DODATNA ČULA I VARIJACIJE
Postoje suptilnija čula koja većina ljudi zapravo nikada ne opaža. Na primer, specifični receptori u našim mišićima otkrivaju naše pokrete, dok drugi u našim arterijama otkrivaju nivoe kiseonika u određenim delovima krvotoka. Ponekad ljudi mogu istovremeno da percipiraju nekoliko nepovezanih čula.
#Ljudi #imaju #više #pet #čula