Vlasti u Atini najavile su zatvaranje Akropolja zbog toplotnog talasa koji je zahvatio Tursku i Grčku, zbog kog su takođe zatvoree mnoge škole. Toplotni talas će trajati nekoliko dana, ali naučnici upozoravaju da je Evropa u sve većoj opasnosti zbog klimatskih promena. Kada je reč o Grčkoj, gde tradicionalno boravi veliki broj srpskih turista, očekuju se temperature i do 45 stepeni.
Akropolj je prošle godine privukao skoro četiri miliona posetilaca, a sada je zabeležena temperatura od 39 stepeni Celzijusa.
Osnovne škole i predškolska nastava takođe su otkazani u delovima južne i centralne Grčke, gde su najviše temperature.
Foto: EPA-EFE/KOSTAS TSIRONIS
Na snazi mere zbog jakog toplotnog talasa
Gradske vlasti su saopštile da je u sredu obustavljeno i odnošenje smeća na nekoliko sati i da će za javnost biti otvoreno sedam klimatizovanih prostora. U Atini su korišćeni dronovi sa termalnim kamerama za koordinaciju odgovora javnog zdravlja, rekli su zvaničnici.
Očekuje se da će temperature dostići 43 stepena Celzijusa u četvrtak zbog južnih vetrova koji donose vruć vazduh i prašinu iz severne Afrike.
Grčka je jedna od najugroženijih zemalja u Evropi kada je reč o toplotnim talasima. Prošle godine su rastuće temperature podstakle smrtonosne požare, a nestalne kiše izazvale su neke od najgorih poplava u istoriji, zbog čega su oštećeni usevi i sredstva za život.
Foto: EPA-EFE/KOSTAS TSIRONIS
Prošla zima je bila najtoplija zabeležena, a padavine su bile male, što je stvorilo uslove za još požara, kažu naučnici.
Slični uslovi su zabeleženi prošle godine u većem delu južne Evrope, uključujući Portugal, Francusku, Španiju i Italiju, gde su požari izazvali desetine smrtnih slučajeva.
U Grčkoj su ove godine požari počeli ranije nego što se očekivalo, uključujući jedan u martu.
Evropa u opasnosti
Vatrogasci i policija patrolirali su šumama iz vazduha i sa kopna, uoči, kako se očekuje, vetrovitog kraja nedelje, povećavajući rizik od širenja požara.
Nakon prošlogodišnjih razornih šumskih požara, uključujući i onih na ostrvu Rodos, koji su izazvali najveću evakuaciju u mirnodopsko doba, Grčka je pojačala svoje pripreme zapošljavanjem više osoblja i pojačavanjem obuke.
Foto: Giannis Alexopoulos/NurPhoto/Shu / Shutterstock Editorial / Profimedia
Evropa se sve više suočava sa tako intenzivnim naletima vrućine da ljudsko telo ne može sa istim da se nosi, pošto klimatske promene nastavljaju da podižu temperature, saopštila je u služba za praćenje klime Kopernikus EU i Svetska meteorološka organizacija (SMO).
U izveštaju o klimi u Evropi, Kopernikus i SMO su zabeležili prošlogodišnje ekstremne uslove, uključujući julski toplotni talas koji je 41 odsto južne Evrope gurnuo u jak, veoma jak ili ekstreman toplotni period.
Foto: EPA-EFE/ACHILLEAS CHIRAS
Ekstremne vrućine predstavljaju posebne zdravstvene rizike za radnike na otvorenom, starije osobe i ljude sa hroničnim stanjima kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes.
U delovima Italije prošlog jula je zabeleženo sedam odsto više smrtnih slučajeva nego inače, a među žrtvama je bio i 44-godišnji muškarac koji je farbao oznake na putu u gradu Lodi na severu zemlje, koji se srušio i preminuo.
Toplotni stres
Toplotni stres meri uticaj koji okolina ima na ljudsko telo, kombinujući faktore kao što su temperatura, vlažnost i reakcija tela.
Delovi Španije, Francuske, Italije i Grčke iskusili su do deset dana ekstremnog toplotnog stresa 2023. godine, definisanog kao temperatura koja se oseća kao da je veća od 46 stepeni Celzijusa, u kom trenutku se moraju odmah preduzeti mere kako bi se izbjegao toplotni udar i drugi zdravstveni problemi.
Smrtnost uzrokovana toplotom porasla je za oko 30 odsto u Evropi u poslednjih 20 godina, navodi se u izveštaju.
#Grčka #udaru #toplotnog #talasa