Suze i vinograd, prvo je na šta smo pomislili posle nedavno održanog solo koncerta za klavir mlade kanadske pijanistkinje i kompozitorke, srpskog porekla, Nine Platiše u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda. Publika je stajala, jer su sva mesta bila popunjena. Mnogi su došli da je čuju ponovo posle debitantskog nastupa 2023. godine u Legatu Slavenski. Tu je na poziv Mirjane Lazarević nastupala na Svetski dan muzike koji se tradicionalno slavi svuda u svetu, 21. juna.
Nine Platiše u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda. Koncert su pratili i video-zapisi Katarine Šoškić, Čarlija Karika, Pavla Nikolića, Martina Edralina, Marije Strajnić, Igora Drljače
– Rođena sam u Beogradu 1991. godine. Posebne emocije me vežu za njega iako smo se iselili iz Srbije kada sam bila mala da bi ga upamtila – kaže pijanistkinja koja nije krila suze izvodeći, pored novih kompozicija, dela s prvog albuma koji nosi naziv „Za klavir”, objavljenog prošle godine u Kanadi.
Popularni su spotovi nadahnuti Nininom muzikom u kojoj spaja elemente minimalizma, savremeno-klasične i balkanske narodne muzike. Muzika koju stvara inspirisana je slikama i doživljajima iz detinjstva i rane mladosti punim žudnje, za nečim ili za nekim, a toga je u njenom životu napretek.
Nina je timski igrač, kako sama kaže. Zato je posle nastupa u Kulturnom centru zahvalila dizajnerki Jovani Marković čiji joj je odevni komad dao potrebnu drskost, Legatu Slavenski što joj je obezbedio prostor za vežbanje, dizajneru plakata Aleksandru Todoroviću, Katarini Šoškić: „koja je zabeležila sve ove trenutke ovde, mojoj seki Tamari što mi je bila oči i uši na pripremama”.
Golubinci, mesto oslonca
Životna priča ove talentovane žene koja je, sudeći po ocenama kritike, na dobrom putu da ostvari uspešnu karijeru u muzici gotovo je filmska. Rođena je devedesetih, u vreme ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije. Otac Rajko, pravnik, i majka Goranka, prehrambeni tehnolog, bili su prinuđeni da napuste Podravsku Slatinu i dođu u Srbiju. Deda i baba po majci, Danica i Dušan Radojević uspeli su da zamene kuću u Slatini za kuću u sremskom selu Golubinci. U Hrvatskoj su ostali očevi roditelji, Ana i Nikola Platiša i vinogradi udenuti u note koje su joj izmamile suze.
U Beogradu se porodica kratko zadržala. Trbuhom za kruhom Platiše su se pre više od dve decenije iselile za Kanadu na Nijagaru. Tu su proveli neko vreme, kod, kako kaže Nina, osoba koje su za njih dale garancije.
Klavir je počela da svira zajedno sa sestrom Tamarom kada joj je bilo šest godina i završila osmogodišnju muzičku školu, ali u to vreme nije videla sebe kao pijanistkinju.
Naučila je da tka u Srbiji
– Igrala sam i u folkloru, pevala u crkvenom horu za praznik na Nijagari. Volela sam pesmu „Tamo daleko”. Roditelji su slušali Riblju čorbu. Za raspust 1999. godine prvi put smo došli u Srbiju. Pamtim tu godinu po koncertu Đorđa Balaševića, prvom na kojem sam bila. Bilo je to odmah nakon bombardovanja, išli smo brodom preko Dunava na Petrovaradin. Volim Bijelo dugme i muziku Gorana Bregovića. U mojoj kući se slušaju i Dragana Mirković i Ana Bekuta – kaže Nina. Priznaje da nije ni slutila da će tradicionalna narodna muzika, prva koju je naučila da peva i razume, oblikovati melodije i harmonije u muzici koju stvara.
Nina je diplomirala na Univerzitetu Metropolitan u Torontu.
– Završila sam pozorišnu produkciju i specijalizirala scenski kostim.
Dosta mi je pomogla Tatjana Kilibarda, kostimograf. Odmah sam počela da radim u Galeriji Vankuvera. Radila sam i za Međunarodni filmski festival u Torontu, sve osim muzike – priča Nina.
Diplomski rad – jugoslovenski kostim
Na fakultetu je upoznala i Čarlija Karika, rodom iz Velike Britanije, iz Njukasla, s kojim se venčala u Golubincima.
– Golubinci su jedino mesto u mom životu koje se nije promenilo. Mesto mog oslonca. Tu smo redovno sestra i ja dolazile na raspust. Želela sam da baka i deka budu na našem venčanju, ali smo znali da bi bilo teško da svi dobiju vize do Londona ili do Kanade. Tako da smo 2017. godine odlučili da se venčamo u Golubincima. Svi su mogli da budu tu i baka iz Hrvatske i Čarlijeva majka iz Njukasla. Imali smo 50 ljudi na venčanju – priseća se naš sagovornica.
Venčanje u Golubincima
Nina i Čarli žive u Gvelfu, gradu u Kanadi, u pokrajini Ontario. Boravak u Srbiji iskoristili su za posetu Golupcu i manastiru Tumane.
Na pitanje da li možda razmišljaju da žive u Srbi, odgovara kroz osmeh:
– Kako se kaže „Nikad ne reci nikad”, Čarli uči srpski jezik i mislim da bi se vrlo lako uklopio. Značilo bi mi puno da imam srpski pasoš – to je sledeći korak.
Ponosna na poreklo
Otkriva i da, iako je veći deo života provela u Kanadi, na pitanje odakle je, uvek odgovara da je rodom iz Srbije. Mnogi ljudi ne znaju gde je naša zemlja – misle da je Sirija.
Deset godina je Nina bila angažovana kao administrator umetnosti, pre nego što je rešila da okrene novi list u svom životu.
– Radila sam u Londonu i svakodnevno putovala sat vremena do posla i još toliko nazad. Shvatila sam u jednom momentu da to više ne želim da radim. Rešila sam da se bavim pedagoškim poslom, tako da sada predajem klavir, muzičku teoriju i kompoziciju – kaže naša sagovornica.
Klavir je počela da svira zajedno sa sestrom Tamarom kada joj je bilo šest godina
Otkriva kako je došlo do toga da komponovanje, koje je počela sa 17 godina, kruniše projektom 2018. godine u Londonu:
– Dok sam držala časove klavira, uvidela sam da neke, spontano nastale greške jako lepo zvuče. Počela sam da podstičem moje učenike da eksperimentišu, da komponuju. Tako sam se i sama upustila u te vode. Počela sam da radim kompozicije za osnovce, ali su prerasle u dinamičniji projekat.
Stvara muziku koja obuhvata različite muzičke žanrove: od muzike za klavir do elektro-akustičnog soula.
Njen rad dobio je pozitivne kritike i podršku Kanadskog saveta za umetnost i Umetničkog saveta Ontarija. Komponovala je muziku i za nekoliko kratkih i dva dugometražna filma.
O svom načinu komponovanja kaže da postoji razlika između trenutka kada se dobije inspiracija i trena kad se to „uhvati”. Srećom, često ima telefon pri ruci da uhvati ideje u glasovnu belešku.
Nivo sedam
Na predstojećem projektu „Nivo sedam” (LEVEL SEVEN), Nina Platiša je vokal, tekstopisac i producent albuma inventivne pop muzike.
Sa roditeljima pred nastup u Torontu
Nivo sedam dolazi od izraza koji se koristi za opisivanje boj
e kose. To je pigment koji se najviše prilagođava bilo svetlim ili tamnim nijansama spektra boja. Njegovo značenje prožima i muziku koju stvara i manifestuje se u elementima produkcije njenih pesama.
U okviru ovog projekta je i pesma „Tkala sam odeću za tebe”, napisana tokom puta u Englesku, inspirisana posetom ostrvu Lindisfarn, na kojem se nalaze ruševine srednjovekovnog manastira. Podstaknuta monaškim životom i odanošću, Nina veruje da je čin stvaranja nečega za nekoga i čin odanosti.
Veštinu tkanja učila je u Srbiji uz, kako kaže, tursku kafu i priču svoje instruktorke.
– Nekoliko godina tkala sam tekstil na drvenom razboju. Jednom istkane i oprane niti tkanine se sjedinjuju. „Tkala sam odeću za tebe” je pesma tkalje koja je istkala odeću za nekoga koga voli.
#Svira #komponuje #peva #tka #razboju