Deca su kao mlade biljčice kojima je potrebno odgovarajuće okruženje da bi pravilno rasla i razvijala se. U tom kontekstu, granice koje roditelji postavljaju igraju ključnu ulogu u njihovom mentalnom i emocionalnom razvoju. Granice su važne pogotovo u tinejdžerskom uzrasu. Deca koja su naučila da poštuju granice imaju bolje šanse za uspeh u školi i dalje u životu.
Granice pružaju deci osećaj sigurnosti. Kada znaju šta je dozvoljeno, a šta nije, osećaju se manje anksiozno. Kroz iskustvo poštovanja granica, deca razvijaju veštine koje će im biti neophodne kasnije u životu: strpljenje, upornost i fokusiranje na ciljeve.
Postavljanje granica pomaže deci da nauče samokontrolu i odgovornost. Predvidljivost omogućava deci da razviju unutrašnji osećaj kontrole nad svojim okruženjem.
Kada znaju šta im je dozvoljeno, a šta zabranjeno, deca uče o društvenim normama i o tome kako se treba ponašati prema drugima.
S druge strane, kada postave granice prihvatljivog ponašanja, roditelji uče decu uzajamnom poštovanju i kompromisu, ali i kako da se nose sa frustracijom, besom i tugom.
Granice su okvir koji omogućava detetu da se slobodno razvija unutar njega i pomažu mu da razume svoje emocije i reaguje na njih na zdrav i prihvatljiv način.
Tinejdžeri kojima su roditelji postavili granice lakše se fokusiraju na učenje, obaveze i odgovornosti.
(Freepik)
Postavljanje granica detetu nije uvek lako, već zahteva doslednost, ljubav i razumevanje.
Roditelji treba da budu odlučni, ali i fleksibilni, prilagođavajući granice uzrastu i individualnim potrebama svog deteta, kažu psiholozi.
Postavljanje granica tinejdžerima je izazovno, ali ključno za njihov emocionalni i mentalni razvoj.
Evo nekoliko smernica kako to uspešno da sprovedete:
Održavajte dobre odnose – odnos sa tinejdžerom je ključan. Budite podrška, ali i postavite granice. Neka znaju da ste uvek tu za njih, ali da očekujete odgovorno ponašanje.
Jasno definišite pravila – postavite jasna pravila i kažite koja su vaša očekivanja. Na primer, odredite vreme za povratak kući iz izlazaka, vreme korišćenje interneta, obaveze u kući i razgovarajte sa svojim tinejdžerom o posledicama nepoštovanja tih pravila.
Budite im primer – poštujte granice i očekujte isto od njih. Pokažite im kako treba da se nose sa stresom i izazovima.
Neka znaju da ih volite, ali da očekujete odgovorno ponašanje. Deca se osećaju sigurnije kada znaju šta se očekuje od njih.
Nagrade i kazne – pohvalite dete kada poštuje granice. To će ga motivisati da se pridržava pravila. Postavite blage posledice ako granice budu prekršene. Na primer, vreme bez telefona ili zabrana izlaska napolje.
Neki roditelji dopuštaju tinejdžerima veću slobodu straha od konflikta i radije izbegavaju postavljanje granica kako bi održali mir u kući.
Iz prevelike želje da se njihova deca osećaju samostalno i odgovorno, roditelji ponekad greše I ne određuju limite do kojih tinejdžermi smeju da idu. Neki možda nisu svesni potencijalnih rizika ili ne znaju kako da postave granice na odgovarajući način.
Roditelji često donose odluke zasnovane na ličnim iskustvima iz detinjstva. Ako su im roditelji bili strogi, možda će biti skloniji da daju veću slobodu svojoj deci.
Deca su od trenutka kada prohodaju, ako ne i pre, sklona da testiraju granice roditelja iz straha, dosade ili potrebe za pažnjom. Pokušajte da razumete njihova osećanja. Pokažite im da ih razumete, ali da granice ostaju da važe.
Kada dete stalno testira granice, to može da bude frustrirajuće za roditelje, ali postoje načini kako da se nosite s tim izazovom. Psiholozi savetuju da je ključ u doslednosti: bez obzira na to koliko puta dete pokuša da testira granice, ostanite dosledni u primeni pravila. Ako popustite jednom, dete će shvatiti da može izbeći poštovanje pravila.
Razgovarajte sa decom o granicama. Objasnite im zašto su postavljene i zašto treba da ih poštuju. Pitanja kao što su „Zbog čega, kada svi mogu?” ili “Zašto ne mogu?” koristite kao priliku za razgovor. Dete mora da zna šta može da očekuje i treba da izrazi svoje mišljenje, ali roditelj mora da ostane dosledan bez obzira na izazove. Doslednost im pruža sigurnost. Ako popustite, tinejdžeri će to primetiti.
Testiranje granica je normalan deo razvoja deteta. Važno je da ostanete strpljivi, ljubazni i dosledni kako biste im pomogli da nauče šta su odgovornost i samokontrola.
Tinejdžeri su često pod uticajem svojih vršnjaka. Razgovarajte s njima o tome kako društvo može da utiče na njihove odluke i kako da ne podlegnu tom pritisku.
Loše društvo može značajno uticati kako na mentalno zdravlje deteta, tako i na njegovo ponašanje.
Tinejdžeri koji su u lošem društvu često su podložniji depresiji, anksioznosti, mentalnim traumama i poremećajima ličnosti.
Prepoznavanje simptoma je važno. Ako primetite promene u ponašanju svog tinejdžera, potražite stručnu pomoć.
Loše društvo može da izazove anksioznost, stres i strah od neprihvatanja kod adolescenata. Oni se tada osećaju napeto i pod pritiskom su zbog negativnih uticaja vršnjaka, koji se često kose sa etičkim normama i vaspitanjem koje nose od kuće.
Roditelji u tom slučaju treba da opravdaju poverenje koje dete ima u njih, da razgovaraju sa tinejdžerom o stresu i pruže mu strategije za suočavanje.
Loše društvao je često povezano sa zloupotrebom alkohola, droga i drugih supstanci. Razgovarajte sa tinejdžerima o rizicima i posledicama njihovog korišćenja.
Pitajte ih i kako se osećaju u tom društvu, podstičite ih da biraju prijatelje koji ih podržavaju i inspirišu. Decu treba uključiti u pozitivne aktivnosti kao što su sport, umetnost i muzika, što može da im pomogne da se distanciraju od lošeg društva.
Budite prisutni u životu svog tinejdžera. Razgovarajte o njihovim iskustvima i osećanjima. Promene ne dolaze preko noći, pa budite strpljivi.
#Zašto #tinejdžerima #potrebne #granice