Sada već davne 2010. godine, teritorijalni spor između Japana i Kine oko ostrva Senkaku doveo je do neočekivanih i dramatičnih posledica. Kina je kao odgovor Tokiju uvela jednu specifičnu kontrolu izvoza, koja je brzo nanela neočekivanu štetu moćnoj japanskoj industriji. Peking je stopirao izvoz retkih elemenata Zemlje (REE), grupe od 17 elemenata ključnih za proizvodnju uređaja visoke tehnologije, od pametnih telefona do vojne opreme. Ovaj potez ne samo da je potresao japanski industrijski sektor, već je demonstrirao svetu da Kina u svom spoljnopolitičkom arsenalu ima i ovo oružje prilikom političkih sporova, a koje može biti upotrebljeno i protiv SAD ili EU.
Naime, Kina trenutno proizvodi oko 60 odsto udela ovih retkih elemenata u svetu, ali prerađuje čak 90 odsto. To znači da ona uvozi i ove rude iz drugih država, obrađuje ih i prodaje širom sveta, uključujući i američkoj industriji koja od Kine uvozi natpolovični udeo svojih potreba. Iako elementi poput neodijuma, galijuma, cerijuma, samarijuma, prazeodijuma, evropijuma i drugih ruda mogu delovati nebitno i javnosti nepoznato, većina najvažnijih svetskih tehnologija zavisi od njih.
Foto:Tanjug/AP Photo/Ng Han Guan
Pitanje nacionalne bezbednosti
Na primer, neodimijum i disprozijum su ključne komponente trajnih magneta koji se koriste u vetroturbinama i motorima električnih vozila. Evropijum i terbijum su, sa druge strane, od vitalnog značaja za upotrebu u fluorescentnom i LED osvetljenju, kao i u kolor ekranima pametnih telefona i televizora. Galijum je neophodan u proizvodnji jedinjenja ključnih za mikročipove, koji su u osnovi celokupne digitalne tehnologije. Samarijum i neodijum su, recimo, važni za komponente američkih stelt aviona F-35, koje koristi većina NATO država za svoju vazdušnu odbranu.
Iz tog razloga, ograničenje dostupnosti ovih elemenata svetskoj industriji nema samo ekonomskih efekata, već se postavlja i kao pitanje nacionalne bezbednosti za mnoge države. Kina je u decembru 2023. uvela pojedina ograničenja u izvozu ovih elemenata poput galijuma, kao i tehnologije za obradu mnogih drugih. Cilj ove mere je bio odgovor zapadnim državama i usporavanje SAD, EU i Australije u njihovoj nameri da diversifikuju svoje snabdevanje i same stvore svoje kapacitete za rudarenje i prvenstveno obradu.
Si Đinping Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs
Amerika je već uspela da smanji zavisnost od Kine u ovoj oblasti sa 80 na 74 odsto u prethodnim godinama. Delom su zaslužni i potezi koje je donosila Bajdenova administracija kroz nekoliko pozivanja na takozvani „Defence Production Act – DPA“, kojim su ubrzano alocirana sredstva, da se izgrade sopstveni kapaciteti prerade. Veliki kalifornijski rudnik Mountain Pass danas snabdeva oko 15 odsto svetske proizvodnje ovih elemenata, dok je pre 10 godina proizvodnja bila na nuli. Postoje i preliminarne naznake da se u američkoj državi Vajoming potencijalno nalaze i najveće svetske rezerve ovih elemenata, veće i od onih u Kini. Slične velike rezerve ovih elemenata otkrivene su i u američkim saveznicama Norveškoj i Švedskoj, ali i na Grenlandu.
Potražnja za električnim vozilima
Najsvežije procene govore da je tržište za REE na preko pet milijardi dolara godišnje i predviđa se da će dostići više od 9,6 milijardi dolara do 2025. godine. Sa velikim angažmanom EU, SAD i Australije u ovoj oblasti, pitanje je dokle će trajati trenutna kineska dominacija i zavisnost sveta od Pekinga. Ovaj porast potražnje za njima je u velikoj meri vođen sve većom potražnjom za električnim vozilima, tehnologijama obnovljivih izvora energije i naprednim odbrambenim sistemima, koji se svi oslanjaju na jedinstvena svojstva REE za poboljšanje performansi koje je teško, ako ne i nemoguće, postići alternativnim materijalima.
Džo Bajden Foto:Tanjug/AP Photo/AP Photo/Alex Brandon
Sa jedne strane, zapadne države postepeno smanjuju zavisnost od Pekinga, zbog straha od upotrebe ovog pitanja kao političkog oružja. Japan, koji se oslanjao na Kinu za praktično sve svoje REE do sporne situacije 2010, uspeo je da pronađe alternativne dobavljače i smanjio je udeo svog uvoza iz Kine na 58 odsto do 2018. Kada se radi o spomenutoj preradi, gde je Kina dominantna i prerađuje 89 odsto svetskog neodijuma ili prazeodijuma, ključnih elemenata za magnete električnih vozila, ipak se očekuje da će do 2028. pasti na 75 odsto, prema konsultantskoj kući „Benchmark Mineral Intelligence“. Novootkrivene rezerve na samom Zapadu ukazuju da kineska dominacija nije zagarantovana.
Međutim, dok traje, ona može biti ubojita kroz izvozna ograničenja za pojedine industrijske sektore na Zapadu. Kina je uspostavila dominantnu poziciju u ovoj industriji tokom nekoliko prethodnih decenija, profitirajući od značajnih državnih investicija, slabih ekoloških propisa i konkurentnih troškova rada. U zapadnim državama pojedini proizvođači u ovoj oblasti su bankrotirali u takmičenju sa kineskim gigantima, a u državama poput Australije su postojali pritisci ekoloških aktivista, kojih u Kini svakako nema.
Politizacija
Ukorenjena pozicija ove države je podržana sveobuhvatnim lancima snabdevanja i specijalizovanom stručnošću koje druge države ne mogu brzo ili ekonomično da sustignu. Kao rezultat toga, čak i kada se minerali ove vrste kopaju u zapadnim državama ili njihovim saveznicima, oni se često šalju u Kinu na preradu, stvarajući usko grlo koje malo zemalja može zaobići bez značajnih ulaganja i vremena.
Iz tog razloga, ovaj niz retkih elemenata koji javnosti nisu bili interesantni i nisu se nametnuli kao atraktivna tema, to će sve više postajati. Globalno nadmetanje Kine i SAD za dominaciju prelilo se i na ovu oblasti, u kojoj se delom i dešava bitka za svetsku dominaciju u sferi najnovije tehnologije i održivog rasta. Zato će retki elementi Zemlje sve više biti česta tema politike, jer su i kao tema politizovani u svetskom političkom nadmetanju.
#Amerika #Kina #tišini #vode #rat #koji #može #imati #ozbiljne #posledice #svet