Kad sunce upeče i trafostanice pregrevaju, za sve klima uređaje koji se uključe, izračunali su inženjeri elektrotehnike, potrebno je da radi ceo jedan termo blok snage 500 megavata.
Danas se više ni u bager za kopanje uglja ne ulazi, ako nema erkon– dišn, u kancelarijama se podrazumeva, a i u stanovima skoro da je neizostavan. Vlasnici kuća i okućnica su u nešto boljoj situaciji, može da im posluži i neka biljka penjačica, bršljan ili lozica, stara lipa ili bagrem, pa da u debeloj hladovini uz lako povrće i ceđene sokove uživaju „mirom pravednika”. Skoro da je savršen osećaj, ako još uz to, da se pesnički izrazimo, i grane lelujaju na tihom povetarcu.
I na životinjskom primeru se vidi da se majka priroda trudi da svakom biću koje je stvorila bude prijatno, pa je afričkom slonu koji živi u vrelim savanama podarila duplo veće uši od sabrata iz Indije koji nastanjuje vlažne azijske šume. Jer „afrikaneru” uši ne služe samo da bi beležio frekvenciju zvukova koji stižu iz daljine već i kao lepeza za rashlađivanje njegovog ogromnog tela.
Ali šta se dešava kada se životinjsko carstvo koje je evolucija razastrla tamo gde treba, odjednom nađu na jednom mestu, u kavezima zoološkog vrta. Naravno, kao što i pokazuje primer beogradskog Vrta Dobre nade, tropske vrste, nilski konj, majmuni, kornjače će uživati, dok će one iz toplijih krajeva jedva čekati da padne noć i makar malo zahladni. Jedna davna letnja šetnja beogradskim vrtom reportera „Politike” još šezdesetih godina prošlog veka pokazala je da je najteže polarnim belim medvedima koji su očajnički priželjkivali rodnu hladnoću leda.
“Koliko je ta čežnja bila životno jaka mogli su da vide posetioci koji su ih posmatrali kad im je čuvar dodavao table leda. Grlili su ih i uvijali se oko njih kao da su u naručju držali mladunce.”
Pixabay
Kad smo već kod prošlosti, recimo i da istorija ljudske borbe sa žegom i vrelinom ima svoje duboke korene još u drevnim civilizacijama Egipta, Vavilona, Rima, Kine. Već i podatak da je lepeza izum nastao pre tri hiljade godina govori o tome, one su bile statusni simbol i privilegija kojima su robovi hladili svoje gospodare. Prve lepeze bile su zapravo palmin list, a danas su skoro zaboravljeni stari salonski običaj otmenih krugova, mada i dalje posluže svrsi: na ulici, u prevozu, stanu bez klima uređaja.
Za bogate nikada nije bilo zime, pa ni vrućine. Stari Kinezi su u svoje kuće pre nekoliko hiljada godina donosili led sa planina i stavljali u posebne posude na sredinu prostorije kako bi osvežavao članove domaćinstva. Egipćani su led stavljali u posude od ilovače,vavilonski trgovci polivali su uveče vodom tople zidove, u drevnoj Persiji osvežavali su se vazdušnim sistemom ventilacije. U starom Rimu vlasnici „boljih kuća” ugrađivali su cevi kroz koje su puštali hladnu vodu. Indusi su hladili svoje prostorije tako što su na vrata vešali vlažne trave koje su isparavale na noćnom povetarcu i hladile odaje.
Devetnaesti vek u savremenoj evropskoj i američkoj civilizaciji bio je vek novih izuma i tehničkih rešenja koja su hladile „usijane” glave. Prvo je, kod nas nepoznati, američki pronalazač Džon Geri 1842. godine osmislio način za veštačko pravljenje leda uz pomoć specijalne mašine, kojom je isprva hladio pacijente u bolnicama.
Junak naše priče erkondišn pojavio se na samom početku 20. veka, ali po performansama još je bio daleko od današnjeg, umeo je ne samo da ohladi već i da otruje. Dok je radio iz njega su se širili otrovni gasovi amonijak i metil hlorid, pa čak i propan. Otkriće freona usavršilo je erkondišne pa je ova sprava postala jako privlačna
Godine 1919. otvoren je u Čikagu prvi bioskop , a u Njujorku prva robna kuća sa rashladnim uređajem.
Već tridesetih godina prošlog veka Čikagom je vladao ne samo Al Kapone već i erkondišn. Bioskopske dvorane su krupnijim slovima oglašavale svoje rashladne uređaje nego filmove koje su prikazivali. Ameri od Istočne do Zapadne obale sve su više ludeli za spravicom za hlađenje pa su počeli masovno da je ugrađuju u svoje četvorotočkaše.
U drugoj polovini prošlog veka erkondišn (air condition) nije više bio onako nezgrapan i težak – sve lakši i jeftiniji postajao je dostupan svima, kako bogatima tako i siromašnijima.
Pixabay
Uporedo sa klima uređajem razvijao se i ventilator. Ovaj aparat na električi pogon koji se koristi za strujanje vazduha, proizveden je krajem 19. veka, a danas je sve više antika, predmet za kolekcionarske klubove, kakvih ima najviše u SAD. Ipak, nisu sasvim potisnuti, i dalje su predmet tehničke inspiracije, makar na internet forumima, gde smo pronašli jedan novi recept za hlađenje u stanu: „stave se tri plastične boce sa vodom u zamrzivač, onda se izvade i stave jedna pored druge u sobu tako da se malo razmaknu. Iza njih se uključi ventilator da duva na boce. Vazduh dolazi između boca i rashlađuje sobu. Ventilator ne mora da bude nov, može i neki stari, improvizovani, na primer onaj iz TA peći”. To je, tvrde novokomponovani stručnjaci za hlađenje, sjajan izum za vrele letnje dane koji dolaze, nema ni potrebe kupovati erkondišn, pa platiti još i ugradnju, a pride što se još možete i ugojiti, ako je verovati istraživačima iz Alabame, koji tvrde da je erkondišn nabacuje kilograme kao brza hrana, koka kola ili pilule za kontracepciju.
#Večiti #izazov #kako #pobediti #vrućinu