Predsednica Narodne skupštine Ana Branbić ocenila je danas da bi kompetetivna prednost Srbije u slučaju da koristi svoj litijum u odnosu na sve ostale bila nedostižna i istakla da bi Srbija u tom slučaju u narednom periodu mogla da ponovi uspehe koji je postigla Norveška nakon što je počela da eksploatiše svoje rezerve nafte.
“U svom razvoju u narednih 10 godina mogli bi da ponovimo ‘norveško čudo’ nakon što su Norvežani otkrili svoja izvorišta nafte i napravimo nešto još vrednije za sve naše građane i generacije koje tek dolaze”, napisala je Brnabić na svom nalogu na društvenoj mreži X (tviter).
Ona je dodala da danima prati nastavak polemike oko projekta “Jadar” i pitanja da li će Srbija iskoristiti, kako je navela, svoju “naftu XXI veka” ili neće.
“Da li ćemo u ovom veku uvoziti baterije koje će pokretati apsolutno sve u narednih 100 godina – od električnih automobila do energetskih postrojenja ili ćemo te baterije, vozila, sisteme za skladištenje električne energije i sve ostalo u tom lancu vrednosti izvoziti u celu Evropu i veći deo sveta. Dakle, polemika je da li ćemo mi biti proizvođači i izvoznici, a što će Srbiju učiniti bogatijom, uticajnijom, zemljom sa platama i penzijama koje su iznad proseka EU ili ćemo biti jedna od stotine zemalja širom sveta koje će u potpunosti zavisiti od uvoza, pre svega baterija, a onda posledično i svega ostalog”, istakla je Brnabićeva.
Projekat u skladu sa svim standardima zaštite životne sredine
Govoreći o aspektu životne sredine, ocenila je da će čitava Evropa, uz sve domaće stručnjake, voditi računa da se ovaj projekat izvede u skladu sa najstrožim standardima zaštite životne sredine.
“Logika je tu prosta i jednostavna – ako nije u skladu sa najstrožim standardima životne sredine, ako projekat nije ekološki održiv, ni te baterije neće imati nikakvu vrednost, a to nikome ne ide u prilog”, ocenila je ona.
Kako je rekla, više se i ne nervira oko laži, polu-informacija, dezinformacija, paušalnih ocena i nagađanja koje svakodnevno imamo prilike da čujemo i pročitamo u medijima, niti se nervira oko, kako kaže, krajnje sramotnih istupanja predstavnika opozicije koji su Rio Tinto i doveli u Srbiju, objašnjavajući da su prvi razgovori sa tom kompanijom počeli 2001. godine, da im je 2004. izdata prva istražna dozvola, kao i da je 2006. godine promenjen zakon, kako bi obezbedili da onaj ko ima istražna prava automatski dobija i eksploataciona prava.
Danima pratim nastavak polemike oko projekta „Jadar“ i pitanja da li će Srbija iskoristiti svoju „naftu XXI veka“ ili neće. Da li ćemo u ovom veku UVOZITI baterije koje će pokretati apsolutno sve u narednih 100 godina – od električnih automobila do energetskih postrojenja, ili…
— Ana Brnabic (@anabrnabic) June 19, 2024
“Dali su 2012. godine dozvole za bušenja velikog prečnika – i to Oliver Dulić iz DS, kao ministar za zaštitu životne sredine, a sada se prave da je Rio Tinto pao sa neba. Pogledajte, gospodo iz opozicije – svi sateliti DS-a i DSS-a, Strategiju upravljanja mineralnim sirovinama iz 2012. i videćete da ste upravo vi definisali bakar i litijum kao budućnost Srbije! No, to i takvo licemerje, ponovo, govori o njima i njihovoj političkoj neodgovornosti i neiskrenosti prema građanima ove zemlje. A građani ove zemlje nisu ni glupi ni ludi, pa sve to svakako vide – i tako ih i vrednuju na svim izborima, od lokalnih do predsedničkih”, poručila je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, sad joj je “pomalo drago” što oni koji su, kako kaže, do juče trčali po Briselu i Strazburu i nisu “izbivali iz kancelarija različitih evropskih izvestilaca, parlamentaraca i komesara”, sada optužuju iste te ljude za visoku korupciju, tvrdeći da ih je Rio Tinto potplatio, kao i da ih je Srbija srpskim litijumom korumpirala, pa im je to valjda važnije od demokratije i vladavine prava.
“Eksperti” i “elita”
“Koliko je to sumanuto i besmisleno, o tome ne treba trošiti reči, ali je dobro da novi evroparlamentarci i ostali vide kako naša opozicija brzo menja mišljenje i vrednosti, u skladu isključivo sa njihovim političkim interesima. Danas za korupciju optužuju one koji su im do juče bili vrhovni vrednosni autoriteti i saveznici”, izjavila je Brnabićeva.
Kako je istakla, ono što ju je nateralo da napiše ovu reakciju na sve što se moglo čuti poslednjih dana u vezi sa ovim projektom je to što joj je “nestvarno” koliko neki profesori, razni “eksperti” na sve teme, a pre svega naše opozicione “elite” ne veruju u naše ljude, ne veruju u ovu zemlju i njene potencijale, ne veruju u pamet naših ljudi, njihovu kreativnost, njihove sposobnosti.
“I nije me ovo iznenadilo. Da su verovali, u vreme dok su bili vlast, izgradili bi neki naučno-tehnološki park, osnovali neki novi naučni institut, dali neku šansu mladim inovatorima, naučnicima, preduzetnicima. A nisu. Nisu zato što su mislili da je to bacanje para i da mi nemamo kapacitet da se takmičimo sa najjačima i najnaprednijima. Mi smo u ljude u Srbiji verovali i to je vazda bila osnovna politička razlika među nama. Verovali smo da Srbija ima ljude koji mogu da se takmiče sa najnaprednijima u najsavremenijim tehnologijama. Izgradili smo naučno-tehnološke parkove, osnovali nove naučne institute (pre SNS-a poslednji naučni institut u Srbiji osnovan je u doba SFRJ), uveli poreske podsticaje za ljude i kompanije koji se bave istraživanjem i razvojem, uveli poreske podsticaje za zapošljavanje mladih, za povratak naših ljudi iz dijaspore, pitali naše inovatore i preduzetnike iz oblasti savremenih tehnologija šta država treba da radi”, navela je ona.
Podsetila je da je broj zaposlenih u IKT sektoru prešao 110.000 ljudi, da je prosečna neto plata u martu ove godine dostigla 231.558 dinara, da je u računarskom programiranju prosečna neto plata dostigla 289.450 dinara i dodala da je izvoz u prvom kvartalu ove godine iznpsio skoro milijardu evra, dok je 2012. godine, izvoz iznpsio 375 miliona evra za celu godinu.
“Ovaj rezultat nas je stavio na svetsku mapu kao jednu od najnaprednijih država, Srbija danas predsedava Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju”, istakla je Brnabićeva.
Kako kaže, za razliku od profesorke Danice Popović, Save Manojlovića, Zorana Lutovca, Miloša Jovanovića i svih ostalih koji misle da su ljudi u Srbiji kadri i sposobni samo da budu “kopači litijuma” i ama baš ništa više od toga, vlast zna da Srbija može mnogo više i da je već spremna za mnogo bolje.
Ona je pozvala sve da pročitaju intervju Nemanje Mikaća iz Subotice, osnivača srpske kompanije ElevenEs, prve kompanije u Evropi koja je uspela da razvije LFP (litijum-gvožđe-fosfatnu) bateriju, a koja bi Srbiju mogla da stavi u sam centar evropske energetske tranzicije.
Srbija ima pamet
“Nemamo, gospodo iz opozicije i tajkunskih medija, dakle, mi ‘samo’ litijum i nismo mi kadri samo da budemo ‘kopači litijuma’ kako bi se neko drugi bogatio. Srbija ima pamet i već je krenula, zahvaljujući genijalcima kakav je Nemanja, u proboj u ovoj industriji budućnosti. I nastaviće Srbija da se bori sa ili bez, upotrebe našeg litijuma. O tome će odlučiti građani idealno na osnovu činjenica, a ne narikanja”, poručila je Brnabićeva.
Koliko je ova tema važna za Srbiju, dodaje, kao i zbog čega je, kao predsednica Narodne skupštine, pozvala na iskrene, otvorene i civilizovane razgovore zasnovane na činjenicama i proverljivim informacijama, dovoljno govori i sama procena Mikaća o tome šta ova industrija može da donese Srbiji.
“Mi ovde pričamo o lancu snabdevanja vrednom 20 odsto bruto domaćeg proizvoda, kada bi se uključio kompletan lanac… Nismo navikli da nešto u Srbiji za 10 godina mora od nule da napravi ceo lanac snabdevanja u kom će raditi preko 20.000 ljudi”, prenela je Brnabićeva.
Dodala je da je ovo jedna šansa kada oni koji su bili na vlasti od 2000. godine i današnja vlast mogu da kažu da su zajedno u kontinuitetu radili i izgurali nešto – od 2001. godine, kada su počeli razgovori o ovom projektu i 2004. godine kada je RT izdata prva dozvola, pa u poslednjih 12 godina, i sledećih 10 i više godina.
“Moja poruka, zato svim ‘hejterima’ iz svih sfera našeg društva: Verujte malo u ovu zemlju, verujte malo u naše ljude”, poručila je Brnabićeva.
#Zahvaljujući #litijumu #narednih #godina #mogli #bismo #ponovimo #norveško #čudo