Približavaju se Olimpijske igre, mnogi sportisti su već osigurali učešće, neki još iščekuju plasmane, koriste poslednje prilike da se preko kvalifikacija izbore za put u Pariz. Olimpijske igre počinju 26. jula i trajaće do 11. avgusta.
Igrati najbolje kad je najvažnije neophodno je da bi se postigli veliki rezultati. Mnogi sportisti sve češće rade s psiholozima kako bi iz sebe izvukli što jaču mentalnu snagu i dosegli duh šampiona.
Zato značajnu ulogu sve više dobijaju i sportski psiholozi. Oni su tu da što bolje pripreme takmičare, da ih motivišu i pripreme na iskušenja koja ih očekuju.
– U godini Olimpijskih igara ulog je veći, ali i u ostalim godinama ima takođe važnih takmičenja. U našem poslu mi smo oni „iza scene”, a sportista je glavni akter. Imena klijenata ne otkrivamo, osim ako to oni sami ne urade – kaže za „Magazin” Andrija Gerić, proslavljeni odbojkaški reprezentativac, koji sada radi kao sportski psiholog.
Andrija Gerić (Foto Instagram/Olimpijski komitet Srbije)
Pobediti sujetu
Gerić je rođen 1977. godine, seniorsku karijeru u odbojci počeo je 1993, a reprezentativnu neku godinu kasnije. Bio je član reprezentacije Srbije petnaest godina, igrao je u klubovima u Italiji, Srbiji, Turskoj i Grčkoj. Već u Atlanti 1996. godine osvojio je bronzu za reprezentaciju, a četiri godine kasnije na Olimpijskim igrama u Sidneju i zlato. Usledili su veliki uspesi i na svetskim i evropskim prvenstvima i Svetskoj ligi. Jedan od poslednjih trofeja koje je osvojio u karijeri je srebro u Rio de Žaneiru 2008. godine u Svetskom kupu. Igrao je s braćom Grbić, Miljkovićem, Mešterom, Kovačom i drugim asovima ovog sporta.
Činjenica je da mu je sportsko iskustvo od velike koristi zato što je mnoge probleme, pritiske i sve ono što nosi veliko takmičenje osetio na svojoj koži i može bolje da razume sportistu kada mu priča o svojim krizama, nedoumicama, problemima. Do sada je radio s više od 450 klijenata, fudbalera, košarkaša, odbojkaša, tenisera, rukometaša, atletičara, MMA boraca, triatlonaca…
– Izazovi su bili potpuno isti pre 20 godina kao i sada, jedina razlika su mobilni telefoni i mreže. Ne postoji univerzalna formula i svi smo različiti. Kao mlad sportista veliku sam borbu vodio sa svojom reakcijom na grešku. Nažalost, moja sujeta mi nije dugo dozvoljavala da sarađujem s nekim psihologom. Mislim da bi me neki psiholog ubrzao u smislu prevazilaženja problema s pritiskom i s greškama. Meni je nekoliko sezona trebalo da naučim kako to da prevaziđem sam – iskren je naš sagovornik.
Danas i u svetu, ali i kod nas sve više značaja dobija i rad na mentalnom planu. I to ne samo kada je reč o sportskoj motivaciji i želji za uspehom već i radu koji ume da zađe i u privatni život sportiste. S decom koja se bave sportom, a mlađa su od 12 godina, Gerić kaže da ne radi, jer veruje da deca treba da se igraju! Ali zato ima mnogo mladih sportista u dobi između 15. i 19. godine, jer, kako objašnjava, to su godine kada se neko odlučuje da li će se ozbiljno baviti sportom ili ostati na nekom amaterskom nivou. Isto tako ima puno klijenata profesionalnih sportista u zrelim godinama.
Sportista je prvo čovek sa svim svojim manama i dobrim stranama i često ključ problema leži u nekom njegovom ograničavajućem uverenju iz života koje se preslikava u sportu, tako da se mora i onaj „privatni” deo bar malo ispitati, objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da danas u Srbiji ima petnaestak kolega psihologa s kojima se zajedno bori da ukaže na to koliko je dobra mentalna priprema važna za sportistu.
– Nadam se da će uskoro svaki sportista koji se ozbiljno bavi sportom ili tim za koji igra imati osobu s kojom radi na svojoj mentalnoj pripremi i snazi – kaže Gerić.
U Novom Sadu na fakultetu postoji smer sportska psihologija. Andrija u svom radu koristi znanja i iz sve popularnije takozvanog „koučovanja”, jer je osim zvanja diplomiranog psihologa završio istovremeno i Metodologiju za mentalnog kouča. Pitamo ga i koji su glavni problemi vrhunskih sportista na velikim takmičenjima. Da li su to stres, trema, borba s pritiskom, samopouzdanje, strah od neuspeha…
– Često su problemi u vezi s reakcijom na greške, odnos u grupi, odnos s trenerom, strah od neuspeha ili uspeha… Zatim, problemi s tremom, borbom s pritiskom. Svaki sportista se u nekoj meri se bori s ovim stvarima. Moj posao je da nađemo šta je ono što najviše utiče na tu osobu i krenemo od toga – kaže Gerić i objašnjava kako onda „namesti” i ostale stvari, kako bi sportista zaista mogao da uživa u takmičenju i pokaže se u punom svetlu.
Primećuje i da pripadnici današnjih generacija sportista imaju tendenciju da odmah očekuju rezultat, čim ulože malu količinu posvećenog rada.
– U sportu je neophodno da radiš nekoliko godina posvećeno kako bi taj rad pretočio u neki značajan rezultat. Današnja deca su nestrpljiva po tom pitanju. Što se vrhunskog sporta tiče, mislim da postoji ogroman pritisak socijalnih mreža, tako da svaki sportista mora da ima svoju strategiju kako da se nosi s tim pritiskom – veruje Gerić.
Pitanje za nekadašnjeg reprezentativca i učesnika nekoliko Olimpijskih igara je i da li se zbog svega ovoga između trenera i psihologa u timu može pojaviti surevnjivosti.
– Nekad su treneri velika podrška, ali mogu da budu i uzrok problema. Pratim to već duže vreme u zemljama u kojima je sportska psihologija mnogo razvijenija i uočavam da su za mentalne trenere psiholozi spori, a za psihologe su mentalni treneri neozbiljni. Najmerodavnije je ono što svakom sportisti ponaosob više prija – naglašava Andrija Gerić.
Kako poraz pretvoriti u motiv
Kako na sportistu utiču promašeni penal u finalu, povreda, pad na atletskoj stazi, prestup na startu zbog koje propadnu godine priprema?
– Sigurno je da utiču. Sportista treba da nauči da iz poraza dobije novi motiv i novu snagu za još bolji rad. Oni koji u tome uspeju postaju veliki sportisti i veliki šampioni – poručuje Gerić.
Ambiciozni roditelji
Gerić skreće pažnju na činjenicu da značajan deo pritiska koji oseća mladi sportista dolazi od roditelja i trenera. Ali često se dešava da sportista sam sebi stavlja pritisak bez ikakvog realnog razloga. Ipak, postoji način da se pritisak ambicioznih roditelja smanji: – Nadam se da će savezi i klubovi prepoznati važnost rane edukacije roditelja, kao što se to radi na primer u Engleskoj, gde se s roditeljima devetogodišnjaka radi kroz predavanja i radionice. Englezi su shvatili da na taj način dobijaju mnogo bolje odnose roditelja i sportista kasnije i da dobijaju mnogo bolje sportske navijače i ljude koji umeju da se ponašaju na sportskim događajima.
Sport je život u malom
Bivši odbojkaš i reprezentativac podseća da se kroz sport deca uče nekim vrednostima koje su im bitne za život i koje lako mogu da primene u svim drugim oblastima života:
– Iz tog razloga je sport toliko bitan, on je život u malom. U sportu učiš da pobediš, da izgubiš, da poštuješ druge, da si disciplinovan, da si precizan, učiš se empatiji, fer-pleju, šta je dobro, a šta loše i još mnogo toga. Deca danas žele instant rezultat, a toga u sportu nema. Zato treneri moraju da nađu nove i bolje načine da deci približe sport kroz igru, gde u fokusu nije samo rezultat nego i uživanje. U pubertetu interesovanje za sport opadne, jer postanu interesantne neke druge stvari, što je normalno za taj period. Tu je zadatak trenera da nauči da što bolje motiviše i zadrži decu u sportu.
#Sportisti #podižu #formu #jačaju #duh