Stari Vreoci će definitivno nestati. Progutaće ih kolubarski kopovi uglja, u potrazi za novim tonama „crnog zlata”. Nekad je ovde živelo oko 3.200 stanovnika, danas jedva 200. I oni će na nova ognjišta. Živeće u novim domovima, u soliterima, na širokim bulevarima. A šta će iz starog kraja ostaviti potomstvu? Kako su izgledali crkva, škola, ko se odakle doselio, ko se i kad rodio ili otišao na onaj svet, kako su se slavili praznici, ispraćaj u vojsku?
Da se tragovi bitisanja ne bi zauvek zatrli brine Lazarevčanin Zoran Antonijević. Zajedno sa Snežanom Popović uveliko priprema „Rodoslov Vreoca”, listajući crkvene, matične i druge knjige, sa željom da sve bude autentično i naučno dokazano.
Sa jednom od najstarijih fotografija iz Vreoca
– Obiman je to posao, ali radim s najvećim zadovoljstvom – pojašnjava za „Magazin”. Velika pomoć stigla je i zahvaljujući građi koju je prikupio Dragomir Lukić, jer su u njegovoj arhivi, na 4.000 strana u 50 svezaka, sećanja solunaca iz sela. U pretprojektu „Školsko selo i hipodrom” pomoć sam imao od rudarskog inženjera Branislava Pajića.
Mnogo noćnih sati utrošio je čitajući stara dokumenta, analizirajući požutele fotografije na kojima su oni koji su se doselili u Vreoce. Tu je i slika stare škole, nekada jedne od najvećih u kraju. Autorima mnogih knjiga pomagao je da svoja dela osveže novim podacima i događajima. Iako po struci ekonomista i informatičar, svoje interesovanje i sklonost ka publicistici iskazao je u knjigama o crkvama ovog podneblja, o KUD „Diša Đurđević”, ali i organizujući promocije, tribine, izložbe… Odlaskom u penziju, pre nekoliko godina, još više se posvetio publicistici. Projektom „Rodoslov kao izazov” sebi je nametnuo žestoki tempo rada, tim pre što na ovom projektu radi više od tri decenije.
Ovo je nekad bila škola u Vreocima
– U crkvenim i matičnim knjigama otkrio sam mnoge zanimljive ličnosti iz Vreoca. Recimo, rodoslov mojih predaka potiče iz 1860. godine. Podatke smo pronalazili i na nadgrobnim spomenicima – kaže on.
Traga i za predmetima od značaja za prošlost lazarevačkog kraja. Na poklon je dobio naočare i brijač Draže Mihailovića (očigledno da je imao nekoliko), ali je odlučio da to prosledi muzeju koji će biti otvoren u Ivanjici, u znak sećanja na četničkog komandanta. Kad je trebalo da se pomogne u organizovanju izložbe „Kolubarci u balkanskim i Prvom svetskom ratu”, odmah se latio ispunjenja zadataka. Aktivan je u Ekološkoj uniji Lazarevca, udruženju „Naše ognjište” i ustanovama kulture.
#Rodoslov #nadživeo #Vreoce