Toplotni talasi postaju sve intenzivniji, češći i traju duže zbog klimatskih promena, posebno u Evropi, upozorili su naučnici, koji napominju da se Stari kontinent zagreva tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.
Visoke temperature probile su rekorde u na kontinentu ovog leta, bile su oko ili iznad 40 stepeni Celzijusa u velikom delu zapadne Evrope.
„Uočavamo porast broja toplotnih talasa i njihovog intenziteta”, kaže Robert Votar, klimatologiz francuske Laboratorije za klimu i životnu sredinu za Glas Amerike.
Vreli talas 2003. godine usmrtio je više 70.000 ljudi, dok je u narednim talasima 2006, 2010, 2015, 2018, 2019 i 2020. stradalo na desetine hiljada.
U proseku, sada je temperatura i do 1,99 stepeni Celzijusa veća nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagrevala skoro duplo više od globalnog proseka koji je 1,1 stepen Celzijusa.
Poslednji toplotni talasi pokazali su da su u Evropi temperature bile od tri do pet stepeni veće nego u periodu pre klimatskih promena, kaže Votar.
„Mi zapravo ne znamo zašto imamo toliki porast temperature koji ne može da se predvidi. Modeli predviđanja lako prognoziraju poraste od 1,5 do dva stepena u toplotnim talasima, ali ne mogu da predvide četiri stepena. Zaista neverovatno”, rekao je francuski klimatolog.
Suša je ovog leta uticala na nestanak vode u rekama u Švajcarskoj (EPA-EFE/Laurent Gillieron)
Dim Kumo, klimatolog sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu, kaže da se Evropa zagreva tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.
Klimu u Evropi formira i vazdužna struja koja se vrzo kreće od zapada ka istoku, na severnoj hemisferi. Naučnici veruju da je vrele talase ove godine pojačalo i suvo tlo uzrokovano sušama.
Vlažno tlo odbija vrelinu, kaže naučnica Sonja Senervitan iz Ciriha.
„Kada se tlo koje je inače vlažno isuši, imate smanjeno isparavanje vode iz biljaka ili iz tla direktno. Taj proces koristi inače mnogo energije, a ako se ne dešava zbog isušenog tla, onda ta energija počinje da zagreva vazduh”, objašnjava ona.
Usporavanje glavne okeanske struje u Atlantiku takođe može da doprinese vrelim talasima u Evropi. Ta struja zagreva vodu na severu i donosi hladu vodu iz dubina na jug. Klimatski modeli su predviđali da će struja usporiti zagrevanje.
„Nismo 100 odsto sigurni, ali postoje indikatori da struja u poslednjim decenijama usporava”, kaže fizičarka Levke Cezar sa univerziteta Mejnut u Irskoj.
Usporena morska struja mogla bi da ohladi severni Atlantik i uzrokuje promene u vazdušnoj struji tako da donese još toplijeg vazduha u centralnu Evropu, što bi moglo da znači i još vrelih talasa.
Naučnici su saglasni da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto se Evropa zagreva toliko brzo. Jasno je, kažu, da će leta u Evropi biti sve toplija.
#Evropa #zagreva #brže #ostalih #kontinenata