Sa svakim većim pljuskom kišna kanalizacija u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji se zapuši, što uzrokuje stvaranje reka i jezera na ulicama, izletanje poklopaca šahtova, plavljenje nižih delova grada, slapove po stepenicama i naravno, kolaps u saobraćaju.
Naučnici ističu da su klimatske promene verovatno doprinele ekstremnim vremenskim uslovima, superćelijskim olijama, “monsunskim kišama” i uraganima koji po srpskim gradovima, a prvenstveno u Beogradu, stvaraju poplave po ulicama i nose krovove i fasade.
Osim hitnih mera, kažu, dugoročni pristup, koji uključuje bolje urbanističko planiranje, održavanje vodotokova i kišne kanalizacije, sprečavanje njenog mešanja sa fekalnom, kao i izgradnja infrastrukture koja može da izdrži poplave, sadnja drveća, izgradnja parkova i pravljenje zelenih površina umesto zalivanja betonom, u velikoj meri pomaže u apsorpciji viška vode i smanjenju erozije.
Uz očuvanje postojećih zelenih površina i planiranje novih, može se smanjiti rizik od poplava i poboljšati kvalitet života u Beogradu.
Kišne bašte ili kišne retenzije su depresije koje se često grade blizu saobraćajnica ili nepropusnih površina. Njihova svrha je da prihvate višak atmosferske vode iznenadnim padavinama i rasterete kanalizacionu mrežu. Ove bašte primaju kišnicu, smanjujući opterećenje kanalizacione mreže za 40-50 procenata. U njima se koriste porozni materijali (šljunak) i biljke sa dubokim korenskim sistemom. Na taj način se postiže vizuelni efekat, a biljke mogu da opstati i u uslovima prekomerne količine vode ili tokom suše.
Kada dođe do velikih padavina, sitan građevinski otpad i lišće završavaju u kišnoj kanalizaciji i prouzrokuju poplave na gradskim ulicama. Brza izgradnja novih zgrada često vodi do zanemarivanja infrastrukture, uključujući kišnu kanalizaciju, a njeno neodržavanje pogoršava situaciju, izazivajući blokade koje ometaju protok vode.
Problem začepljenih kišnih kanalizacija nije specifičan samo za Beograd; mnogi evropski gradovi suočavaju se sličnim izazovima. Međutim, način na koji se ti problemi rešavaju može značajno varirati od grada do grada.
London, Velika Britanija
London koristi sofisticirane sisteme za praćenje i redovno održavanje kanalizacije. Inspekcije se obavljaju pomoću kamera koje omogućavaju brzo otkrivanje problema i njihovo rešavanje pre nego što izazovu veće probleme.
Ovakav pristup, mada zahteva značajna ulaganja i kontinuirano finansiranje, smanjuje rizik od poplava i dugoročno štedi novac.
Pariz koristi specijalizovana vozila opremljena pumpama pod visokim pritiskom za čišćenje kišne kanalizacije. Ova vozila efikasno uklanjaju naslage i blokade iz kanalizacionih cevi.
Prednosti ovog sistema su efikasno čišćenje i minimalna potreba za ljudskim radom, a nedostaci su visoki troškovi održavanja i operacija.
Amsterdam koristi integrisani sistem upravljanja vodama koji uključuje kanale, pumpne stanice i rezervoare za kišnicu. Ovaj sistem omogućava kontrolu protoka vode i efikasno smanjuje rizik od poplava.
Ovakav integrisani sistem upravljanja vodama, međutim, veoma je složen, a troškovi njegove primene su visoki.
#Kako #evropski #gradovi #bore #zapušenom #kišnom #kanalizacijom