Sa Kosova i Metohije je od 1999. godine proterano i raseljeno, prema podacima Beograda, više od 280.000 nealbanaca, od toga oko 240.000 Srba.
S druge strane, podaci Kancelarije za zajednice Vlade Kosova govore da je broj raseljenih Srba oko 72.000.
Povratak raseljenih koji garantuje Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija, tema je o kojoj se već duži vremenski period ne govori od strane prištinskih zvaničnika, a povratak retko pominju i predstavnici međunarodne zajednice.
“Ne samo da od 2005. godine povratka na Kosovo gotovo i da nema, već sve više Srba poslednjih godina odlazi, posebno posle incidenata na Severu, zabrane srpske robe i upotrebe dinara”, kaže dopisnica Euronewsa sa Kosova Anđelka Ćup i dodaje: “Glavni razlog odlaska i izostanka povratka je nedostatak bezbednosti”.
“Obijali su mi vrata u pola noći, i meni i bratu koji tu živi. Njemu su prozore obili, meni vrata”, kaže Radoje Pumpalović iz Dubrave kod Istoka.
Ko utekne, utekne…
“Imate primer u onim pustinjama, tamo neka srna ili neka životinjica koja živi u pustinji, a sve okolo zveri. Pa sad ako utekne, utekne, ako ne, ne”, za Euronews Srbija keže Stojan Dončić iz Biče kod Kline.
Nedostatak obrazovnih institucija, infrastrukturni problemi, nezaposlenost i loša ekonomska situacija umanjuju želju za ostankom i da se Srbi, uglavnom mladi, vrate na svoje ognjišta.
“Ja sam bio dva puta u Beogradu, sve mi je obećano i ništa”, kaže Blagoje Zujić iz Dragoljevca kod Istoka i dodaje: “Obečavali su mi pomoć da ostanem. I ništa. Bio sam i u Prištini, bio sam i u Kosovu Polju. Samo okreću glavu”.
Beograd je godinama najveći posodavac Srba, i to ne samo povratnika, ali to nije dovoljno.
“To je zbog toga što nije postojala ta jedna, po meni, osnovna komponenta koja je morala da prati sam povratak ili izgradnju kuća, a ta komponenta je održiv povratak, kako ga mi nazivamo”, kaže Nenad Rašić, ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova.
Da bi bilo održivog povratka, trebalo je ulagati u razvoj male privrede, ali i poštovati zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica i sve one zakone koji štite njihova prava. Umesto toga, na delu su uzurpacija imovine i neizvršenje sudskih odluka koje se odnose na nepokretnosti.
“To je moja kuća, ja sam je gradio, ja to najbolje osećam u duši šta je to kad prođem pored svoje kuće, a ne mogu da zgazim u dvorište”, priča Milorad Đoković iz Vitomiraca kod Peći i nastavlja:
“Jednostavno, neću da se pojavim na placu i da odem do kuće sve dok sudski postupak traje. Znači, ja poštujem zakon, ali to treba očekivati i od druge strane. Znači, i opština Peć treba da se tako ponaša”.
Baš kada je okončao dugogodišnju borbu za svoju imovinu, Đoković je uhapšen za navodni ratni zločin. I hapšenje bez dokaza je jedan od razloga što je povratak na nivou statističke greške, posebno u gradove, gde Srba skoro i da nema.
“Tehnički problemi”
Ministar Rašić kaže da je povratak ipak moguć.
“To su tehnički problemi, stvarno. Nisam video da postoji neka opstrukcija u tom političkom ili institucionalnom smislu, ali postoje tehnički problemi za koje treba vreme da bi se rešili”.
Da su problemi daleko od tehničkih svedok je jedina povratnica u Đakovici, Dragica Gašić.
“Sutra moram da platim struju, vodu, smeće. Ja treba da idem da to uradim. A moram da zovem policiju da ide sa mnom, da me vodi tamo gde se plaća voda, struja, smeće”, kaže ona i dodaje>
“A jeste najvažnija sloboda. Ali eto, čudo je, moram albanski da pričam, službenika iritira srpski jezik”.
Prema podacima UNHCR-a na Kosovo se do 2018. godine vratilo nešto više od 11.000 Srba. Za kasnije podataka nema, a koliko ih tu i živi ne zna se, jer se ili nisu odazvali popisu, ili ih popisivači nisu tražili.
#povratak #raseljenih #Kosovo #realan #šta #koči #Srbe #vrate #svoja #ognjišta