Posledice nevremena koji je pre dve večeri i juče tokom dana zahvatio veći deo zemlje i dalje se saniraju. Naime, Centar za vanredne situacije MUP-a Srbije, je u poslednja 24 časa, kako su saopštili, imao 71 intervenciju, od toga je bilo 12 slučajeva gašenja požara posle udara groma.
Takođe, ekipe beogradskog Zelenila imale su 461 intervenciju na saniranju polomljenih stabala, navodeći da je na 39 lokacija pričinjena materijalna šteta na automobilima.
Mirjana Obućinski iz JKP “Zelenilo Beograd” rekla je za Tanjug da je na 39 lokacija “pričinjena materijalna šteta u vidu pada grane ili stabala na automobile”, na par lokacija su grane zakačile spoljne jedinice klime uređaja, napravile štetu na fasadama pojedinih stambenih zgrada. Ona je objasnila da se zapisnik o šteti predaje Komisiji za procenu štete.
Tanjug/JKP Zelenilo-Beograd
Posledice nevremena se vide i po zaostaloj vodi u pojedinim ulicama i kolapsu u saobraćaju. Zbog prevelike količine vode ni pojedine zgrade u prestonici nisu bile pošteđene. Neke od njih su ostale bez dela fasade.
Iva Čukić iz kolektiva Ministarstvo prostora rekla je za Euronews Srbija da je intenzivna i neplanska gradnja dovela do toga da Beograd ne može da primi količinu kiše koja pada i ukazala na to da se zelene površine smanjuju svake godine, tako da sada one iznose devet odsto u glavnom gradu.
Tanjug/Sava Radovanović
Kao rešenje ona vide ulaganje u atmosfersku kanalizaciju i postavljanje upijajućih zelenih površina koje mogu da prime velike količine vode.
“Podatak koji je iz 2022. godine i koji kaže da Beograd raspolaže sa devet odsto zelenih površina je ispod svakog nivoa. Evo na primer Berlin ili Beč, imaju 50 odsto zelenih površina, 50 odsto izgrađene infrastrukture. Ljubljana ima 70 odsto zelenih površina. Ta kiša kada padne kod nas, ona nema gde da ode. Jedan je problem poroznosti zemljišta, a drugi problem je nedostatak atmosferske kanalizacije”, rekla je ona.
“Ključno da se ulaže i održava postojeća infrastruktura”
Kako kaže, ključna stvar je tome da se u izgrađenu infrastukturu ulaže, ali i da se postojeće održava. Ona je potvrdila da je sedamdesetih godina, kada se gradio Novi Beogard, rađeno na tome da postoji određen, veći procenat zelenih površina koje, kako objašnjava, jesu važne.
“Neki blokovi u Novom Beogradu imali su upravo te procente zelenih površina koji sada postoji u Berlinu. Blok 45 nekada je imao 70 odsto zelenih površina. A sada se grade blokovi gde to ide pet, šest ili sedam odsto. Sada imam posljednji primer, West 65, gde je procenat zelenih površina osam odsto. Videli smo i kvalitet izgradnje, zahvaljujući ovim poplavama i kišama pre neki dan, kako je pala ta fasada “, rekla je ona.
Euronews TV
Kaže da se u gradnji, kada se koriste zelene površine, često žardinjere koriste kao “pokriće” da se navede da ih ima. To navodi, ne rešava problem i to oni u struci, dodaje, nazivaju “zelenom lažom”.
“Vi morate da imate zemljište u direktnom kontaktu sa tlom, zato što on to upije vodu. Sve dok su garaže ispod, pa tu neke trave izlaze, to ne rešava naš problem”, objasnila je ona.
Čukić navodi da se posledice masovne gradnje itekako osećaju na razne načine.
“Ono što sad u kontekstu klimatskih promena možemo da vidimo jeste toplotna ostrva, jeste zagrevanje, nedostatak izolacije. Podaci kažu i da u Beogradu postoji dovoljna količina zelenog drveća, da tako da kažem, za 300.000 ljudi, a nas je 1.700.000. Dakle, mi smo u prilično alarmantnoj situaciji na koju se mora brzo reagovati. Mi smo merili u Ministarstvu prostora sad kad je bio prethodni toplotni talas, razliku u temperaturi između ulica koje imaju drveće i koje nemaju. Razlika je 10 stepeni, dakle, razlika je između Dalmatinske ulice koje su sva u krošnjama i Cvijićeve je tačno 10 stepeni”, rekla je ona.
Kako se gradi u Beogradu?
U Srbiji se sve više podnose zahtevi za dobijanje građevinskih dozvola, a najviše za izgradnju stambenih zgrada. Ove godine izdato je više od 2.700 građevinskih dozvola u celoj državi, što je za skoro 40 odsto više u odnosu na april prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Od ukupnog broja dozvola, oko 80 odsto odnosilo se na zgrade, a ostatak na druge građevine. Najčešće se grade stanovi prosečne površine oko 70 kvadratnih metara, a prijavljeno je da se u Srbiji gradi skoro 4.000 stanova.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Prema podacima Zavoda za statistiku, najviše će se graditi u Beogradu, oko 30 odsto, a upola manje u Južnoj Bačkoj, zatim skoro deset odsto u Sremu, a nešto manje od toga u Boru, Severnoj Bačkoj i najmanje u Mačvi.
Zabeleženo je i poskupljenje stanova u Srbiji, cene su više za oko pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Kada je u pitanju prodaja stanova, u celoj Srbiji je prodato, to jest kupljeno, više od 10.000 stanova.
Međutim, prodaja ne cveta u celoj zemlji. Građani značajno više kupuju stanove u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, ali i u južnom i istočnom delu zemlje, u odnosu na ranije.
Međutim, u Beogradu i Vojvodini prodaja je opala, što je verovatno posledica poskupljenja cena stanova u prestonici i severnoj pokrajini.
#Odvaljene #fasade #voda #koja #izbija #kanalizacija #kolaps