Poznato je da neki ljudi veštije i uspešnije komuniciraju s drugima nego što to čine ostali. Jedno objašnjenje je da su to ljudi koji imaju razvijene „socijalne veštine”. Da bi neko bio socijalno vešt, on mora dobro da proceni trenutno stanje osobe s kojom komunicira, a to će moći samo ako je u stanju da „pročita” kako se data osoba oseća u datom trenutku.
Kao što neko mora da bude pismen da bi mogao da čita, isto tako neko mora da bude emotivno pismen da bi mogao da čita kako svoja, tako i tuđa osećanja. Koncept emotivne pismenosti podrazumeva da postoji emotivni razvoj tokom koga se uči prepoznavanje i imenovanje konkretnih osećanja, kao i način njihove povezanosti s određenim životnim situacijama.
Smatra se da su emotivno nepismeni oni ljudi koji nisu u stanju da definišu šta osećaju, to jest nisu u stanju da prepoznaju i imenuju ono što osećaju. Oni su samo svesni da li im je prijatno ili neprijatno. Njih označava izraz aleksitimija, koji doslovno znači „bez-reči-za-osećanja”. Karakteristično za ove ljude je da svoja osećanja definišu kao nervozu, napetost, živčanost, stres, a kako ne vide njihovu povezanost s konkretnim situacijama, smatraju da su sama osećanja problem, a ne one životne situacije koje ih izazivaju. Zbog toga su skloni psihosomatskim poremećajima.
Emotivna pismenost počinje kada je osoba u stanju da imenuje svoje osećanje, to jest da prepozna da li je, na primer, usamljena, tužna ili ljuta. Još je pismenija kada svoja osećanja shvata kao reakcije na neke situacije, to jest na način na koji je protumačila te situacije. Poznavanje svojih osećanja je pretpostavka da se ista ta osećanja prepoznaju kod drugih. Najviši stepen emotivne pismenosti jeste kada osoba komunicira s drugima uzimajući u obzir kako se osećaju.
Temeljni principi emotivne pismenosti su: da se oseća osećanje samo onda kada osoba situaciju procenjuje kao važnu; da su osećanja neprijatna onda kada je situacija procenjena kao negativno važna, a prijatna kada je procenjena kao pozitivno važna; da je osećanje snažnije što je osobi važnije.
Deca često izražavaju osećanja koja ne umeju da imenuju. Kao što decu učimo da imenuju delove svog tela, treba ih učiti da imenuju svoja osećanja. Poruke: „Ti si sada ljut (ljubomoran, tužan, uplašen, zavidan, itd.)” pomažu detetu da imenuje ono što oseća, a kasnije i da kod drugih prepozna ista takva osećanja onda kada ih drugi otvoreno i direktno izražavaju.
Upravo zato što osećanje koje neko doživljava u nekoj situaciji omogućava da se pretpostavi šta zaista misli i šta mu je zaista vredno, odrasli ljudi često skrivaju svoja osećanja pred drugima. U svetu odraslih ljudi nose socijalne maske tako da nije lako zaključiti šta neko oseća. Veština čitanja njihovih emocija je zapravo čitanje suptilnih znakova na psihološkom nivou komunikacije.
Kada je, na primer, partner ljubomoran, on to može direktno da izrazi i napravi ljubomornu scenu. Tada nije teško pročitati šta oseća. Problem nastupa onda kada partner tvrdi da nije ljubomoran, ali odaje signale ljubomore koju zapravo oseća. Tada je mnogo teže pročitati da oseća ljubomoru, a zatim i postupati u skladu s pročitanim.
Ako ostanemo na primeru ljubomore, nije dovoljno samo shvatiti da je partner ljubomoran, već je važno i kako se reaguje na to. Tipično je da tada nastaje konflikt, bilo da se osoba pravda da ništa loše nije uradila, bilo da se ljuti što drugi ima takvo mišljenje o njoj. U ovakvim situacijama pomaže poznavanje prirode osećanja ljubomore. Emotivno pismena osoba zna da ljudi osećaju ljubomoru onda kada procenjuju da gube ljubav. Ono što traži ljubomorna osoba jeste potvrda da nije izgubila ljubav, već da jeste voljena. Znajući to, umesto da se svađa, emotivno pismena osoba „gasi” partnerovu ljubomoru zagrljajem, poljupcem i nežnim rečima.
Kada neko poznaje prirodu različitih osećanja, onda mu je lako da pretpostavi kako je osoba koja je izrazila dato osećanje procenila datu situaciju. Čitanje tuđeg osećanja nije samo čitanje samog osećanja, nego i načina mišljenja koji je doveo do datog osećanja. A kada razviju tu sposobnost, ljudi se mnogo bolje orijentišu i kreću među ljudima.
Iz naše arhive
#Čitanje #tuđih #osećanja