Skoro dve trećine čovečanstva živi pod velikim uticajem monsuna, ali oni decenijama polako menjaju svoju ćud. To su potvrdili i indijski naučnici koji su 2020. počeli da primećuju zapanjujuću promenu u atmosferi, a potom su usledile i promene monsuna koje su bile neočekivani sporedni efekat izmenjenih ljudskih aktivnosti tokom karantina i pandemije.
Bez vozila koja saobraćaju ulicama i sa značajno usporavanjem industrijske aktivnosti, smanjene emisije gasova dovele su do značajnog smanjenja atmosferskih aerosola.
„Tokom perioda zatvaranja, čak 30 odsto je smanjen aerosol u atmosferi iznad Indije“, kaže za Bi- Bi- Si Suvarna Fadnavis koja je proučavala obrasce monsuna na Indijskom institutu za tropsku meteorologiju proteklih 25 godina. Prema njenim rečima, tokom pandemije stanovnici Saharanpura u centralnom indijskom gradu Utar Pradeš mogli su da vide Himalaje koji oduzimaju dah po prvi put posle 30 godina.
Generalno, monsuni nastaju na temperaturnoj razlici između zemlje koja se zagreva i relativno hladnijeg okeana. Vetrovi duvaju iz oblasti visokog pritiska u oblasti niskog pritiska, noseći vetrove opterećene vlagom sa okeana na kopno. Kada se zemlja brže zagreje – kao što je bila bez uobičajene aerosolne nijanse – monsunske kiše su jače, a to su istraživači primetili kada se sloj aerosola istanjio.
Tako su istraživači naveli da je zabeleženo povećanje količine monsunskih padavina koje je ekvivalentno jednosatnoj umerenoj kiši dnevno. U Indiji koja je sklona sušama, koja veoma zavisi od sezonskih monsunskih padavina za poljoprivredu, ekonomiju, sigurnost hrane i opšte zdravlje, ovo je izuzetno značajno.
Ali, uticaj nije primećen samo u Indiji. Klimu Azije u celini u velikoj meri diktiraju njeni monsuni. Veliki delovi istočne Azije primetili su naglo smanjenje aerosola i njegovi efekti su se osetili u Kini, Koreji i Japanu. Tako je otkriveno da pandemija nema značajan klimatski efekat na globalnom nivou, ali je njen uticaj na regionalnu klimu možda ignorisan i nedovoljno istražen.
Naime, Indija i Kina su se prethodnih decenija brzo razvijale, bilo je sve više emisija aerosola, a podaci posmatranja od 1901.-2011. koje su prikupili indijski istraživači pokazuju da su padavine jugozapadnih monsunskih padavina tokom godina opadale.
„Naše istraživanje pokazuje da se Indijski okean najbrže zagreva“, kaže Roksi Metju Kol, naučnik sa Indijskog instituta za tropsku meteorologiju koji objašnjava i da rastuće temperature okeana slabe monsunske vetrove i monsunske kiše.
Emisija ugljen-dioksida počela je naglo da raste strmoglavo poslednjih decenija da bi 10 najtoplijih godina na globalnom nivou zabeleženo od 2005. Sa porastom ugljen-dioksida moguće je da će monsunske kiše dostići tačku preokreta, kada će se monsuni vratiti na prethodnu snagu, a onda je možda i nadmašiti.
„Dugoročno ugljen-dioksida će igrati dominantnu ulogu u sudbini monsuna. Velika razlika između ugljen-dioksida i aerosola je u tome što se ugljen-dioksid dobro meša u atmosferi“, kaže Tarner.
Šta se dešava sa monsunima kada se u budućnosti povećaju i emisije ugljen-dioksida i emisije aerosola? Mogli bismo doći do tačke preokreta.
„U nekom trenutku efekti ugljen-dioksida postaće dominantni nad monsunom, ako to već nisu učinili. Naši nalazi sugerišu da su emisije aerosola dominantni faktor koji je pokretao oslabljeni indijski monsun od 1950-ih. I znamo da ćemo u našim budućim klimatskim eksperimentima sa većim emisijama ugljen-dioksida imati jače monsune“,kaže Tarner koja napominje da će ishod verovatno doprineti porastu pojava ciklona i poplava.
#Indijski #okean #najbrže #zagreva