Istraživači su prvi put merili koncentraciju različitih metala u tamponima i otkrili zabrinjavajuće visok nivo nekoliko toksičnih tipova, uključujući i olovo, za koje nije poznat bezbedan nivo izloženosti.
Zidovi vagine obloženi su visokoapsorbujućim tkivom što znači da eventualni zagađivači prisutni u proizvodima za higijenu vrlo brzo dospevaju u krvotok, a da ih prethodno ne preradi jetra. Iako to znači da bi takvi proizvodi trebalo da se intentivno ispituju, istraživači kažu da to nije slučaj.
“Vrlo malo istraživanja je rađeno kako bi se izmerilo prisustvo hemikalija u tamponima. Prema našim saznanjima, ovo je prvi rad koji je merio prisustvo metala u njima”, kaže Dženi Šerston, epidemiolog Univerziteta u Kolumbiji, koja je predvodila ovo istraživanje.
“Ono što zabrinjava je da smo pronašli koncentracije svih metala koje smo testirali, uključujući toksične poput arsena i olova”, dodala je ona.
Unsplash
Istraživači su koristili masenu spektrometriju, kako bi analizirali koncentraciju 16 različitih tipova metala: arsena, barijuma, kalcijuma, kadmijuma, kobalta, hroma, bakra, gvožđa, mangana, žive, nikla, olova, selena, stroncijuma, vanadijuma i cinka.
Najalarmantnije bilo je prisustvo olova, gde je zabeležena koncentracija od 120 nanograma po gramu tampona, zatim kadmijuma (6,74 nanograma po gramu) i arsena (2,56 nanograma po gramu).
Koncentracije olova bile su više u tamponima koji nisu deklarisani kao organski, ali su zato oni od organskih materijala imali viši nivo arsena.
Bez obzira na poreklo i brend tampona, nijedan od analiziranih prozivoda nije pokazao konzistentno nisko prisustvo metala, piše Science Alert.
Vredi napomenuti da su svi analizirani metali u konačni proizvod stigli u procesu poljoprivrednog uzgoja sirovina i procesa proizvodnje. Na primer, biljke od kojih se prave pamuk ili viskoza koji se upotrebljavaju u izradi tampona, mogu preuzeti metale od pesticida, đubriva i otpadne vode u tlu. Pored toga, vlakna mogu pokupiti hemikalije iz pigmenata i antibakterijskih agenasa koji se kasnije dodaju u procesu proizvodnje.
Iako je prirodno da ljudi budu izloženi određenom nivou metala, ova studija jasno pokazuje da tamponi mogu povećati izloženost potencijalno nebezbedno visokom nivou ovih elemenata, upozoravaju istraživači.
“Iako su toksični metali neizbežni i niskom nivou smo konstantno izloženi, naša studija jasno pokazuje da su prisutni u menstrualnim proizvodima i da su žene možda u većem riziku od izloženosti koristeći ove proizvode”, kaže stručnjakinja za geohemiju izotopa Ketrin Šiling, takođe sa Univerziteta u Kolumbiji.
Istraživači ističu da postoji i nedostatak podataka o tome kako se hemikalije apsorbuju kroz zidove vagine, tako da nije poznato kako prisustvo metala u tamponima može da utiče na zdravlje, ali i da je rezultat studije poziv na preispitivanje bezbednosnih standarda za higijenske proizvode.
“Zaista se nadam da će proizvođači biti obavezni da testiraju svoje proizvode na metale, naročito toksične. Bilo bi značajno da javnost pozove na to ili da zatraži bolje deklarisanje tampona i drugih menstrualnih proizvoda”, kaže Šerston.
Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu “Environmental International”.
#Svi #ispitani #proizvodi #sadrže #opasne #nivoe #teških #metala