U savremenom društvu, ambivalentnost je postala sve prisutnija pojava, posebno u kontekstu političkih i društvenih pitanja. Ambivalentna osoba nikada ne zna da li je čaša poluprazna ili polupuna.
Ambivalentnost se odnosi na istovremeno postojanje pozitivnih i negativnih osećanja ili stavova prema nekoj temi, osobi ili situaciji. Frojd termin „ambivalencija” koristi, u najširem smislu, da bi označio prisustvo, u osobi, dva suprotstavljena impulsa istog intenziteta. Najčešće je to opozicija između ljubavi i mržnje, a psihološka istraživanja pokazuju da ambivalencija može da bude povezana i sa psihološkim fenomenima poput opsesivnih neuroza i melanholije.
U kontekstu političkih i društvenih pitanja, ambivalentnost može da nastane kada pojedinci vide i dobre i loše strane određenih ideologija, politika ili grupa. Na primer, neko može da ima pozitivne stavove prema ekološkim inicijativama, ali istovremeno negativne stavove prema ekonomskim troškovima tih inicijativa.
S druge strane, ekstremizam je izraz kojim se označavaju dela ili ideologije koje izlaze iz društveno prihvatljivih okvira, bilo iz pragmatičnih, bilo iz moralnih razloga. Izraz je gotovo po pravilu pogrdan, a kao njegova suprotnost navodi se umerenost.
Istraživanja o povezanosti ambivalentnosti u stavovima i podrške ekstremnim akcijama, u poslednje vreme, sprovode se širom sveta. Studija sa Univerziteta u Oksfordu istraživala je kako ambivalentnost prema političkim liderima može da utiče na podršku nasilju i ekstremizmu. Njihovi rezultati ukazuju na to da osobe koje su ambivalentne prema liderima češće podržavaju ekstremne akcije. Ova studija osvetljava kompleksne psihološke mehanizme koji mogu da dovedu do radikalizacije.
Drugo istraživanje sa Univerziteta u Kopenhagenu, takođe, proučavalo je kako ambivalentnost prema imigraciji može da utiče na podršku ekstremističkim strankama. Ovi radovi doprinose razumevanju kompleksnih veza između nesigurnih stavova i ekstremizma, prenosi britanski Gardijan u najnovijem podkastu.
U svetu gde politička i društvena polarizacija postaju sve izraženije, razumeti kako i zašto ljudi podržavaju ekstremne akcije postaje od suštinske važnosti.
Osoba koja je ambivalentna može da oseća i pozitivne i negativne emocije prema istoj stvari, što dovodi do unutrašnjeg konflikta, nesigurnosti i neodlučnosti. U kontekstu političkih i društvenih pitanja, ambivalencija može značiti da osoba ima pomešana mišljenja o važnim temama kao što su imigracija, ekonomska politika ili socijalna pravda.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene iz različitih anketa i eksperimenata koji su uključivali hiljade učesnika iz različitih društvenih i političkih konteksta. Učesnicima su postavljana pitanja o njihovim stavovima, kao i o njihovoj spremnosti da podrže ili učestvuju u ekstremnim akcijama.
Studija je otkrila da ljudi koji su ambivalentni u svojim stavovima češće podržavaju ekstremne akcije. Na primer, osoba istovremeno prepoznaje ekonomske koristi imigracije, ali i strahuje od kulturnih promena, pokazuje veću sklonost ka podršci ekstremnim merama protiv imigranata.
Ambivalentnost često izaziva visok nivo emocionalne intenzivnosti, objašnjavaju stručnjaci. Ljudi koji su ambivalentni mogu osećati snažniji unutrašnji konflikt i frustraciju, što ih čini podložnijim ekstremnim rešenjima koja obećavaju brzo i odlučno rešavanje njihovih dilema.
Ekstremne ideologije često nude jednostavna rešenja za složene probleme, što može da privuče one koji osećaju nesigurnost I ne umeju da se opredele u vezi nekih pitanja.
Razumevanje veze između ambivalencije i ekstremizma može značajne da utiče na političare, donosioce odluka i društvene aktiviste. Ako znamo da ambivalentni ljudi mogu da budu skloniji podršci ekstremnim akcijama, razvijanje strategija za efikasnije uključivanje ovih pojedinaca u konstruktivne političke procese, može da smanji količinu ekstremizma u društvu, što može da postane ključno u svetu koji se suočava sa sve većim političkim i društvenim tenzijama.
#Postoji #veza #između #nesigurnosti #ekstremizma