Pre 1 sata
Autor fotografije, Getty Images
Više od 120 ljudi poginulo je u utorak u haosu na verskom hinduskom prazniku u Severnoj Indiji.
Tragični incidenti kao što je ovaj ostavljaju katastrofalne posledice po zajednice, ali, nažalost, nisu retki na masovnim verskim okupljanjima.
Bilo je više takvih primera tokom godišnjeg hadžiluka u Meku, sa više od 2.300 poginulih 2015. godine.
Bilo koje mesto na kom se okupi veći broj ljudi može biti podložno jurnjavama, među njima i veliki sportski događaji i muzički koncerti na kojima se stoji.
U martu je sedmoro ljudi, među njima i tri devojčice, stradalo na dobrotvornom događaju u Nigeriji, nakon što je biznismen ponudio da ljudima podeli novac, privukavši ogromnu masu.
Ovde se bavimo faktorima koji doprinose haotičnim scenama na skupovima, proučavamo uzroke smrti i istražujemo kako se ovi tipovi katastrofa mogu izbeći.
Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Na hadžiluku u Meki su ove godine stradale stotine ljudi
„U svim tim slučajevima, radi se o tome da se previše ljudi nalazi istom mestu u isto vreme”, objašnjava profesor Džon Druri, ekspert socijalne psihologije za upravljanje masom sa Univerziteta u Saseksu, u Engleskoj.
Ono što izaziva jurnjave nije ukupan broj ljudi već gustina mase.
Prema profesoru Druriju, masa ne bi trebalo da je veća od pet ljudi po kvadratnom metru kako bi se izbegla potencijalna opasnost – ali kaže da je gustina mase blizu Kabe tokom hadžiluka bila oko osam do devet ljudi po kvadratnom metru.
Čak i ako je događaj rasprodat, gustina mase može umnogome da varira u različitim delovima istog prostora.
Na primer, na muzičkim događajima, ljudi imaju običaj da se kreću ka bini.
Do prenatrpavanja često dolazi zbog lošeg upravljanja organizatora događaja ili odsustva policijske regulacije mase.
„Ako je pet ili više ljudi po kvadratnom metru, to postaje objektivno opasno, zato što bilo kakvo kretanje u toj masi ili talasanje pokreta u masi može da dovede do jurnjave”, objašnjava profesor Druri.
Jurnjave se obično dese u roku od nekoliko minuta, dajući vrlo malo vremena za intervenciju.
Iz tog razloga, objekti sa manje izlaznih kapija ili neobeleženim putanjama za izlaze mogu da se pokažu opasnijim kad masa najednom počne da se kreće.
„Ako imate vrlo uzan izlaz, naročito ako imate nepoznat uzak izlaz, veća je verovatnoća da će ljudi pokušati da prođu kroz taj izlaz svi odjednom”, kaže Druri.
„To bi moglo da dovede do velike gustine i sabijanja mase.”
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.
Kako preživeti?
U takvim haotičnim situacijama ljudi se sudaraju jedni sa drugima, stvarajući pritisak na ostatak mase.
Neki ljudi izgube ravnotežu i mogu biti izgaženi na smrt.
Prema izveštajima sa autopsije, većina ljudi u ovonedeljnoj tragediji u Indiji umrlo je od povreda grudi, unutrašnjeg krvarenja i akumulacije krvi blizu grudi.
Ljudi zahvaćeni jurnjavama često dožive kompresivnu asfiksiju, kaže doktor Devin Tan, singapurski specijalista za medicinu hitne pomoći.
To znači da im spoljni pritisak ometa disanje.
„Mišić dijafragme, zadužen za disanje, ne može da se zgrči ili opusti, dovodeći do toga da vazduh ulazi u pluća ili izlazi iz njih”, objašnjava doktor Tan.
„To za posledicu može da ima gomilanje ugljen dioksida i nedostatak kiseonika, što dovodi do otkazivanja organa i moždane smrti.”
Kako preživeti jurnjavu u masi?
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) američke vlade ima neke praktične savete kako izbeći da se zateknete u jurnjavi i šta da radite ako se to ipak dogodi.
Prvu stvar koju on predlaže je da čim stignete na događaj pogledate gde se nalaze izlazi za slučaj nužde i medicinske službe.
Ako se nađete u haosu i jurnjavi, CDC savetuje i sledeće:
Držite šake ispred grudi poput boksera i nađite čvrst oslonac.Ne opirite se sili mase.Kad dođe do zastoja u kretanju, probijte se dijagonalno do ivice mase.Pokušajte da ostanete na nogama.Ako padnete, zaštitite se tako što ćete se sklupčati.Ostanite smireni i ustanite čim pre možete.
Bezbednosne mere
Da bi sprečili prenatrpavanje, organizatori događaja moraju da prate potencijalni rast gustine mase.
U bilo kom prostoru, imaćete njegov kapacitet, stoga morate da imate nekoga ili nekakav sistem prebrojavanja ljudi koji ulaze u taj prostor”, kaže profesor Druri.
Dobro razumevanje svrhe događaja je ključno, objašnjava on, dodavši da tokom događaja kao što je hadžiluk, ima trenutaka kad mnogo ljudi želi da bude na istom mestu istovremeno.
„To znači da morate da imate raspored koji upravlja brojem ljudi na konkretnom ritualu u tom konkretnom trenutku”, kaže on.
„To znači da morate da znate zašto masa želi da bude tamo, da poznajete vrednosti i želje mase kako biste njima uspešno upravljali.”
Profesor Druri kaže da ljudi treba da prestanu da okrivljuju ljude u masi za jurnjave.
On navodi izraz koji koristi njegov kolega iz oblasti koja se bavi bezbednošću mase: ljudi počinju da paniče zato što umiru – oni ne umiru zato što počnu da paniče.
#Kako #dolazi #haosa #jurnjava #velikim #skupovima #zašto #njima #stradaju #ljudi