Anterogradna amnezija je nepredvidiva i ne postoji način da se spreči. Stručnjaci, ipak, navode da određenim životnim stilom možemo da utičemo na celokupno zdravlje i preveniramo mogućnost razvoja bolesti
Anterogradna amnezija je stanje u kojem mozak nije u mogućnosti da pamćenje iz kratkoročne memorije pohraniti u dugoročnu, ne može da stvara nova sećanja. Stanje je često posledica povrede mozga, starenja, može da se javi i kao neželjena reakcija na neke lekove. U najtežim i retkim slučajevima, anterogradna amnezija je gubljenje mogućnosti učenja ili pamćenja bilo kakve nove informacije.
Najčešće je privremenog karaktera
Ova nemogućnost pamćenja najčešće je privremenog karaktera, traje jedan sat posle čega se uspostavlja normalan proces pamćenja. U blagom obliku čoveku je potrebno više vremena da bi zapamtio novu informaciju, u teškom obliku pamti vrlo malo ili skoro ništa. U teškim slučajevima osoba ne može da nastavi da radi posao koji je do tada radila i u potpunosti je zavisna od pomoći drugih ljudi.
Anterogradna amnezija i retrogradna amnezija
Anterogradna amnezija je retko stanje i uglavnom se javlja zajedno sa retrogradnom amnezijom. Anterogradna i retrogradna amnezija su dve strane istog novčića. Anterogradna označava nemoćnost formiranja novih sećanja. Retrogradna amnezija je gubitak pamćenja na uspomene iz prošlosti.
Moguće je da će osoba imati samo anterogradnu ili retrogradnu amneziju, ali ova dva gubitka pamćenja češće se dešavaju u isto vreme. Na primer, pacijent sa dijagnozom demencije ne može da se priseti dešavanja iz prošlosti, ali ni da nauči ništa novo i da formira nova sećanja.
Anterogradna amnezija pogađa osobe svih uzrasta, češća je posle povrede mozga.
Šta je memorija?
Memorija se određuje kao sposobnost čuvanja, zadržavanja i sećanja na informacije iz prošlosti. Ona je zbir pamćenja i zaliha onog što smo naučili u prošlosti, a pamćenje sposobnost zadržavanja informacija na osnovu iskustva ili aktivnim učenjem.
Dugoročno pamćenje funkcioniše na osnovu eksplicitnog i implicitnog pamćenja. Eksplicitno je rezultat svesnog učenja – semantičkog i smislenog, ili autobiografskog i kontekstualnog.
Mozak u radnoj memoriji obradi informaciju ili veštinu, posle čega ove sposobnosti prelaze u dugoročnu memoriju. Eksplicitno pamćenje sve je ono čega možemo da se namerno setimo na osnovu semantičkog pamćenja. Na primer, da smo pre dve nedelje bili na nekom rođendanu, izletu, odmoru. Eksplicitno je i epizodično pamćenje, koje se odnosi na detalje, na primer pamtimo da je bilo lepo vreme, voda bila topla ili hlada.
Implicitno pamćenje je nesvesno i formira se na osnovu iskustva i ponavljanja, to su uglavnom motoričke veštine kao što je vožnja bicikla, plivanje.
Kako se prepoznaje anterogradna amnezija?
Osobe sa anterogradnom amnezijom ne mogu da formiraju nova sećanja, na primer, zaborave nešto što se upravo dogodilo. Nekada je moguće da osoba pamti činjenicu nekoliko minuta, a u pojedinim situacijama da zaboravi na sve posle svega nekoliko sekundi.
Na primer, nije u stanju da se seti s kim je razgovarala pre pet minuta, ponavlja stalo ista pitanja, jer se ne seća odgovora. Zbunjena je i dezorijentisana, ne zna koja je godina, dan, moguće su glavobolje, ima problema sa sposobnošću govora, pisanja, čitanja, mogući su i dodatni simptomi i oni obično zavise od uzroka anterogradne amnezije.
Šta sve može da se „krije“ iza ovog poremećaja pamćenja?
Anterogradna amnezija može da bude posledica Alchajmerove bolesti, aneurizme mozga, tumora mozga, cerebralne hipoksije (oštećenje mozga zbog nedostatka kiseonika), frontotemporalne demencije, epilepsije. Nekada se javlja i kao neželjena reakcija na lekove, kao što su sedativi i anestetici. Pojedini lekovi mogu da izazovu kratkoročan gubitak pamćenja, najčešće posle upotrebe medikamenata za sedaciju i anesteziju prilikom operacije.
Ova amnezija nastaje i posle potresa ili traumatske povrede mozga, infekcije. Anterogradna amnezija je u nekim slučajevima isprovocirana i psihičkim poremećajima, moždanim udarom, posledica je trovanja na primer, ugljen-monoksidom, Vernicke-Korsakoff sindroma.
Degenerativne bolesti, kao što su Alchajmerova bolest i frontotemporalna demencija, česti su uzroci anterogradne amnezije. Problemi sa pamćenjem obično su i prvi rani znaci ovih stanja.
Poremećaj je nekada i psihogene prirode
Poremećaj može da se javi i zbog psihogene amnezije. Termin se odnosi na sve oblike amnezija koje nisu direktna posledica ozleda ili promena u mozgu, najčešće se javljaju usled psihološkog poremećaja i psiho traume. Pacijenti ne mogu da se sete ko su, ne sećaju se događaja iz života, moguće je da izgube identitet. Ove amnezije su ipak retke, a stručnjaci još ne znaju mehanizam nastanka psihogene amnezije.
Kako se dijagnostikuje?
Dijagnostikovanje anterogradne amnezije zahteva tim stručnjaka različitih specijalnosti. Neurolog može da otkrije promene na pojedinim delovima mozga. Ključni deo dijagnostike pacijenta sa anterogradnom amnezijom je neurološki pregled. Psihijatar posmatra mentalno zdravlje i analizira da li su možda psihički problemi uzrok gubitka pamćenja. Bitan je i stav radiologa koji na osnovu snimka magnetne rezonance, CT, može dosta da pomogne kako bi se došlo do precizne dijagnoze.
Kako se leči?
Anterogradna amnezija ne leči se direktno, ali moguće je lečiti bolest koje su „okidač“ za ovu vrstu gubitka pamćenja. Dešava se da ovaj oblik amnezije prođe i sam od sebe bez terapije.
Bitno je da znamo da iznenadni gubitak pamćenja može da bude i znak životno ugrožavajućeg stanja, kao što su moždani udar i aneurizma. Ukoliko primetimo da je osoba odjednom doživela gubitak pamćenja, savet je obavezno da pozovemo službu hitne medicinske pomoći.
Anterogradna amnezija je nepredvidiva i ne postoji način da se spreči. Stručnjaci, ipak, navode da određenim životnim stilom možemo da utičemo na celokupno zdravlje i preveniramo mogućnost razvoja bolesti. Savet je da se zdravo hranimo i da održavamo normalnu telesnu težinu.
Moždani udar često je posledica loše kontrolisanog krvnog pritiska i masnoća u krvi. Preporuka je da lečimo povišen holesterol i krvni pritisak i tako sprečimo opasne komplikacije, koje mogu da imaju za posledicu anterogradnu amneziju. Potrebno je na vreme lečiti i infekcije oka ili uha, kako ne bi došlo do širenja na mozak. Savet je da nosimo zaštitnu opremu, kacige, jer povrede glave mogu da izazovu ovaj oblik amnezije.
Koliko dugo traje anterogradna amnezija?
Anterogradna amnezija može da bude privremena, ali i trajna u zavisnosti od uzroka. Veća je verovatnoća da će ovaj oblik amnezije biti trajan ukoliko je posledica ozbiljnog oštećenja mozga. S duge strane, ako je blaže prirode moguće je da pacijent povrati mogućnost pamćenja u roku od 24 sata.
#Anterogradna #amnezija #može #trajati #jedan #sat #nekada #zauvek #Šta #kako #leči