Kada je poznati pisac Ernest Hemingvej francuskim parobrodom prvi put doputovao u Havanu 1928. da je sa suprugom Paulinom obiđe za tri dana, nije ni slutio da će u glavnom gradu Kube provesti kasnije dve decenije života i ostaviti za sobom kao muzejske vrednosti hotelsku sobu i svoju kuću, koje more turista danas obilazi. U to vreme bio je dopisnik nekolicine evropskih novina i kroz ovaj grad je „protrčao”. Ali, rešio je odmah da se na njegove dokove jednom vrati.
U hotelčskoj sobi ostale su piščeva mašina i naočare
Za početak, sa dvojicom prijatelja doplovio je iz Ki Vesta zbog ribolova 1932. godine, ali ga vrlo brzo osvajaju izuzetna gostoljubivost Havanaca i njihov ležeran život u „salsa ritmu”. Počeo je često da dolazi, a uvek bi odsedao u hotelu „Ambos mundos” u ulici Obispo. U njemu je, osim starog lifta sa drvenom stoličicom na kojoj je sedeo dok bi se peo, sačuvana u originalnom izdanju, sa starim nameštajem i njegovim ličnim stvarima, soba na petom spratu u kojoj je uvek odsedao. Pored drvenog pisaćeg stola kraj zida, stolice i kreveta, u sobi na uglu koja ima oblik trapeza, sačuvani su i piščev kofer i cipele. Osim jelenskih rogova, uspomena iz lova, na zidovima spomen sobe su i fotografije koje svedoče kako je švedski ambasador doputovao u Havanu 1954. i Hemingveju uručuio Nobelovu nagradu za književnost, pošto pisac nije mogao da dođe na dodelu.
Kofer i cipele sačuvani u hotelu
Na sredini sobe, na pomoćnom stočiću, danas u staklenom sanduku stoji njegova lična pisaća mašina marke „korona”, pored koje su ostale piščeve naočare. Hemingvej je, kažu, kucao svoja dela uvek na mestu s kog je mogao da ima pogleda na okolinu. Kroz prozor njegove sobe na poslednjem spratu pruža se preko krovova pogled na jedan od najstarijih trgova u srcu stare Havane (La Habana Vieja) kojom je, zbog bogate španske barokne arhitekture i duha uličnih svirača, bio opčinjen. Stranice značajnih dela pisca nastajale su u sobi 511 sve dok se 1939. nije trajno preselio u ovaj grad. Markes je pisao da „ljubav između Hemingveja i Havane svakako nije bila na prvi pogled, već je to bio spor i mukotrpan proces”. Te godine, kada je počeo da piše roman „Za kim zvono zvoni” osvrćući se na svoje učestvovanje u Španskom građanskom ratu, u ovom hotelu prenoćište je koštalo 1,5 dolar. On je odlučio, ipak, da se sa svojom četvrtom ženom Martom Gelhorn preseli na staro špansko imanje na brežuljku iznad grada, koje su zvali „Osmatračnica”.
Kula-osmatračnica
Okružen egzotičnim rastinjem, pisac je stvarao ovde najznačajnija dela s pogledom na pučinu i obrise Havane. Kuću su plaćali sto dolara mesečno, da bi je on ubrzo kupio za 12.500 dolara.
Pogled sa imanja na Havanu
Do nje se stiže za dvadesetak minuta vožnje od Stare Havane, u kojoj je Hemingvej i dalje svakodnevno boravio, u kafeu Floridita gde je iz ugla za šankom posmatrao ljudske karaktere. Kako ovde kažu, sve dok ne ispije i dvadeseti „dajkiri”, koktel koji je izmislio razblažujući kubanski rum sirupom od zelenog limuna, a posle čega bi poneo jedan za vožnju do kuće. Logično, unapred bi se dogovorio ko bi ga njegovim kolima vratio kući, a toj osobi bi bi obezbeđen smeštaj u gostinskoj sobi koju je u velikoj garaži, za te svrhe, napravio.
Kuća katalonskog arhitekte
Hacijenda u predgrađu San Francisko de Paula podignuta je 1886. godine po nacrtu katalonskog arhitekte Migela Paskala Bagera. Pošto je imanje bilo prethodno zapušteno, Marta ga je renovirala po svom ukusu i o sopstvenom trošku.
U suncem stalno obasjanoj dnevnoj sobi pažnju privlače dve udobne fotelje cvetnog dezena. Vodič Toni Morfa priča nam da je Klerk Gejbl na njima spavao, žaleći se da su kreveti u gostinskoj sobi u kući suviše kratki.
Stolice na kojima je spavao Klerk Gejlbl
Između fotelja ostao je stočić simbolično i danas pun flaša sa pićima od kojih je Hemingvej pripremao omiljene koktele za sebe i goste. Kuća je često bila puna, a posetioce je dozivao zvonom ispred nje, u duhu svog poznatog romana. Zidovi su puni umetničkih slika i postera borbi s bikovima, lovačkih trofeja pisca iz pohoda na safari u Africi 1934. godine. Marta je želela da ih skloni, ali je pisac ponavljao da lov i korida simbolišu veliku hrabrost koju zahtevaju, te su na zidovima i skulpture bikova koje su pokloni Pabla Pikasa. Ni u kući nije pisao za radnim stolom, već stojeći za „deskom” kako nazivaju dasku pored police s knjigama u spavaćoj sobi , s koje je mogao da baca pogled u vrt i preko njega na Havanu.
Njegov radni sto ostao je pun talismana i drvenih igračaka.
Radni prostor sa trofejima iz lova i delima Pikasa na zidu
Gramofon i stare ploče svedoče da je bračni par delio ljubav prema Šopenu, Bahu i Betovenu, ali i Beniju Gudmanu i Glenu Mileru.
U kući je 9.000 knjiga, a bar četvrtina ima Hemingvejeve beleške i fusnote. Na jednoj beleži rast težine uz komentar „nakon puta gde sam pio mnogo piva”. Ovde je izložena pisaća mašina na kojoj je napisao roman „Starac i more”, za koji dobija Pulicerovu nagradu, inspirisan pričom pomorca Grigorija koji je preživeo teške dane na moru dokopavši se Kube. Njegovim brodom obilazio je ostrva. Kada se Hemingvej, posle povratka u SAD i psihijatrijskog lečenja, ubio 1961. u 62. godini, Grigoriju su svetski bogataši za brod nudili milione dolara, ali ga je on ustupio Nacionalnom muzeju u znak sećanja na prijatelja. Zahvalni Kubanci su svom prijatelju Hemingveju na veliko betonsko postolje u bašti pored kuće postavili njegovu voljenu „Pilar”, drvenu jahtu koju je čak tokom Drugog svetskog rata koristio za lov na naciste, jer je bio jedini američki civil s dozvolom vlasti da patrolira kubanskim vodama u potrazi za nemačkim podmornicama. Na jahti je 27 godina pisao i čitao, zavodio žene i družio se. Bazen ispred kuće u današnjim pričama svedoči o posetama poznatih koji su se ovde i kupali, među njima i Čarlija Čaplina i Ave Gardner za koju kažu da je često plivala pored Hemingveja, ali i da je volela da se kupa naga.
Spavaća soba i polica za kojom je Hemingvej pisao
U bašti su i grobovi četiri psa. Imao je 32 mačke koje su spavale u kuli-osmatračnici. U njoj je na vrhu opservatorija, a u kuli danas umetnici slikaju motive iz Havane prodajući turistima slike. Siromašna deca su na Hemingvejevom imanju mogla da igraju bejzbol sa njegovim sinom i da jedu mango koji bi pao sa drveta.
Ispred kuće je iz samih stepenica raslo veliko drvo kapok iz čijeg debla su rasle orhideje. Marta je zapisala da ono predstavlja dušu farme, da uliva sigurnost i osećaj pripadanja. Uklonjeno je 1950. jer je pretilo da uruši temelje, ali je u blizini posađeno novo koje i danas tu stoji i podseća na pisca koji je za sebe govorio da je „Cubano sato” ili čisti Kubanac.
#Osmatračnice #pisca #koji #sebe #proglasio #Kubancem