Foto: Shutterstock
Produženje ljudskog životnog veka je posao od više milijardi funti i smatra se najfascinantnijim naučnim izazovom u modernoj istoriji. Mađutim, ako lek za produženje života ikad bude pronađen, jedno se čini sigurnim: veoma je malo verovatno da će imati dejstvo na žene – i gotovo nezamislivo da će imati dejstvo na majke, piše Guardian.
Razlog je to što su svi laboratorijski miševi mužjaci. Polne razlike među glodarima su velike, a razlike između seksualno nevinih ženki i majki su još veće, kaže biolog Stiven Austad.
Zanemarivanje tih razlika znači da bi lek koji je testiran samo na muškim miševima imao „krajnje malu verovatnoću“ da deluje na žene, a bilo bi „manje-više sasvim slučajno“ ako bi delovao na žene koje su rađale.
Oko 75% lekova koji produžavaju životni vek miševa deluje samo na mužjake. Lekovi su razvijeni na muškim miševima i kasno testirani na oba pola, samo da bi se otkrilo da kod ženki nema efekta.
Iako istraživači znaju da ženski miševi reaguju drugačije na lekove nego muški, nije bilo studija o posebnim intervencijama koje bi mogle pomoći ženama da žive zdravije i duže.
Otrežnjujući primer je iz 1993, kad su objavljeni prvi radovi o dijetama sa niskim nivoom metionina. Rezultati su bili zapanjujući: takva ishrana je produžavala život pacova više od 40%.
Bilo je potrebno 12 godina da se uvidi da su pacovi u svim studijama bili isključivo muški i da bi možda bilo dobro izvesti testiranje i na ženskim. Pokazalo se da je ishrana koja produžava život mužjaka izazvala ranu smrt jednog broja ženki.
Muško telo je osnova biologije tokom proteklih 100 godina i ako ne izučavate ženska tela – nećete nikad ništa naučiti o njima, kaže Dženifer Gerison iz Instituta Bak za proučavanje starenja.
Ona kritikuje praktično sva istraživanja o dugovečnosti zato što je čak i nekoliko studija sa seksualno nevinim ženkama miševa ignorisalo periode kad su bile u reproduktivnom ciklusu, što se mora uzeti u obzir pošto se ženska fiziologija tada značajno razlikuje.
Još jedan problem je što su u izuzetno retkim slučajevima izučavanja ženskih miševa specijalno birane ženke koje nikad nisu rađale, čime su zanemareni brojni i trajni efekti rođenja na žensku fiziologiju.
Jedan od razloga zašto nema više napretka u produžavanju ženske zdrave dugovečnosti jeste nezainteresovabnost istraživača za to pitanje, rekao je Austad, osnivač i direktor Centra za izvrsnost u osnovnoj biologiji starenja na Univerzitetu Alabame u Birmingemu.
On kaže da se više mora uložiti u razumevanje polnih razlika „kako bismo razvili lekove korisne za oba pola. Žene zaslužuju da budu shvaćene ozbiljno. Nauka zaista mora da se promeni da bi to ostvarila“.
(Telegraf Nauka/Guardian)
#Zašto #polna #isključivost #laboratorijama #znači #žene #gubitnici #istraživanju #starenju