Krsnu slavu trebalo bi obeležiti uz poštovanje svih epidemioloških mera, u krugu porodice i uz manji broj gostiju, jasne su preporuke epidemiologa uoči sezone slava koja počinje od kraja oktobra.
Oni koji su proletos proslavljali Đurđevdan prvi su se suočili s dilemom kako obeležiti ovaj dan. Da li pozvati goste kao i prethodnih godina, ugostiti samo najbliže, obeležiti praznik u krugu porodice?
Proslave i epidemija
Niko tada nije očekivao da će dilema preživeti leto i ući u jesen, uoči novog ciklusa krsnih slava čiji je raspored najgušći upravo sada. Sezona slava trajaće do početka januara.
S obzirom na to koliko su u srpskoj tradiciji važni porodični sveci, odgovore na neke nedoumice u vezi s ovim aktuelnim problemom, uz koje obavezno idu proslave i okupljanja, prvo su počeli da otklanjaju epidemiolozi.
Oni u svojim obraćanjima javnosti stalno upozoravaju da svako okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom, u kući ili stanu, nosi rizik širenja virusa korona. Zato se na mere prevencije ne sme zaboraviti, pa tako i slavska okupljanja, kako su istakli, treba svesti na prihvatljive okvire.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović rekao je za Tanjug da slave treba slaviti u krugu porodice, s manjim brojem gostiju, da se ne treba ljubiti prilikom čestitanja i da je obavezno pranje ruku. Ukazuje na to da bi ljudi u zatvorenom prostoru trebalo da budu na propisanom odstojanju, uz obavezno često provetravanje prostorija u kojima se boravi.
Sveštenici ističu da sveća, kandilo i tamjan treba stalno da gore, jer emituju pozitivne jone i na neki način sterilišu vazduh. Oni podsećaju da i vera nalaže proslavu u krugu porodice, bez organizovanja velikih proslava, koju domaćini poslednjih godina organizuju čak i u kafanama.
Protojerej stavrofor Aleksandar Sredojević iz Crkve Svetog arhangela Gavrila kaže da se iz svakog iskušenja izrodi nešto dobro, a ovo je možda prilika da se vratimo starim običajima, da se slava slavi s manjim brojem gostiju, kako bismo se više posvetili jedni drugima. On ističe da slavu u vreme epidemije treba proslaviti u krugu porodice – uz sveću, osvećen kolač, vino i žito i broj gostiju u skladu s preporukama.
– Moramo biti odgovorni i ne smemo dovoditi svoj i život svojih bližnjih u opasnost, jer slaviti slavu i verovati u Boga znači činiti dobro drugim ljudima i svedočiti ljubav. Ova pandemija i sve ono što gledamo da nam se dešava posledica je toga da čovek sve više odstupa od Boga. To je opomena da nemamo prava da uništavamo planetu. Ranjavajući sebe, čovek oštećuje prirodu i čitav ljudski rod. Bog je slobodu dao čoveku, ali je sloboda u Hristu i u njegovoj nauci. Postoji istorijska istina, biološka, matematička, pa su tako dva i dva četiri, istina je i da je Francuska revolucija bila 1789. godine, da krug ima 360 stepeni, ali ta istina nas ne oslobađa, već istina u Hristu vaskrslome i njegovoj nauci koja vodi čoveka u spasenje i večni život – kaže sveštenik Sredojević.
Prota objašnjava da slavski kolač koji se preliva vinom predstavlja simbolično sliku Oca. „Verujem u jednog oca Svedržitelja neba i zemlje” jesu reči kojima počinje „Simvol vere”. Nije slučajno kolač u obliku kruga, jer onaj što nas je stvorio nema ni početka ni kraja. Sveća predstavlja Isusa, jer je on „put, istina i život”, drugim rečima on je svetlost, a izvan tog puta je bespuće, prema hrišćanskoj veri. Vino predstavlja Duh sveti, blagodat Božiju, a žito ili panaija, na grčkom panagija, je Majka Božija, koja je rodila Spasitelja, pa tako i mi uzimajući žito spremamo se za život posle smrti.
Ono što posebno treba istaći jeste da se moramo vratiti skromnosti u obeležavanju slave, da ispoštujemo ono što je najvažnije, s manje gostiju, a više posvećenosti veri i svecu, uz očuvanje sabornosti s najbližima. Nikakva velika slavlja po kafanama i restoranima nisu nam potrebna, jer je to pomodarstvo i odudara od same suštine verskih praznika, posebno krsne slave koja je porodični blagdan.
Profesor dr Vesna Marjanović, etnolog, jedna je od najzaslužnijih što se krsna slava u Srba našla na spisku svetske nematerijalne kulturne baštine pod zaštitom Uneska. I taj podatak govori koliko je slava odrednica srpskog identiteta, jedinstveni običaj koji se vezuje samo za naš narod.
– Krsna slava, krsno ime, svetac, pomen svetom ili porodična slava doživljavala je različite transformacije shodno vremenu u kojem se živelo. Porodice su se prilagođavale i slavile onako kako su određeni uslovi življenja diktirali. Ipak, treba imati na umu da su u prošlosti porodice bile mnogobrojnije i da je živelo više članova domaćinstva pod istim krovom – kaže prof. dr Vesna Marjanović.
– Zato, prema trenutnim prilikama sigurno da vernici treba da obeleže svoju slavu, ali u krugu najuže rodbine kako bi izbegli nenamerne posledice okupljanja većeg broja gostiju. Uz religiozni obred i osnovne elemente praznika, a to su slavska sveća, kolač, žito, vino, molitva i tropar svecu, svečarsku trpezu najuža porodica može da obeleži skromnije što se gostiju tiče. To ne bi trebalo da izazove neke veće probleme, jer svi dosadašnji prijatelji koji su se okupljali kod domaćina treba da imaju razumevanje za sprovođenje slavskog obreda na skromniji način, bar što se tiče gostiju – kaže naša sagovornica.
Kada su Srbi počeli da slave hrišćanske svece? Istorija je veoma duga i seže do 9. veka nove ere, još u vreme vladavine kneza Mutimira, kada je počelo pokrštavanje. Tada su, uz primanje hrišćanstva, svaka porodica ili pleme dobijali svog zaštitnika. Sva mišljenja nisu u potpunosti usaglašena, ali najrasprostranjenije je ono koje kao razloge navodi iskorenjivanje paganštine i zamenu paganskih bogova za hrišćanske svetitelje i mučenike.
Poput drugih naroda, i Stari Sloveni verovali su u postojanje mnoštva bogova, među kojima su najpoznatiji: Perun, gromovnik za koga su mislili da bije gromom i da sa neba pušta kišu, sneg i grad, Dabog koji obasjava zemlju svetlošću svojih zraka i čini da na zemlji sve raste i rađa, Stribog koji pušta vetar i oluju i kažnjava sve grešne i nepoštene ljude, Usud koji određuje ljudsku sudbinu, Davor, bog rata kog su prizivali u ratnim prilikama, i najzad Ljelj i Lada, božanstva mladosti, lepote, ljubavi i milovanja. Drugi istraživači smatraju da je izbor kućnog zaštitnika nastao kao sećanje na onog pretka koji je prvi primio hrišćansku veru, odnosno na dan kada su pleme ili porodica kršteni. Novokrštena porodica u hrišćanstvu za svog zaštitnika, prema pretpostavkama, uzela je sveca na čiji se dan krstila i njemu se kao Božjem posredniku molila i svečano ga proslavljala. Ovo tumačenje bliže je zvaničnom crkvenom tumačenju nastanka krsne slave.
Primetno je i danas da je slava neka vrsta statusnog slavlja i da se svetitelj koji se slavi samo tada pominje, ukazuju istraživači. U vremenu od slave do slave u mnogim krajevima kao i da ne postoji, ovde se pre svega misli na molitve i poštovanje pravoslavnog kodeksa ponašanja. I danas, s ekonomskog aspekta, mnogo više se potroši za krsnu slavu u odnosu na materijalni status same porodice.
Hrišćanski principi
Što se tiče načina proslavljanja negde, na primer na jugu Srbije, ima arhaičnih elemenata slavskog obreda, dok u okolini Beograda i u nekim krajevima Vojvodine slava se isključivo praznuje prema crkvenom kanonu.
S druge strane, sveštenici insistiraju na prevazi hrišćanskih principa nad narodnim običajnim koji se razlikuju od sredine do sredine, a naročito se protive nesuvislim „novotarijama”.
Tako i protojerej stavrofor Aleksandar Sredojević kaže da hrišćanski krst ima i horizontalu kao zemaljsku i vertikalu kao nebesku dimenziju. Često ova zemaljska prevagne, ne samo na slavama već i u životu, u rasipanju, trošenju, iću i piću, gozbi, nauštrb one važnije duhovne dimenzije koja je neprolazna vrednost i čini čoveka srećnijim i bogatijim.
Gosti dobrodošli i drugog dana
Protojerej stavrofor Aleksandar Sredojević iz Crkve Svetog arhangela Gavrila savetuje domaćinima da goste zovu uoči samog praznika, a ne samo na sam praznik, a gosti se mogu primiti i drugog dana, pa čak i trećeg. Tako ćemo rasporediti slavu na više dana i smanjiti rizik od zaražavanja.
U i prošlosti s manje zvanica
Etnolog, dr Vesna Marjanović podseća da pandemija korone nije jedina pošast u istoriji koja nas je snašla, pa samim tim moramo da prilagodimo i obeležavanje porodičnog sveca. Ona ističe da je u prošlosti bilo mnogo sličnih situacija i prilika kada naši preci nisu uvek mogli da slave krsnu slavu raskošno, s većim brojem zvanica, već su to obavljali svečano u najužem krugu porodice. U težim vremenima, kao što su ratovi, epidemije, migracije, zbegovi, slavilo se skromnije samo s članovima domaćinstva.
#Ikone #vratiti #kafana #domove