Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) preporučuje da se po uzoru na lokalne samouprave formiraju tzv. jedinstvena upravna mesta pri policijskim upravama, za promenu prebivališta i izdavanje dokumenata koje izdaje MUP, izjavila je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Ana Milovanović.
Na taj način, kako ona kaže, građanima bi se omogućilo da na jednom mestu okončaju postupke za sva dokumenta koja iziskuju promenu zbog promene mesta stanovanja, navodi se u saopštenju NALED-a.
“U osnovi preporuke da se omogući istovremena promena prebivališta u svim javnim evidencijama je da se s jedne strane izbegne dupliranje koraka gde se od građana očekuje da fizički podnose zahtev za promenu adrese ili nekog drugog ličnog podatka kod svakog organa posebno, a s druge da se ukine obaveza navođenja podatka o prebivalištu na samom dokumentu gde takav podatak nije neophodan”, rekla je Milovanović.
Umesto toga, prema njenim rečima, institucije bi po službenoj dužnosti međusobno razmenjivale podatke putem tzv. servisne magistrale organa.
“Reč je o softveru za razmenu podataka i elektronskih dokumenata između organa uprave preko koga je, od trenutka uspostavljanja 2017. pa sve do prošle godine, prema dostupnim podacima, razmenjeno 170 miliona podataka, što znači da je ta cifra sada i veća”, istakla je Milovanović.
U saopštenju NALED-a se podseća da trenutna procedura promene prebivališta podrazumeva odlazak u prostorije MUP-a i podnošenje zahteva uz dostavljanje neophodne dokumentacije.
Euronews Srbija/Printskrin
“Da bi se nova adresa evidentirala u ličnoj karti, potrebno je da građanin plati 380 dinara ukoliko poseduje ličnu kartu sa čipom, odnosno 1.200 dinara ukoliko je bez čipa, a pored toga, građani imaju zakonsku obavezu da promene i pasoš i pre roka isteka kako bi podaci bili istiniti, što podrazumeva ponovno obaveštavanje MUP-a o promeni adrese i trošak od 3.600 dinara za izdavanje novog pasoša”, navodi se.
Dodaje se i da građani promene adrese moraju da evidentiraju i u saobraćajnoj i vozačkoj dozvoli i tada su dužni opet da se obrate MUP-u.
Građani su dužni da promenu adrese prijave i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) kako bi se nova adresa upisala u čip zdravstvene kartice, ali i bilo kom drugom organu koji evidentira prebivalište kao bitan podatak, što je na primer slučaj sa lokalnom poreskom administracijom, koja utvrđuje porez na imovinu na osnovu ovog podatka.
Digitalni novčanik
NALED ističe i da je prema najnovijim rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, 146.000 lica je promenilo prebivalište u prošloj godini prolazeći kroz komplikovanu birokratsku proceduru.
U saopštenju se navodi da na nivou Evropske unije, postoji značajan pomak ka digitalizaciji i pojednostavljenju administrativnih procedura kroz različite inicijative, uključujući i razvoj digitalnog novčanika.
On će, kako se dodaje omogućiti građanima da u svakom trenutku imaju veću kontrolu nad svojim podacima i da odlučuju koje lične podatke će deliti sa drugim, javnim i privatnim institucijama.
“Predviđena je i mogućnost da se dodaju i drugi lični dokumenti (poput diploma, sertifikata, kao i platnih kartica) koje građani mogu čuvati na svom telefonu i podeliti ih kada im to zatreba, čime će se olakšati elektronska identifikacija i elektronsko plaćanje”, piše u saopštenju.
Naglašava se i da se očekuje da do 2026. digitalni novčanik bude dostupan u svim zemljama EU, dok je u slučaju Srbije načinjen prvi korak formiranjem Radne grupe za izmenu Zakona o eDokumentu, kojim bi se omogućilo uvođenje domaće verzije digitalnog novčanika.
#Omogućiti #jednom #mestu #istovremenu #promenu #prebivališta #ličnim #kartama #drugim #ličnim #dokumentima