Danas ljudi sve manje pišu, sve više tipkaju po tastaturi kompjutera ili mobilnog telefona. Rukopisi se pretvaraju u švrakopise, u nemušta šaranja po papiru, posebno kod mladih. Koliko to ometa grafologe čija veština pomaže da se iz nečijeg rukopisa upoznaju karakterne osobine onoga ko je nešto napisao?
Na ovo i druga pitanja za „Magazin” odgovore je dao naš sagovornik Jovan Krstić, sudski veštak za grafološka veštačenja, koji se grafologijom kao naučnom disciplinom bavi već 43 godine.
1. Da li to što sve manje pišemo i koristimo olovku u međusobnoj prepisci ili komunikaciji umanjuje značaj rukopisa u određivanju nečijeg karaktera, odnosno psihološkog profila?
Tačno je da danas ljudi kad imaju potrebu da se nekom obrate pismeno, sve manje pišu rukom, već se pisanje obavlja elektronskim putem, ali to ne znači da ćemo zbog toga izgubiti vezu između rukopisa i našeg karaktera. Pored svih novih tehnika, dokle god postoji kao razumno biće, čovek će morati da piše rukom. Kad bi se ljudi potpisivali štampanim slovima, takve potpise bi bilo lako falsifikovati i to bi predstavljalo opasnost da se poveća kriminogeno ponašanje.
2. Šta je grafologija?To je naučna grana koja proučava rukopis i tumači njegove osnovne karakteristike koje proizilaze iz psihološke strukture osobe koja piše. Preko rukopisa se mogu utvrditi osnovne crte ličnosti; njene karakterne osobine, bogatstvo i dubina njenih emocija, temperament, otvorenost ili zatvorenost osobe prema sredini koja je okružuje, da li je osoba iskrena, više sklona davanju nego primanju, kakav je njen odnos prema duhovnim i materijalnim dobrima… i još mnogo toga.
3. Zašto su nam potrebne analize rukopisa i kakvi se podaci mogu njima dobiti ?
Dobrom grafologu nisu potrebni nikakvi podaci o osobi čiji se rukopis analizira, jer on to vidi iz rukopisa. Mogu se odrediti nivo obrazovanja, odnos prema sredini, da li je reč o ekstravertnoj – otvorenoj osobi , ili introvertnoj – zatvorenoj prema svetu, koliko se uklapa u socijalne forme ponašanja…
4. Da li grafologija ima primenu izvan sudske prakse?
Rukopis nije samo veran odraz naše ličnosti, već on može biti i prikladno dopunsko sredstvo u dijagnostičkom postupku kod nekih bolesti i poremećaja. I rukopis se menja zavisno od trenutnog stanja i raspoloženja osobe. Iako se u medicini grafologiji ne poklapanja posebna pažnja, u pojedinim medicinskim publikacijama se o pojedinim bolestima i poremećajima navode karakteristične promene rukopisa kao prateći elementi određene kliničke slike. Promene rukopisa uočljiva je kod Parkinsonove bolesti, kod jednog hroničnog oboljenja jetre, nekih poremećaja endokrinog sistema, kod nekih trovanja.
U mnogim zemljama grafologija je našla svoje mesto u kriminalističkoj praksi u otkrivanju krivičnih dela falsifikata, prevara i slično. To je možda jedino područje gde je grafologija tretirana ravnopravno sa drugim metodama i gde je njena vrednost priznata.
5. Šta se danas falsifikuje?
Svako novo vreme sobom nosi i nove oblike falsifikovanja. Novi sistem izdavanja biometrijskih dokumenata je sada onemogućio falsifikovanje pasoša i lične karte, a to je nekada moglo biti fatalan po gubitnika, i to se u praksi više puta pokazalo jer su se na tuđe ime učestalo otvarale firme koje nisu plaćale porez. Danas se najviše falsifikuju testamenti pisani pred svedocima, ređe holografski pisani rukom jer njih nije lako falsifikovati. Krivotvore se i potpisi žiranata pri uzimanju kredita, ponekad se namerno iskrivljuje sopstveni potpisa da bi kasnije negirale preuzete obaveze, na primer, ugovorima o zajmu ili na priznanici o pozajmici novca.
6. Kako se vrši analiza rukopisa?
Da bi se izvršila karakterna analiza potrebno je da osoba čiji se rukopis analizira na belom papiru bez linija formata A/4 ispiše tekst od deset do 15 redova. Na samom početku vršenja karakterne analize rukopisa prvo se posmatra organizovanost same stranice; da li je prostor ispunjen ili nije, širina margina s leve i desne strane, položaj redova, smer rukopisa, kalibar slova srednje zone, dužina gornje i donje zone slova. Nakon toga se analizira njihova povezanost, forma vrsta poteza, pritisak, brzina pisanja…Gleda se i da li su veze slova ugaone ili zaobljene, arkadne odozgo, ili girlanda veze odozdo, i još mnogo toga.
7. Šta govore sitna, a šta krupna slova rukopisa, i šta mi kao laici možemo najlakše da naslutimo o nečijem karakteru kad vidimo rukopis te osobe?
Krupan rukopis i neuobičajeno velika slova, pogotovo u srednjoj zoni, mogu da znače da je takva osoba ekstravertna, emotivnija, velikodušna, što ukazuje da je spremna da pomogne drugima, ali ali s druge strane navodi i na rasipnost i opštu neumerenost.
Sitna slova mogu da ukazuju na potrebu za povlačenjem, nezadovoljstvo, nepoverenje, ali i na dobru koncentraciju, štedljivost… Cela stranica ispunjena sitnim slovima, bez margina sa zbijenim redovima može da ukazuje na škrtost i težak karakter.
8. Ko se danas koristi pisanim slovima u rukopisu?
Postoji više vrsta pisanog rukopisa i različita povezivanja pisanih slova – arkadna ili girlanda povezivanja koja imaju posebna značenja.
Pisani rukopis po formi može biti uglast, zaobljen, izveštačen, kaligrafski, poput niti… Postoji i pojednostavljen rukopis u koji spadaju i oni ispisani, umerene brzine, nagiba, pritiska, bez nekih dodatih ukrasa ili poteza punim zamaha kao kod kitnjastog rukopisa. To ukazuje na opštu kulturu, produhovljenost, visok intelekt, jednostavnost, spontanost, nenametljivost, odsustvo svake oholosti, ali sa verom u sebe i sa izraženom samokontrolom. Ovakav rukopis se sreće kod visoko obrazovanih ljudi, oštroumnih, individualista.
9. Kakve su osobe koje koriste štampana slova?
Štampanim slovima pišu osobe kod kojih sve od napred rečenog manjka i koje mogu imati problema u komunikaciji sa ljudima i okolinom i ne uklapaju se u potpunosti u socijalne forme ponašanja, a mogu biti i nedruštvene. To su i osobe sa naglašenim tehničkim sklonostima, samostalni su u radu, kreativni, individualisti.
10. Koliko je znanje iz psihologije važno da se bude dobar grafolog?
Psihološki profil jedne ličnosti formira psiholog, a ne grafolog.
Ponude za analizu rukopisa
Jovan Krstić je prvu knjigu „Karakter i grafologija“ izdao 1980. godine, a drugu knjigu „Grafologija“ 1999. godine. Grafologijom se aktivno bavi oko 43 godine.
„Karakter i grafologija” je bila prva knjiga iz te oblasti kod nas.
– U poslednje vreme su se pojavili mnogi kvazigrafolozi koji nude privatne analize rukopisa, neki čak organizuju i seminare od samo nekoliko dana radi podučavanja, iako i sami znaju da se to ne može naučiti za samo nekoliko dana. Ovo je težak i jako složen posao za koji je potrebno veliko znanje i iskustvo – podseća Krstić
(Foto Piksabej)
Pisani potpis važan
– Pre tri godine je književnik Karahasan najavio u tekstu pod naslovom „Kraj pisanja rukom“ da ulazimo u vreme kraja kulture. Za to je naveo primer dece u Finskoj koja više neće učiti pisana, već samo štampana slova, jer se, kako je objašnjeno, tako održava korak sa svetom tehnologije. To bi navodno doprinelo digitalnoj tehnologiji i internetu, kao i boljem formalnom i lakšem neformalnom obrazovanju. To bi bila, po Karahasanovom mišljenju, jedna „u nizu inicijativa koje vode prema idiotizaciji čoveka i njegovom pretvaranju u stroj koji opslužuje druge strojeve”. Posmatrano iz mog ugla, kao sudskog veštaka za grafološka veštačenja to bi bila veoma opasna praksa. Kad bi se ljudi potpisivali štampanim slovima takve potpise bi bilo lako falsifikovati i to bi povećalo kriminogeno ponašanje – upozorava Krstić.
#Potpisi #otkrivaju #karakter