Egzodus mladih sa Kosova i Metohije je zabrinjavajuća pojava koja je postala trend. Godiše više od 100.000 ljudi krene „trbuhom za kruhom” mahom u Evropsku uniju od kada žitelji južne srpske pokrajine mogu bez viza da putuju u zemlje Evropske unije. Osim u zemljama EU, kosovski Albanci sreću traže i u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
U brojnim kolonama autobusa nalaze se čitave porodice i ako se ovim tempom nastavi pražnjenja Kosmeta, za očekivati je da će se populacija kosmetskih Albanaca, za desetak godina preploviti. Prema poslednjem popisu, koji je obavljen od petog aprila do 17. maja ove godine, koji su bokotovali Srbi, zvanično je popisano 1.589.659 građana, dok je 2011. godine Kosovo i Metohija zvanično imala 1.739.825 stanovnika.
Sa Kosmeta se povećao broj mladih i sredovečnih ljudi sa Kosmeta koji odlaze u jednom pravcu. I ono što je zanimljivo da sa KiM ne beže samo nezaposleni ili socijalni slučajevi. Postoji nekoliko kategorija ljudi koji beže, nezaposleni, socijalni slučajevi, ali i oni koji gube nadu da mogu da žive normalno i da formiraju porodicu na Kosovu i Metohiji.
Da je situacija alarmantna svedoči reči nekadašnjeg predsednik Privredne komore Safet Grdžaljiu koji je upozorio da je u toku „tiho pražnjenje Kosova” i da se to vidi i po činjenici da privatni sektor zbog problema sa radnom snagom sve više zapošljava radnike iz Turske, Bangladeša, Pakistana i Indije.
„Istina je da privatni sektor ima problema kada je u pitanju radna snaga. S druge strane, na Kosmetu uvoze radnike iz Turske, Bangladeša, Pakistana i Indije. Uz to dosta ljudi koji ne rade i ne vode se u popisu zaposlenih. Moramo se složiti da statistističe analize trebaju da daju tačne razultate tačnih podataka, a ne da daju tačne rezultate krivo ubačenih podataka”, kaže Grdžaljiu.
Navodi da se zbog toga grupa ekonomista obratila Statističkom zavodu tražeći da im, uz opšte podatke o broju stanovnika, odnosu muškaraca i žena, dostave i podaci vezani za radnu snagu i zapošljavanje. Ovaj stručnjak ističe da bi popisom trebalo da se jasno definiše i koliko je građana u dijaspori.
„Tu ima nejasnoća ne samo prema mišljenju analitičara, već i na osnovu raznih podataka. Mora se biti pažljiv kako bi se saznao tačan broj koliko je građana koji trenutno žive na Kosovu, koliko njih je u inostranstvu, koliko ih je uzelo strano državljanstvo i kako se oni tretiraju u popisu stanovništva. U tom kontekstu, mislim da je vizna liberalizacija uticala na to da je dosta ljudi napustilo Kosovo. Da li je to privremeni odlazak ili ne, ne znam, saznaćemo vremenom. Ali, na neki način postoji tiho pražnjenje Kosova koje se možda ovako ne vidi u gro planu, ali u suštini to se događa i to sigurno utiče na broj stanovnika”, naglasio je Grdžaljiu.
Vršilac dužnosti izvršnog direktora Kosovske agencije za statistiku Avni Kastrati, komentarišući rezultate popisa stanovništva, kazao je da su pad nataliteta i migracija stanovništva u zapadne zemlje dva faktora zbog kojih se je smanjen broj stanovništva na Kosovu, prenosi Klan Kosova. Kasttrati naglašava da je za poslednjih 13 godina Kosovo i Metoihiju napustilo najmanje 400.000 ljudi.
„To se vidi u oblasti radne snage, u privredi, ali i na fakultetu”, rekao je Kastrati.
Među zemljama Evropske unije u koje bi sa Kosova i Metohije najradije otišli, Nemačka je na prvom mestu, zatim Švajcarska, pa Austrija. Nedavno su i Ujedinjeni Arapski Emirati ukinuli vize za građane Kosova i Metohije, i postali 49. zemlja u koju mogu da putuju bez viza.
#Egzodus #Albanaca #Kosova #Metohije