Veruje se da Diogenov sindrom i sindrom gomilanja i čuvanja predmeta (horderi) nisu isti oblici poremećaja
Diogenov sindrom označava se kao stanje u kojem osoba potpuno zanemaruje ličnu higijenu ili higijenu prostora u kojem živi. Ove osobe gomilaju nepotrebne stvari, mogu da čuvaju smeće sa neprijatnim mirisom i trulu hranu u prostoru u kojem žive. Stanje može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, dovodi se u vezu sa demencijom i šizofrenijom. Poseban problem je što su ove osobe zbog svog načina života često izolovane ili u konfliktu sa okolinom. Nekada im je i pored najbolje volje veoma teško pomoći.
Diogenov sindrom pogađa sve socijalne grupe
Diogenov sindrom pogađa sve socijalne grupe nekada i natprosečno inteligente osobe, koje nesvesno odlučuju da žive na ovaj način. Diogenov sindrom obično nastaje kao pratilac nekog mentalnog poremećaja, aktuelni Dijagnostički i statistički priručnik za duševne poremećaje, peto izdanje (DSM-5-TR) ne navodi Diogenov sindrom kao psihijatrijsko stanje.
Diogenov sindrom se ispoljava gomilanjem premeta, pacijenti imaju veoma lošu ličnu i higijenu prostora u kojem borave. Ovaj poremećaj često se, uz simptome demencije ili nekog mentalnog poremećaja, uočava kod starijih osoba. Bez obzira na nivo lične higijene, velika većina osoba pri pogledu na sobu u kojoj živi i spava osoba sa Diogenovim sindromom, biće neprijatno iznenađena i zaključiti da je čišćenje prostora više nego neophodno.
Da li su Diogenov sindrom i „hordering“ isti poremećaj
Stanje je nazvano po Diogenu grčkom filozofu koji je imao intelektualno i duhovno bogatstvo, a od materijalnih vrednosti posedovao je, kako se priča, jedna togu, štap, posudu nalik čaši iz koje je pio i drveno bure u kome je i spavao. Kada je uočio decu kako piju vodu iz svojih ruku, bacio je i tu posudu nalik čaši. Zagovaran je stav da čovek koristi uz samokontrolu samo ono što mu je neophodno. Priča se da je unutar i oko bureta u kojem je spavao bilo ostataka kostiju.
Osobe koje pate od Diogenovog sindroma ne bacaju stvari nekada ih retko ili uopšte ne peru. Skuplja se smeće i trula hrana. Veruje se da Diogenov sindrom i sindrom gomilanja i čuvanja predmeta (horderi) nisu isti oblici poremećaja. Horderi gomilaju nepotrebne stvari jer su, kako se pretpostavlja, emocionalno vezane za njih, plaše se da bace neki predmet u strahu da bi im kasnije mogao da bude potreban.
Nisu spremni da prihvate pomoć
Simptomi mogu da se razlikuju, ali i da imaju dosta zajedničkih karakteristika uz znake samozanemarivanja, to su uglavnom problemi sa higijenom, javnim zdravljem, bezbednošću. Ove osobe mogu da iskazuju i znake nepoverenja prema drugim osobama, da pate od paranoje, sumnjičavosti.
Često žive odvojeno i povučeno, pokazuju znake socijalne anksioznosti, opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Nisu voljni da prihvate pomoć, nepoverljivi su prema medicinskim i socijalnim radnicima. Nemaju pravi uvid u stvarnost, usled nehigijenskih uslova stanovanja moguće su kožne i druge bolesti.
Dva oblika Diogenovog sindroma
Pojedini stručnjaci smatraju da postoje dva oblika Diogenovog sindroma. Primarni tip koji se javlja bez pratećih mentalnih bolesti i sekundarni uz dodatnu psihičku bolest.
Uz Diogenovi sindromom mogu da se jave i demencija, šizofrenija, bipolarni poremećaj, depresija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, alkoholizam.
Pojedina istraživanja navode da postoji više kliničkih tipova Diogenovog sindroma, koji variraju u zavisnosti od težine gomilanja predmeta, samozanemarivanja i društvene izolacije.
Uzrok Diogenovog sindroma
Nije do kraja poznat uzrok Diogenovog sindroma. Studije koje su proučavale ovaj problem bile su usmerene na pojedince, zbog čega uzorak nije dovoljno validan i potrebno je više istraživanja kako bi se razumeli mogući uzroci. Smatra se da je Diogenov sindrom posledica više neuroloških i psiholoških faktora.
Pregled manjeg broja studija iz 2022. navodi da bi iza Diogenovog sindroma mogao da se „krije“ poremećaj ličnosti koji se postepeno prelazi u samozanemarivanje i društvenu izolaciju. Traumatična životna iskustva, jak psihički i fizički stres mogu da pogoršaju simptome.
Pojedini stručnjaci smatraju da je Diogenov sindrom poseban oblik gomilanja predmeta (hordering) sa nepoznatim uzrokom. Nema ni jasnih kriterijuma za dijagnostiku Diogenovog sindroma. Stručnjak može da proceni fizičko i psihičko zdravlje.
Ne postoje ni precizni planovi lečenja, zbog nedostatka zvaničnih uputstava mogući su različiti načini lečenja, najčešće psihoterapija. Kod pacijenata sa znakovima paranoje ili manije biće potrebni i lekovi koji mogu da kontrolišu simptome. Sistemi socijalne podrške mogu da budu od koristi, na primer, organizovane akcije čišćenja i lične nege mogu da ublaže simptome Diogenovog sindroma.
Kako pomoći?
Pružanje pomoći osobi sa Diogenovim sindromom može da bude izazov. Mnogi od ovih pacijenata odbijaju pomoć, čak i članova porodice i bliskih prijatelja. Osobe sa Diogenovim sindromom uglavnom žive otuđeno u izolaciji od drugih osoba, tako da je potrebno nekada mnogo vremena da se problem otkrije i da počne lečenje. Moguće je da članovi porodice, komšije, uz pomoć socijalnih službi i stručnjaka uz veoma pažljiv pristup donekle pomognu.
#Diogenov #sindrom #Ljudi #žive #haosu #čuvaju #smeće #trulu #hranu #ima #leka #ovu #bolest