Sindrom odsutnog oca u savremenom društvu postaje sve češći fenomen. Ovaj termin se odnosi na očeve koji su fizički prisutni, ali emocionalno i psihološki odsutni iz života svoje dece. Iako su živi i zdravi, očevi koji nisu prisutni tokom odrastanja dece, kažu stručnjaci, ili nisu uspeli da pronađu svoju ulogu u porodičnoj dinamici ili od nje beže. Ovaj problem ima duboke korene i značajne posledice po porodicu i društvo u celini, jer očevi igraju ključnu ulogu u razvoju svoje dece i njihovoj emocionalnoj stabilnosti.
Postoji nekoliko razloga zašto očevi postaju odsutni. U mnogim kulturama, uključujući i balkansku, tradicionalna uloga oca je da bude hranitelj porodice. Očevi često provode mnogo vremena na poslu, što ih udaljava od porodice.
Savremeni način života donosi mnogo stresa i pritiska, što dovodi do toga da očevi postanu emocionalno distancirani, a uz to, mnogi muškarci nisu naučeni kako da izraze svoje emocije i kako da se povežu sa svojom decom na emocionalnom nivou.
Neki očevi, takođe, jednostavno, ne znaju kako da budu uključeni u život svoje dece i osećaju se nesigurno u svojoj ulozi.
Odsutnost očeva može da ima brojne negativne posledice po decu i porodicu.
Deca čiji očevi često nisu prisutni niti uključeni u njihovo vaspitanje, slobodne aktivnosti, školske obaveze i zadatke, često imaju problema sa samopouzdanjem, sklona su depresiji, anksioznosti i agresiji. Deca bez prisutnog oca često imaju problema sa disciplinom i sklonija su konfliktima, bolestima zavisnosti, depresiji i anksioznosti.
Deca čiji su očevi odsutni, takođe, često imaju lošije rezultate u školi i manje su motivisana za učenje.
Odsutnost oca utiče i na to kako deca kasnije u životu uspostavljaju odnose sa drugim ljudima.
Kada se dete rodi, prirodno je da majka preuzme glavnu brigu o bebi, posebno zbog dojenja i fizičke bliskosti koja je neophodna u prvim mesecima života. Međutim, kako dete raste, važno je da se briga i odgovornosti ravnomerno podele između oba roditelja. Greška često nastaje odmah na početku, kada se ocu, često bez loše namere, oduzme pravo učestvovanja, a majka preuzme sve na sebe. Ovo može imati dugoročne posledice na porodičnu dinamiku.
Očevi se osećaju isključeno i manje vredno, dok majke postaju preopterećene i iscrpljene.
Očevi koji nisu uključeni u rane faze detetovog života često se osećaju izgubljeno i nesigurno u svojoj ulozi, a deca koja odrastaju u porodicama gde je jedan roditelj dominantan u brizi o njima, ne dobijaju „zdravu” sliku o tome kako porodica treba da funkcioniše, zaključuju psiholozi sa Harvarda.
Odsutnost oca tokom odrastanja može imati različite posledice na mušku i žensku decu.
Dečaci često traže uzore u svojim očevima. Kada otac nije prisutan, dečaci mogu imati teškoća u razvoju identiteta i samopouzdanja. Nedostatak muškog uzora može da dovede do problema sa samopoštovanjem i nesigurnošću, nedostatka discipline i sklonosti delinkvenciji
Odsutnost oca može stvoriti emocionalnu prazninu kod dečaka, što može dovesti do problema sa izražavanjem emocija i uspostavljanjem zdravih odnosa u budućnosti.
Devojčice koje odrastaju bez prisutnog oca često imaju problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem. Devojčice čiji je tata bio odsutan mogu imati teškoća u uspostavljanju zdravih odnosa sa muškarcima u budućnosti. Nedostatak pozitivnog muškog uzora može dovesti do problema sa poverenjem i emocionalnom bliskošću.
Odsutnost oca može dovesti i do anksioznosti i depresije, ali i problema sa uspostavljanjem i održavanjem prijateljstava.
#Očevi #koji #nisu #prisutni