U nekim selima u Srbiji mesecima nema vode. Vojska Srbije zbog suše obezbeđuje vodu stanovnicima ugroženih nesta. Postavlja se pitanje kako rešiti problem nestašice vode s obzirom na to da će se on javljati sve češće jer se klima menja i sve su duži sušni periodi. Stručnjaci kažu da se mora još više ulagati u vodovodne sisteme, ukoliko želimo da povećamo pouzdanost snabdevanja i da obezbedimo dobar kvalitet i količine vode, uz istovremenu racionalizaciju potrošnje.
Prodekan Građevinskog fakulteta Aleksandar Đukić kaže za Euronews Srbija da se, nažalost, vode setimo uvek kada nastane neki problem, kada se desi neka havarija, poplava, ili nestašica.
Istče da Srbija nije bogata vodnim resursima.
“Možda kod nas postoji neko uverenje da smo mi vrlo bogati čistom vodom, ali situacija i podaci pokazuju drugačije. Mi nemamo dovoljno resursa i oni su jako neravnomerno raspoređeni. Pored toga, u toku godine njihova distribucija je veoma neravnomerna, tako da kada je vode potrebno najviše, na primer na kraju leta, onda je ima najmanje. I onda imamo situacije da se pojavljuju restrikcije tamo gde se nije dovoljno investiralo u sisteme koji omogućavaju da se ta voda plasira iz mesta gde ima dovoljno vode u ona mesta gde je ona u nekom manjku”, rekao je Đukić.
Euronews
U Aleksincu vanredno
U Aleksincu je oko 30.000 ljudi od subote bez vode zbog pucanja cevi kojom se ona iz Bovanskog jezera doprema do fabrike za preradu. Kvar je privremeno saniran, pa je situacija danas bolja, ali je pitanje da li je otklonjen rizik od toga da se havarija ponovi.
Predsednik opštine Aleksinac i komandant Kriznog štaba Dalibor Radičević kaže za Euronews Srbija da je voda došla do krajnjih korisnika, tako da sada može da se kaže da svi potrošači imaju tehničku vodu.
On navodi da je otklonjen rizik od ponavljanja havarije i da se ne očekuju problemi u vodosnavdevanju ili neki eventualni prekidi.
“Trenutno ono što radimo jeste da se pune rezervoari, tako da bismo imali vodu u kontinuitetu 7-8 sati, kada nam stigne spojnica i tu trajnu spojnicu ćemo namestiti. Potrošnja u ovom trenutku je izuzetno velika. Mogu da kažem da sve ono što se proizvede uglavnom ode odmah u potrošnju. Međutim, preko noći se malo smanjila, tako da smo krenuli da punimo rezervoare i očekujemo stabilnu situaciju, ne očekujemo prekide u vodosnavdevanju”, rekao je on.
Radičević je rekao da su cisterne sa pijaćom vodom stalno kružile u poslednjih par dana, a od juče su postavljene i stacionarne cisterne.
On dodaje da očekuju da Institut za javno zdravlje u sledećih par dana radi tri analize i potvrdi ispravnost vode.
Dragičević je, govoreći o kvaru, ispričao da je došlo do naprsline na magistralnom cevovodu, koji doprema sirovu vodu iz akumulacije Bovan do postrojenja za preradu vode.
“S obzirom na to da je došlo do pucanja, odnosno do naprsline na mestu koje je pod konusom i koje je vrlo nezgodno za popravku, naručili smo tu spojnicu koja treba da stigne. U međuvremenu smo sa jednom našom lokalnom firmom uradili privremeno rešenje koje će da drži neki duži vremenski period, ali zbog sigurnosti hoćemo da postavimo ono što treba”, rekao je on.
Dragičević kaže da u seoskom području postoje alternativna rešenja kao što su seoski bunari.
“Pored vode koju koriste iz akumulacije Bovan, odnosno iz postrojenja Bresije, koriste tehničku vodu iz bunara, tako da je na seoskom području bilo nešto lakše u prethodna tri dana. Problematično je bilo gde su veća urbanizovana naselja, kao što su Aleksinac, Žitkovac, Aleksinački rudnik. Tamo je bilo i najviše problema i najviše korisnika koji su bili ugroženi, ali smo zato sa puštanjem vode išli prvo ka tim mestima, tako da smo njima prvo obezbedili vodu”, naveo je on.
Na pitanje šta bi bilo trajno rešenje s obzirom na to da je aleksinački vodosistem izgrađen pre više od 45 godina, Dragičević kaže da se planira rekonstrukcija i samog sistema dopremanja sirove vode do postrojenja, da je ta investicija velika za opštinu Aleksinac, pa se o tome razgovaralo sa izvršnom vlasti na nivou Republike.
Kako se snalaze meštani
U Gornjem Milanovcu počele su restrikcije vode usled niskog vodostaja Rzava. U nekim selima mesecima nema vode.
Međutim, u onim selima u kojima mesecima nema vode niti sistemskog rešenja na vidiku – meštani se snalaze na različite načine
Meštani sela kod Gornjeg Milanovca navikli su na ekstremne suše tokom letnjih meseci i ništa ne prepuštaju slučaju.
Desetak meštana sela Klatičevo odlučilo je da za tri dana zapušteni seoski bunar pokraj Crnog vrha potpuno renoviraju.
Euronews Srbija
“Sad da ne bi zavisili od gradskog sistema, mi smo se dogovorili da uradimo bazen, naš seoski, tako da smo malo što se tiče toga i ako bude neka suša, sad stabilniji po pitanju vode”, rekao je za Euronews Milan Dobričić iz Klatičeva.
Bojan Dobričić iz istog sela kaže da ako bude slučajno nestajalo sa tog izvora vode, 100 metara niže je izvorac.
“On je još veći, dublji pa ćemo upumpavati vodu i da imamo normalno vode da ne zavisimo ni od Rzava ni od banjanske vode”, rekao je Bojan Dobričić za Euronews Srbija.
Euronews Srbija
Selo Skakavci u opštini Kosjerić ostalo je bez vode i tako je mesecima unazad. Napajanje stoke sve je teže s obzirom na to da jedna krava, kako kažu, može da popije i do 80 litara vode dnevno.
“Komšije se snalaze, toče sa reke u cisterne, vuku traktorima, ja sam sebi doveo sa mog imanja sa izvora, izbacujem u brdo i ide mi prirodnim padom iz bazena kući, doveo sam sa svog imanja vodu, a komšiluk kako ko”, rekao je Ljubivoje Nikolić iz tog sela.
Dejan Restak iz sela Mionica je, kako kaže, privilegovan jer je imao mogućnosti da pribegne “skupljem rešenju”, da iskopa bunar na 70 metara da bi došao do tehničke vode.
“Mi imamo taj izvor vode, imamo ovaj gde sakupljamo kišnicu i sa njim zalivamo baštu
i imamo seoski vodovod na kojem je, nažalost, pritisak neupotrebljiv za naše potrebe”, rekao je Restak za Euronews Srbija.
Veliko je interesovanje za prikupljanje kišnice što pokazuje i video na Restakovoj Instagram stranici “Zdrava zemlja”, koji ima čak 700.000 pregleda, ali se postavlja pitanje zbog čega to rešenje nije zaživelo u praksi.
“To je nešto što spada u kategoriju teško objašnjivog, jer većina ljudi na kući već ima oluke.
Ono što vam je potrebno je jedan rezervoar kao naš od pet kubika koji smo pre dve godine platili 45.000 dinara”, rekao je Restak
I na taj rezervoar je prikačen sistem kap po kap, preko kojeg zaliva baštu.
Restak kaže da u toku jednog proleća može da se prikupi sva potrebna voda za sušne periode – koji će, prema procenama stručnjaka, biti sve ćešći.
Šta je rešenje?
Prodekan Građevinskog fakulteta Aleksandar Đukić kaže da je investiranje u obnavljanje vodosistema i njihovo proširivanje imperativ kako bi nestašice vode bile što ređe.
“Što se tiče seoskih domaćinstava, oni su, da kažem, na neki način, nažalost, u nekim krajima ostavljeni da se sami snalaze, što svakako nije dobro, jer je iskustvo pokazalo da je najsigurnije i najbolje snabdevanje vodom kada se ono vrši organizovano i kada se iz tih centralnih sistema koji su tehnički kontrolisani sistemi napaja stanovništvo”, rekao je on.
Euronews Srbija
Đukić kaže da se te velike investicije planiraju već decenijama ali da, nažalost, investiranje ide usporeno.
“Dok se ne realizuju ti regionalni sistemi koji će imati i akumulacije i velika izvorišta koja će omogućiti napajanje svih korisnika u Srbiji, imaćemo situacije da se povremeno javljaju nestašice”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je po vodnim resursima na svetskom proseku ili možda malo ispod svetskog proseka.
“Problem je više u toj neravnomernosti. Mi vode imamo najviše tamo gde ljudi nema. To su, na primer, planinska područja, imamo je, na primer, u doba godine što je sreća na proleće i početkom leta kada je poljoprivredi i najvažnije. I upravo ta dinamika padavina kod nas koja je takva da imamo najviše padavina u proleće i početkom leta, omogućila nam je da imamo jako dobru poljoprivredu bez previše ulaganja u navodnjavanje”, rekao je on.
Đukić naglašava da ukoliko želimo da povećamo pouzdanost snabdevanja i da obezbedimo dobar kvalitet i količine vode mora se još više ulagati u te sisteme.
“Nema drugog načina nego ulagati u sisteme i istovremeno vršiti racionalizaciju potrošnje. Znači, smanjivati gubitke vode, racionalno trošiti vodu, u slučaju industrija, koristiti nove tehnologije”, rekao je Đukić.
#Potrebna #ulaganja #vodovodne #sisteme