Posle provedenog vikenda ili samo jednog dana na planini gradski čovek se vraća u svoju sredinu odmoran, s obnovljenom energijom i napunjenih baterija. Ali ne vrate se svi samo s lepim uspomenama, avantura u prirodi zna da preraste u pravu moru. Neko se izgubi, povredi dok skija, zaluta u podzemnoj jami.
Na sreću, kada se bilo šta u planini nepredviđeno desi, tu su obučeni spasioci Gorske službe za spasavanje koji godišnje, od proleća do zime, imaju oko hiljadu intervencija ove vrste. Uvek ili gotovo uvek sa srećnim krajem.
Iskusni profesionalci
Ovi iskusni profesionalci upućeni su u sve tajne koje može da ima jedan spust skijaškom stazom, sasvim naivan i običan izlet, šetnja kroz šumu ili pećinu. Zato su njihove preporuke zlata vredne za sve one koji ovog proleća i leta žele da Kopaoniku, Staroj planini, Miroču ili Maljenu daju prednost u odnosu na more.
Ne treba već unapred biti zaplašen i krenuti na put s ruksakom na leđima i srcem u petama, ali treba biti svestan opasnosti i preduprediti ih. Nesreće se dešavaju, a razlozi za to su veoma raznovrsni. Od toga da neko odlazi u planinu nepripremljen i s neadekvatnom obućom do toga da padne mrak, umor prevlada i više niko ne zna kako da dođe do pravog puta. Dešavaju se i kiše, i oluje, i sneg koji ume da zavara trag i najiskusnijim skijašima i borderima.
Vremenske prilike su čest uzrok nevolja, pa uvek treba misliti o dobrom zaklonu. Ako nastane grmljavina, drveće, vrhovi i stene nisu dobra zaštita. Treba se čuvati i od sunca i UV zračenja, i paziti gde se staje, jer može doći do odrona kamena. U proleće pa sve do sredine jeseni tu su i krpelji, ali mogući su i neprijatni susreti sa životinjama: zmijama, vukovima, medvedima, zavisno od planine na kojoj se nalazimo. Stručnjaci savetuju da u takvim situacijama treba nadvladati instiktivnu želju da se pobegne i pokušati udaljiti se što mirnije, ne pokazujući ni strah, ni agresiju.
Dobra oprema neophodna za bezbednost u steni
Vladimir Kaćurić iz Gorske službe spasavanja Srbije kaže da je spasiocima najvažnije da od ljudi koji ih pozovu i traže pomoć pokušaju da saznaju što precizniju lokaciju na kojoj se nalaze. Ili ako zove zabrinuta porodica, treba da članovima GSS što preciznije kaže mesto na koje se uputila osoba koja je nestala.
Neki od nas su osposobljeni da osobu koja se izgubi telefonom navode da se vrati na neki utabani put ili stazu, koja vodi ka nekom naseljenom mestu. Ponekad nam se dešava i da upravo tim „telefonskim navođenjem” završimo kompletnu akciju spasavanja. To je isključivo moguće ako osoba koja nas je pozvala nije povređena, nije uplašena i ima makar neko znanje o lokaciji na kojoj se nalazi. Ako bilo šta od ovoga nije tako, naša teritorijalno najbliža ekipa spasilaca kreće u akciju spasavanja. Desilo nam se prošlog leta, na primer, da smo morali akciju spasavanja da počnemo telefonom, jer je već pao mrak i počinjala je kiša i jak vetar, kako bi planinare amatere, koji su se izgubili navodili da našoj ekipi krenu u susret i da ih što pre evakuišemo s planine. Srećom, sve se dobro završilo – kaže Kaćurić.
Kada će se i na kom mestu javiti problem niko sa sigurnošću ne može znati ni predvideti, pa su spasioci Gorske službe na dežurstvima na najopasnijim mestima, naročito tokom zimskih meseci, jer najviše povreda ima među skijašima.
Kako rade spasioci? U pripremi akcije spasavanja mnogo toga mora da se uzme u obzir: da li je dan ili noć, kakav je teren gde se traži nestali, ko je čovek koji se izgubio ili povredio, da li je iskusan planinar ili rekreativac.
Jedna od skorijih akcija u kojoj je učestvovao veći broj spasilaca bila je pred kraj decembra prošle godine na Beljanici. Tražili smo mladića i devojku koji su se izgubili, a bili su planinari amateri. Potraga je srećom završena, ali je trajala od rano ujutro do kasno uveče. Prvi problem je bilo što ni njihova porodica nije znala da nam kaže kuda su tačno krenuli, niti putanju kojom planiraju da idu. Morali smo na razne načine da se dovijamo da bismo dobili informacije o njihovom kretanju. Osim nas, u ovoj akciji spasavanja učestvovali su i pripadnici vojske, policije, meštani sela u kojima smo ih tražili. Bila je zima, njihovi telefoni su bili nedostupni još od prethodnog dana. I tu je završetak akcije bio uspešan – podseća Kaćurić.
Vladimir Kaćurić
Pripreme pre polaska
Ponekad, istina retko, izgubi se i cela porodica. Naš sagovornik priča kako su prošlo proleće i leto upamtili po neuobičajeno velikom broju intervencija: u najvećem broju slučajeva radilo se o ljudima koji su se na planini povredili ili izgubili.
– Imali smo porodice koje su krenule zajedno da planinare, ali se dešavalo da se jedan član porodice povredi, a drugi član pozove Gorsku službu i zajedno sačekaju naše spasioce. Poslednjeg vikenda u avgustu, prošle godine, imali smo ukupno 18 intervencija i pružili pomoć za oko 30 ljudi. Za nas ovo i nije bilo veliko iznenađenje, jer poslednjih dana u avgustu primetno se povećao broj ljudi na planinama u Srbiji. Planina Rogozna, recimo, nikada nije bila posebno zanimljiva turistima, a sada je i tamo puno ljudi koji planinare, voze bicikle, traže smeštaj. To je ujedno i veliki izazov za nas, jer se ljudi gube, povređuju prilikom šetnje po planinskim stazama. Zato mi apelujemo na sve da se dobro pripreme ako odlaze na planinu, obavezno ponesu adekvatnu odeću, vodu, hranu – poručuje naš sagovornik.
Svaki savet uvek sadrži preporuku da bi pre svakog planinarenja ljudi trebalo dobro da prouče mesto gde planiraju da se kreću i da uvek obaveste nekoga od porodice i prijatelja kuda su otprilike planirali šetnju i obilazak planinskih staza. U slučaju da se osoba izgubi, takve informacije Gorskoj službi znatno olakšavaju potragu i skraćuju vreme.
Dvesta pedeset aktivnih spasilaca
Gorsku službu spasavanja sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti. Obučeni su za akcije pretraga na planinama, ukazivanje prve pomoći na skijaškim stazama, pronalaženje ugroženih i evakuaciju sa stena i ledenih padina, iz pećina i jama, s visokih zgrada u slučaju požara.
S punom baterijom mobilnog
Odlazak u planinu zimi je znatno opasniji. Tada ranije pada mrak i to znatno otežava bilo kakve pretrage. Takođe, zimi postoji i opasnost od smrzavanja, a to nikako ne treba zanemariti. Zato treba proveriti prohodnost puteva, gorivo u rezervoaru i napunjenu bateriju mobilnog telefona.
Šta obavezno poneti? Dovoljno hrane i vode, ćebe i dodatnu odeću, ali i lopatu, kablove za akumulator, uže za vuču, sprej za podmazivanje i odmrzavanje, sveće, upaljač, lampu.
Pronađena, pa zaprošena
Iz nevolja se izrode poznanstva, prijateljstva, pa čak i ljubav. Jedan od spasilaca je pre nekoliko godina upoznao devojku koja mu je na prvom sastanku rekla da je nekoliko godina pre toga imala neku povredu i da su joj pomagali spasioci Gorske službe spasavanja. Naravno, nije znala ni kako se zovu ni kako danas izgledaju. Kako bi pokazao koliko mu se dopada, spasilac je zamolio kolegu da mu nađe taj izveštaj, da bi joj detaljno opisao sve šta se tada tačno dogodilo. Devojka je bila dirnuta ovom pažnjom, nije odolela udvaranju i tako je dobila spasioca – za ceo život.
Telefon za pomoć
S kim god da idete, uvek se javite nekome da kažete gde idete, koji vam je plan puta, kad planirate da se vratite, šta planirate da posetite, apeluju spasioci. Ako ipak zalutate, Gorsku službu spasavanja možete pozvati telefonom 062 46 46 46, a postoje stanice u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Boru i Novom Pazaru.
#Između #uživanja #opasnosti