Gledali smo je 2016. kao Snežu u „Dnevniku mašinovođe” Miloša Radovića, kasnije kao Rafaelu u popularnoj seriji „Psi laju, vetar nosi”, a onda i kao kontroverznu tinejdžerku Maju u filmu Koste Đorđevića „Reži”, prikazanom na prošlogodišnjem Festu. Ali mlada glumica i pevačica Đurđina Radić, poznata i po nadimcima Đina i Điks (Djixx), najveću popularnost je stekla među najmlađim gledaocima kroz glasovnu interpretaciju likova iz crtanih filma. Pored ostalog, bila je Jes u „Ralf rastura internet”, Gven Spejsi u „Spajdermen, novi svet” i Sreda u „Porodici Adams”.
– Veoma ozbiljno shvatam sinhronizacije koje radim, s obzirom na to da i sama rado gledam razna animirana dela. Posebno mi se svidelo da budem Sreda u „Porodici Adams”, ona mi je oduvek bila omiljeni lik, a prijalo mi je i da malo odmorim glas u nižem registu, jer često glumim neke veštice ili male dečake, pa ponekad pomislim da mi je takvo „piskutanje” već prirodno stanje. Volela bih da klinci i odrasli u budućnosti s radošću pominju neka nova imena glumaca koji danas pozajmljuju glasove crtanim likovima, onako kao što mi sad pominjemo Nadu Blam ili Nikolu Simića – kaže Đurđina za „Magazin”.
Posle završene srednje muzičke škole, ova talentovana Beograđanka opredelila se za studije – glume. Diplomirala je ove godine na Akademiji umetnosti u Beogradu, kako kaže, „u sred pandemije”.
– Baš bih volela da mogu da uživam u tome, ali trenutno mi to baš teško ide. Doći će vreme i za opuštanje i slavlje – vedro će mlada glumica.
Odstupila od porodične tradicije
Iako je pre toga ostvarila zavidnu pevačku karijeru, kao članica grupe „Sevdah bejbi” (Sevdah baby), ipak se opredelila da gluma bude njen glavni životni poziv. Kako su na to reagovali roditelji?
– Bili su, naravno, zabrinuti, više zbog toga jer nisu znali koju vrstu podrške da mi pruže ako se uputim u tom smeru, ali su u principu prihvatili to moje odstupanje od porodične tradicije negovanja klasične muzike. Naime, tata je oboista, mama drži časove operskog pevanja, deda Dušan Radić bio je kompozitor, polusestra je violinistkinja. Doduše, dve sestre od strica su slikarke, a ja sam, eto, uvela još jednu umetničku delatnost u familiju – zadovoljno će Đurđina.
Ističe da je imala puno sreće što su svi primetili, i podržali, to što ona ima sopstveni put, i karijeru koju sama gradim. Naravno, to prihvatanje je došlo tek nakon završenog klasičnog muzičkog obrazovanja.
– Ponosna sam na svoju porodicu jer i u ovim vremenima, kad je sve teže baviti se umetnošću, ne odustajemo. Držimo se snažno i čuvamo integritet! A glumu sam izabrala prvenstveno jer je to sinergija različitih umetnosti, dakle i muzike, koja ima bitno mesto u drami. Tako imam privid da mogu kroz glumu na neki način da materijalizujem ono što mi muzika apstraktno pruža. Mada, mislim da je u stvari uvek bio u pitanju nekakav beg od realnosti –primećuje naša sagovornica.
Taj njen „život u oblacima”, što dalje od ružne stvarnosti, bio je povod za mnogobrojne, srećom bezazlene, anegdotske „gafove” koji su je pratili na snimanjima. – Ponekad kao da sam s druge planete, a često izgubljena u vremenu i prostoru – dodaje.
– Na jednom setu sam naletela na sveštenika, pomislila da je glumac u kostimu koji je delovao krajnje verodostojno. Ushićeno sam mu rekla: „Jao, pa fenomenalni ste!”, grohotom se nasmejala i potapšala ga po ramenu. Tek kada je bilo prekasno, shvatila sam da je to pravi sveštenik, bilo mi je neprijatno zbog mog „bogohulnog postupka”, ali mislim da njemu to nije smetalo – priča Đurđina.
(Foto T. Antonović)
Prekretnica zvana Ejmi
Krupnooka crnka je zapažena i na pozorišnoj sceni u ulozi pevačice Ejmi Vajnhaus.
– Muzička monodrama „Albatros u oku Ejmi Vajnhaus” možda je najzahtevnija uloga koju sam do sada imala, pre svega emotivno. Slobodan Beštić mi je „ubacio bubicu” da uradimo kabaretsku biografsku priču koja se bavi Ejminim umetničkim razvojem, njenom ličnom patnjom i na kraju smrću. Susrela sam se s dosta izazova u toj monodrami, pre svega jer sam kroz proces istraživanja i vežbanja shvatila koliko imam sličnosti s čuvenom pevačicom koja je tragično i prerano preminula, pa sam se malo i uplašila, iskrena da budem. Ali Beštić, koji je režirao ovu predstavu, pružio mi je ogromnu podršku, bilo je divno raditi s njim, prvi put sam osetila šta znači kad neki kolega potpuno veruje u vas. Nikada mu to neću zaboraviti – tvrdi glumica.
Ejmi Vajnhaus je, kaže, uvek cenila kao umetnicu, ali nije previše obraćala pažnju na nju dok je bila mlađa, povodeći se za cinizmom starijih kolega koju su Ejmi posmatrali kao imitaciju crnačkih pop grupa iz šezdesetih.
– Tek nakon dubokog rada na kabareu postala sam svesna da zapravo ništa ne znamo o Ejmi. Beštić i ja pokušali smo da izvučemo šta je suština njenog uticaja na nas, i napravili retrospektivu njenog života. Ejmi je bila veoma ranjiva i bolno otvorena, nije ništa skrivala od publike. Dosta me je ta predstava izmenila, i moj odnos prema umetnosti. Počelo je, recimo, da me manje interesuje da se nađem u medijima. Nakon „Ejmi” sam rešila da više ne trošim svoje vreme na brze, trivijalne, materijalne stvari, pa čak i po cenu toga da gubim uloge ili novac. S obzirom na to da sam aktivno na sceni od sedamnaeste godine, prija mi malo izbirljivosti – ne krije Đurđina.
Tako je prihvatila i jednu od nosećih uloga u filmu „Reži”, o odrastanju tinejdžera u surovom svetu današnje Srbije.
– Veoma sam ponosa na svoju Maju. Iako se ovde film retko kome dopao, postigao je sjajan međunarodni uspeh. Sasvim slučajno, u njemu je provučena i jedna feministička nota koja se fino uklopila u ovo naše vreme – navodi glumica.
Sevdah bejbi (Foto S. Đaković)
Ne plaši se gneva publike
Više godina je bila članica benda „Sevdah bejbi”, koji je osnovao Milan Stanković. Zašto je napustila grupu, da li planira samostalnu pevačku karijeru?
– Iz benda sam izašla još 2017. godine jer sam počela da pokazujem zabrinjavajuće znake fizičke i mentalne iscrpljenosti. Naslutila sam da ako ostanem, pretvorili bismo se u neki od onih bendova koji su popularni isključivo zbog toga jer su na sceni dvadeset i kusur godina, s istim ili sličnim repertoarom, a ja sam neko ko se stalno menja i preispituje. U tom smislu ne plašim se rizika ili gneva publike – priznaje Đurđina.
Kaže da je i dalje na nekoj vrsti pauze od celog tog načina života i da se posvetila nekim drugim stvarima za koje tad nije imala vremena.
– Eto, na primer, završila sam fakultet, želim da idem na master, da posle budem predavač. Nemam pojma hoće li se to ostvariti, ali mi je lepo o tome da razmišljam, puni me nekom dobrom energijom. A muzika… Ja ne bih bila ja da prestanem da se bavim muzikom. Potrebna mi je kao hrana, kao san – ističe umetnica, koja je u pevačkoj karijeri poznata kao Điks (Djixx).
Kako je dobila ovaj nadimak i da li će ga zadržati i ako nastavi kao solo pevačica?
– Hoću, naravno! Nadimak su smislili moji drugari iz Muzičke škole „Stanković”, na džez odseku. Svi me tako zovu još od moje šesnaeste godine, taman posla da ga menjam – uverena je naša sagovornica.
Pod tim nadimkom se preko svog instagram naloga obraća i najširoj (internet) publici, ali ne toliko često koliko bi, pretpostavlja, trebalo.
– Ja sam i dalje iz one generacije koja misli da je prečesto postovanje na društvenim mrežama odraz trapavih društvenih sposobnosti– smatra Đurđina.
A gde vidi sebe u budućnosti?
– Imam ideju za jednu predstavu, ali o tom-potom. Moram ozbiljno da zagrejem stolicu i sve isplaniram, međutim, tek sam ustala sa „vruće stolice” pa mi je potrebno malo odmora – ne želi da odaje planove. Jednako je tajanstvena i kad je pitamo da li je uspela da nađe „srodnu dušu” ili još traga. Samo kaže da je takvu potragu završila odavno i da je trenutno „vrlo srećna”.
Najviše nas je iznenadilo kad nam je ova talentovana, privlačna devojka poverila kakvu ulogu priželjkuje: – Neko fantastično stvorenje, trol, vilenjak, drekavac.
To zaista nismo očekivali.
Photo-Tamara-Antonovic.jpg)
Sa Kristinom Jovanović i Milanom Čučilovićem (Foto T. Antonović)
Muzički uzori
Imam puno muzičkih uzora. Kod mene uglavnom dominiraju „Motaun” umetnici: Marvin Gej, Stivi Vonder, El Grin, Roj Ajers… i njima se uglavnom vraćam kada se razočaram u neinventivnost današnjeg zvuka, mada, ruku na srce, ima dobrih muzičara, samo su prekriveni zvučnim snegom popularnih plej-lista. Recimo, neočekivano sam oduševljena Majli Sajrus.
Omiljeni kolega
Na snimanju filmova i TV serija radila sam s mnogim glumcima. Glumiti s Raletom Milenkovićem je bila milina. Igrali smo deku i unuku. Veliko poštovanje imam za njega.
U slobodno vreme…
Kad ne uči i ne snima filmove, serije ili muzičke spotove, Điks šeta svoja dva ljubimca, pse Spiru i Tufnu, kuva (najradije sprema italijansku hranu ili pečenje) i igra kompjuterske igrice, ali, naglašava, nije zavisnik. Zanimljivo je da je „pozajmila” glas za neke video-igre, kao što su „Pagan Online” (lik Valerija – Royal Assasin) i „Within Whispers” (lik Aska). Nekada je volela i da crta stripove, samo to više ne stiže.
Dve Đurđine
Naša sagovornica ima još jedan nadimak, ali ga srećom ne koristi u muzičkim nastupima. To bi, naime, veoma zbunilo ljubitelje „narodnjaka”, koji ime Đurđina Radić Đina vezuju za pevačicu starije generacije i, na primer, ansambl „Južni vetar” Miodraga Ilića, a ne za devojčurka koji se bavi savremenim zvukom i odeva u crno (doduše, izgleda da je ta gotičarska faza u njenom životu okončana). O ovoj „zabuni identiteta” Điks ne želi da govori jer smatra da je u medijima već bilo dovoljno duhovitih opaski na tu temu, vreme je da se slegne prašina.
#Devojka #druge #planete