U procesu zapošljavanja, postoji mnogo faktora koji utiču na odluku poslodavca o tome koga će zaposliti. Iako to zavisi od specifične pozicije, kulture kompanije i trenutne situacije na tržištu rada, postoji određeni obrazac ponašanja kandidata koji može da smanji njihove šanse za dobijanje posla, piše Bizlajf. Jedan od takvih faktora je pitanje o radnom vremenu tokom intervjua.
Iako se naizgled bezazleno pitanje o radnom vremenu može činiti kao praktičan korak u procesu zapošljavanja, ono nosi sa sobom niz implikacija koje mogu da utiču na utisak koji kandidat za posao ostavlja na poslodavca.
Poslodavci traže radnike koji su motivisani, fleksibilni i posvećeni poslu, a rano postavljanje pitanja o radnom vremenu može dovesti u pitanje te karakteristike. Kandidati bi trebalo da budu svesni kako njihova pitanja mogu da budu shvaćena i da obrate pažnju na tajming i način na koji ih postavljaju, kako bi ostavili najbolji mogući utisak tokom intervjua.
Često se smatra da kandidati koji postavljaju ovo pitanje tokom razgovora za posao ne uspevaju da ostave dobar utisak, što može značajno da umanji njihove šanse za dobijanje posla. Zašto je to tako? Postoji nekoliko razloga.
Poslodavci često traže kandidate koji su motivisani i entuzijaste kada je reč o poslu i kompaniji. Ako kandidat na samom početku razgovora postavlja pitanje o radnom vremenu, to može da ostavi utisak da je njegov fokus primarno na praktičnim aspektima posla, kao što su sati rada, a ne na samom poslu i njegovim izazovima.
Poslodavci traže kandidate koji su strastveni u vezi sa onim što rade i koji vide širu sliku. Pitanje o radnom vremenu može signalizirati da kandidat gleda na posao kao na obavezu, a ne kao na priliku za rast i razvoj.
Tokom intervjua, poslodavci pokušavaju da procene šta je najvažnije kandidatima. Ako neko od prvih pitanja kandidata bude vezano za radno vreme, to može sugerisati da su radni sati ili ravnoteža između posla i privatnog života njihov glavni prioritet. Iako je balansiranje između poslovnog i privatnog života važno, poslodavci žele da vide da kandidat stavlja naglasak na doprinos timu i uspeh kompanije.
Kandidat koji na početku razgovora pokazuje interesovanje za radne sate može ostaviti utisak da mu je manje stalo do posla samog, a više do eskiviranja svog angažmana.
Poslodavci često traže kandidate koji su spremni da budu fleksibilni, pogotovo u dinamičnim okruženjima gde se zahtevi mogu menjati.
Ako kandidat insistira na radnom vremenu i strogoj rutini, poslodavci mogu pomisliti da će imati otpor prema promenama ili prilagođavanju poslovnim potrebama. U mnogim industrijama, radno vreme može biti fluidno, a poslodavci cene kandidate koji su spremni da povremeno rade van standardnih okvira kada je to potrebno.
Pitanje o radnom vremenu može da signalizira poslodavcima i da kandidat možda nije spreman da uloži dodatni trud ili da se potpuno posveti poslu.
Poslodavci žele zaposlene koji su spremni da preuzmu inicijativu i rade dodatno kada je to potrebno, a ne one koji samo „odrađuju svoje sate”. Ako kandidat pokazuje prevelik interes za radno vreme, to može da stvoriti zabrinutost da će njihov angažman biti ograničen na minimum, što nije poželjno u većini radnih okruženja.
Pitanje o radnom vremenu nije nužno negativno, ali je tajming ključan. Ako kandidat postavi ovo pitanje na samom kraju intervjua, nakon što je već izrazio svoje interesovanje za posao, kompaniju i mogućnosti za razvoj, onda ono može izgledati kao praktično pitanje koje prirodno treba postaviti.
Međutim, ako je ovo jedno od prvih pitanja kandidata, to može ostaviti loš utisak. Ovo često pitanje se može obraditi u kasnijim fazama procesa zapošljavanja, kada su poslodavac i kandidat već bolje upoznati i kada je jasno da postoji obostrani interes.
#Zašto #kandidat #koji #pita #radno #vreme #slučajeva #dobije #posao