Izvan Beograda nema puno mesta gde deca i tinejdžeri mogu da se druže s konjima. Iako je jahanje zdravo i preporučuje se i u terapeutske svrhe, malo je klubova koji mogu da usmere decu ka konjičkom sportu. Jedno od retkih mesta je Jagodina, gde već duže vreme, s tradicijom od već tridesetak godina, deluje konjički klub u okviru tamošnjeg sportskog centra, na mestu gde se nalazi i akva-park, zoološki vrt i drugi sadržaji. Ko dođe u zoo-vrt, može makar da se slika s konjem za uspomenu, a ta fotografija može kasnije da ih i pokrene i motiviše da pođu u školu jahanja i da nauče neku od sportskih disciplina.
Konjički klub „Jagodina” postoji od 1993. godine, a u okviru kluba organizovana je škola jahanja za decu i odrasle. Klub se sa svojim grlima takmičio u preponskom sportu i u daljinskom jahanju, kaže Slobodan Boban Milojević, predsednik kluba, koji se u razgovoru za „Magazin” priseća kako je devedesetih kupio prvog konja na parkingu pored niškog auto-puta, a zatim još jednog u Mačvanskom Prnjavoru, pa u ergeli PIK Bečej, i tako je krenulo. Malo-pomalo stiglo se i do konjičkog kluba koji ima trenutno pet konja na raspolaganju za kategodine – deca, juniori i amazonke.
– Mi smo praktično jedini konjički klub na prostoru od Beograda do Niša – kaže Milojević, koji je svojevremeno dosta radio kao antikvar, trgovao starim nameštajem, lusterima, umetničkim slikama. Posao mu je, kako kaže, išao jako dobro, ali zarada je vremenom sve više počela da se preliva na kupovinu i odgoj konja, pa se naš sagovornik poverava da ne bi smeo ni da sračuna koliko ga je ovo zadovoljstvo ukupno koštalo.
Prvog konja kupio na parkingu
– Još kao dete zaljubio sam se u konje, čak od tada želeo da i ja imam nekog svog ždrepca. Život kô život, odvede te na razne strane, i tek s trideset i nešto godina tu želju uspeo sam da ostvarim – priča Slobodan Milojević.
– Prvog konja kupio sam na auto-putu na parkingu motela, od ljudi koji su se vraćali kući s vašara. Bilo je to blizu Paraćina, ni oni nisu verovali da sam ozbiljan, mislili su da se šalim. Tu kobilu sam odveo u Jagodinu i tako je krenulo. Devedesetih, u vreme inflacije, kupio sam i kobilu od Kamenka Katića, spikera Televizije Beograd, koji više nije mogao, kako mi je i sam priznao, da plaća skup pansion na beogradskom hipodromu. Posle konja počeo sam da kupujem fijakere, sedla i drugu opremu. Klub se prvo zvao „Kentaur”, a onda sam ga preimenovao u KK „Jagodina” – priča naš sagovornik.
Vremenom je zaposlio i štalara, plaćao trenera i džokeja. Najznačajniji konj u klubu bio je Ahilej, sjajan preponaš, miran kao jagnje, koji je debitovao 2000. godine na takmičenju u Vojnoj ustanovi „Karađorđevo”. Imao je sjajne rezultate u konkurenciji s najboljim preponašima, skakao je na Sajmu u Novom Sadu, na Adi Ciganliji takmičio se s konjima iz kluba „Milicionar”, a nastupao je i u Nišu na Kupu cara Konstantina.
Ove godine je u Jagodini, na predlog Slobodana Milojevića i uz podršku njegovih drugara konjara iz Beograda i drugih gradova, održana je smotra na kojoj su se takmičili juniori i juniorke i amazonke, deca od sedam do 12 godina, tinejdžeri i stariji, na novoizgrađenom manježu, u okviru konjičkog kluba koji se nalazi u prostoru jagodinskog sportskog centra.
Devojčice brojnije na treninzima
Na konjičku reviju došli su mladi takmičari iz Kragujevca, Despotovca, Svilajnca, Topole, Ćuprije, Kruševca i drugih mesta. Jagodina je imala šestoro predstavnika, a svi su se složili da je manifestacija uspela. I učesnici, roditelji, kao i posetioci bili su prezadovoljni.
Slobodan Milojević je ponosan što se takmičila i njegova ćerka, četrnaestogodišnja Jelena. I ona se našla među decom koja su iskazala svoje veštine, i dobila nagrade, a kako i ne bi kad se zahvaljujući ocu još s četiri godine popela na konja. Danas pomaže majci koja uči one najmlađe polaznike, dok Slobodan radi sa starijima.
On dodaje da se deca u kraju sve više interesuju za ovaj sport, doduše dečacima je i dalje draža lopta, ali devojčice više vole konje. Ne samo u Jagodini, nego i u Beogradu i u drugim mestima, a i po talentu prednjače nad vršnjacima, imaju lepši stav i osećaj za ljubimca, a i na treninzima su brojnije, od dvadesetoro dece trinaest su devojčice u konjičkom klubu.
U Jagodini ima 120 klubova, najviše je fudbalskih – pedeset dva i samo jedan konjički. Poslednjih nekoliko godina KK „Jagodina” dobija i nešto para iz opštinskog budžeta, na dobroj je lokaciji, ali zemlja nije u vlasništvu kluba. Ipak, nadaju se da će tu ostati dovoljno dugo na radost dece koja zahvaljujući druženju s ovim plemenitim životinjama dobijaju odlično vaspitanje i uče se odgovornosti.
Slobodan Milojević, za svaki slučaj, ne ostavlja trgovinu antikvitetima, konji su mu velika ljubav, koja se prenela i na potomstvo, ali od nečega se mora živeti, kaže naš domaćin dok na ovoj letnjoj sparini uživa u svojoj bašti, u hladovini platana, belog jasena i kestena.
Mlade nade
Na takmičenju „Konjička revija Jagodina” Jelena Milojević iz KK „Jagodina” osvojila je prvo mesto i pehar jer je uspešno završila tri utakmice s tri različita konja. Jelena je s grlom Nika dobila i specijalnu nagradu, osvojila je pehar za najlepše opremljenog konja i jahača, drugo mesto i pehar osvojila je Natalija Trejkić na grlu Rina za ispoljenu hrabrost i šou koji je izvela s konjem iz privatne štale Trejkić Svilajnac, pehar za treće mesto osvojila je Saška Jovanović na grlu Linda iz privatnog kluba Mikice Petrovića iz Kragujevca, kao i Martin Jovanović iz istog kluba koji je dobio pehar za pokazane veštine jahanja.
Pehare su takođe dobili i Tara Milanović i Amanda Pantić za zavidnu sposobnost i eleganciju jahanja, a Božidar Vulić je osvojio pehar i proglašen je džentlmenom među jahačima, sve troje iz škole jahanja KK „Jagodina”. Svi ostali učesnici nagrađeni su diplomama i medaljama s lentom za učešće i ispoljene sposobnosti.
#Preko #lustera #konja