Aleks Mačeski ostvario se u izuzetno kompetitivnoj novinarskoj profesiji i postao američki Srbin velikog uticaja. Tokom svoje karijere izdavača vodećih novina u Ohaju, „Plejn dilera” iz Klivlanda, ugostio je globalne i državne političke i društvene doajene.
Ovako u knjizi „Nezaboravni susreti” (izdanje „Čigoja štampa”) Branko Mikašinović, jedan od vodećih slavista u Americi, nekadašnji predavač ruskog jezika i književnosti na univerzitetima u Nju Orleansu i Tulejnu, novinar „Glasa Amerike”, duže od dve decenije, opisuje jednog od najznačajnijih ljudi iz srpske dijaspore u SAD.
Promena prezimena zbog učitelja neznalice
Aleks je rođen u gradu Vorenu u državi Ohajo, 1937. godine. Srpsko prezime promenio je, kako je pričao, zbog „učitelja neznalice” koji nije razumeo govorni engleski njegovog oca Džordža i to je za posledicu imalo da je Maćešić postao Mačeski.
Primio počasni doktorat s Univerziteta Klivlend Stejt kao i s univerziteta Akron, Hajdelberg i Bogoslovije Sv. Vladimira.
Posle osnovnog obrazovanja u Vorenu, diplomirao je na Univerzitetu Klivlend Stejt 1971. godine s bačelor diplomom iz marketinga. Takođe je kasnije primio počasni doktorat s Univerziteta Klivlend Stejt kao i s univerziteta Akron, Hajdelberg i Bogoslovije Sv. Vladimira.
Aleks se u mladosti zainteresovao za novinarstvo radeći na početku kao specijalizovani izveštač često pokrivajući sportske događaje. Pridružio se „Plejn dileru” 1960. godine, prebacujući se na rukovodilačke uloge gde se peo uz korporativnu lestvicu na kraju postavši predsednik i glavni urednik pre odlaska u penziju 2006. godine. Samo zbog ovog postignuća on će svakako ostati zapamćen kao veliki američki Srbin u analima američkog novinarstva.
Vrta srpske kulture u Klivlendu, u državi Ohajo
Među nagradama koje je dobio su Medalja časti Počasnog društva ostrva Elis i izbor u Međunarodnu kuću slavnih Klivlenda 2010. godine. Njegove dobrotvorne i humanitarne aktivnosti uključuju službu u Odboru, a kasnije i na mestu predsednika Međunarodnog pravoslavnog hrišćanskog dobročinstva. Takođe je imenovan za počasnog konzula Republike Srbije u Ohaju. Predvodio je prikupljanje sredstava potrebnih za stvaranje Vrta srpske kulture u Klivlendu, u državi Ohajo, jednom od njemu najdražih projekata. Vrt sačinjavaju centralna terasa gde je izložena bronzana ikona Sv. Save, svetitelja srpskog, i dodatnih osam terasa gde se nalaze biste Nikole Tesle, Mileve Marić, kralja Petra Prvog, Ive Andrića, Isidore Sekulić, Novaka Đokovića i drugih.
Pored velikog interesovanja i ljubavi za srpsku muziku, Mačeski je bio dugogodišnji potpredsednik svetski poznatog Klivlendskog simfonijskog orkestra.
Ljubav prema muzici
Mikašinović opisuje i okupljanje lokalnih Srba na prolećnom odmoru u Sarasoti, na Floridi, koje je uključivalo muziku i pesmu. Piše kako se i danas živo seća Aleksovog pevanja na srpskom.
„Kao govornik Aleks nije postizao srpski bez američkog naglaska, ali pevajući srpski bi mu bio savršen, iako s blagom intonacijom ’starog’ srpskog koju su srpski imigranti iz oblasti Krajine sa sobom doneli u SAD. Gledajući ga kako peva bio sam dirnut njegovom ljubavlju za sve srpsko, posebno muziku. Aleks je pevao stare pesme srpskih imigranata sa strašću i entuzijazmom, čuvajući muzičko nasleđe Srba koji su došli u Ameriku pre jednog veka”, napisao je novinar.
#Kad #pevao #srpski #bio #besprekoran