Leta s učestalim grmljavinskim nepogodama nameće temu kako se zaštiti od udara groma i njegovih posledica. Grom je izuzetno opasna pojava. Nema tog pravila ili zakonitosti po kojima bi moglo da se odredi gde će grom udariti u zemlju. Naravno, zna se da su to u planinama – vrh, greben, usamljene stene, na livadama i u polju – usamljeno veliko drvo ili čovek, ali i sve što remeti vodenu ravninu na moru i jezerima.
– Na meti gromova su i trafostanice, kuće i drugi objekti. Zato je na prvi zvuk grmljavine najpametnije skloniti se u zatvoreni prostor. Ako to nije moguće, čovek na otvorenom trebalo bi da se udalji od usamljenog drveta i da čučne ukoliko se visinom izdvaja u prirodi, gde ga je zateklo nevreme – navodi Nedeljko Todorović, meteorolog.
On ističe da nema potpune zaštite od groma, koji je uvek ozbiljna pretnja po život ljudi i životinja, domove, letine, sve čega se dohvati plamen koji prati eksploziju groma.
Iz vedra neba
– Dešavali su se udari, oni koje se u narodu prepričavaju kao „grom iz vedra neba”, iako je preteći oblak bio daleko od mesta događaja. Najbolja preventiva je sklanjanje na sigurnija mesta čim se uoče prvi znaci grmljavinske nepogode. Dobro je za kretanje i rad na otvorenom izabrati jutro i prepodne ili se uopšte ne upuštati u aktivnosti na otvorenom, ako imamo informaciju, prognozu vremena, da se tog dana očekuju grmljavinski procesi – objašnjava meteorolog.
Todorović podseća i da je pojava gromova povezana s letnjim nepogodskim oblacima. Što smo bliži letu grmljavina je češća: počne od kraja aprila, a dostiže maksimum krajem juna i početkom jula, pa se smanjuje do početka septembra.
– Najveći broj dana s gromovima beleži se u planinskim predelima zapadne i jugozapadne Srbije, a smanjuje se idući ka Panonskoj niziji. Takva prostorna raspodela je podudarna s raspodelom padavina u toplom delu godine. Pojava gromova ima i svoju jasnu dnevnu raspodelu. Jedan maksimum se javlja posle podne oko 17 časova, a drugi, izraženiji, kasno uveče oko 21-22 časa – podseća naš sagovornik.
U atmosferi postoje dve vrste električnih struja. Prve su struje provodljivosti izazvane kretanjem postojećih jona u vazduhu, obično su slabe, ali kada se uspostavi kritična potencijalna razlika između dve oblasti atmosfere, dolazi do pražnjenja u vidu groma.
Konvektivne struje izazivaju jake električne udare.
U atmosferi uvek postoji neka određena količina naelektrisanja. Ono se, pri letnjim nepogodama povećava i često dolazi do naglog električnog pražnjenja. Sevanje ili munja je svetlosni, a grmljavina zvučni efekat groma. Zbog nejednake brzine prostiranja svetlosti i zvuka, može se izračunati udaljenost izvora električnog udara. Vreme u sekundama od trenutka pojave munje do trenutka čujnosti groma pomnoži se sa 330 (brzina zvuka u metrima u sekundi) i dobije se udaljenost u metrima.
Ova zakonitost može da se iskoristi za praćenje kretanja nepogode i da se proceni da li se približava ili udaljuje. Noću se može još bolje pratiti premeštanje grmljavinske nepogode, jer se sevanje vidi na većim udaljenostima.
Godišnja raspodela munja u Srbiji, Republici Srpskoj i na severu Crne Gore jasno je izražena od kraja aprila do početka septembra. U zimskoj polovini godine veoma su retke. Na Jadranu i priobalju ima ih i leti i zimi, ali leti mnogo manje nego na kopnu.
Za dva sata padne kiše koliko za ceo mesec
Dnevna raspodela je takođe jasno izražena, maksimum se javlja u kasnim poslepodnevnim i večernjim satima.
– Najviše udara groma dešava se na zapadu Balkana, a još više idući dalje ka severozapadu u oblast Alpa. Smanjuju se od zapada ka istoku, a najveći su u masivu Dinarida, to jest u planinskim predelima Hrvatske, Republike Srpske (BiH), severne Crne Gore i jugozapadne Srbije. Sve manje grmi i kako se ide ka ravničarskim predelima (Posavina, Vojvodina, Pomoravlje). To se podudara i s raspodelom padavina u toplom delu godine. Najviše kiše u tim oblastima ima u mesecima s najčešćom pojavom munja, što je i logično. Zanimljivo je da lokalno, za kratko vreme, jedan do dva časa, može da padne mesečna čak i dvomesečna količina kiše – navodi Nedeljko Todorović.
Tajna atmosfere
Planeta Zemlja ima svoje magnetno i električno polje. U atmosferi uvek postoji neka određena količina naelektrisanja. Jonizaciju atmosfere uzrokuje ultraljubičasto i iks-zračenje kao deo spektra Sunčevog zračenja i naelektrisane elementarne čestice – protoni i elektroni. Svaki jon ima oko sebe svoje sopstveno električno polje, a električno polje atmosfere je rezultanta svih takvih elementarnih polja.
Kad trešti na Svetog Savu
Interesantno je da u hladnom delu godine, pri prolasku izraženog hladnog atmosferskog fronta posle toplih dana, u planinskim predelima neretko iz grmljavinskih oblaka padne velika količina kiše i snega za kratko vreme. U hladnom delu godine grmovi su toliko retka pojava da narod grmljavinu na Svetog Savu, krajem januara, smatra lošim znakom.
#Uvek #sakrij #groma