Više od dva meseca je prošlo od požara u fabrici „Bambi“ u Požarevcu, što je dovelo do nestašice omiljenog „Plazma” keksa u prodavnicama.
Požar je smanjio proizvodne kapacitete, a iz fabrike kažu da će „učiniti sve da osposobe te proizvodne kapacitete da ‘Plazma’ keksa bude dovoljno na tržištu”.
Uz „Plazmu” su odrasle mnogobrojne generacije. Brend se pojavio krajem 60-ih godina zahvaljujući Petru Tutavcu, generalnom direktoru fabrike „Bambi”. On je, posle boravka i rada u Italiji, doneo u Jugoslaviju recept i tehnologiju za proizvodnju popularnog keksa.
Istorija „Plazme” počinje 1902. godine, kada je Čezare Skoti u Milanu osnovao kompaniju „Sindacato italiano del Plasmnon”, koja je 1916. godine preimenovana u „Società del Plasmon”, čiji je vlasnik danas američka korporacija „Heinz”.
Skori je bio jedan od najvećih trgovaca plazmonom, glavnim sastojkom popularnog keksa, koji je, u stvari, mlečni protein, albumin u prahu, i predstavlja jedan od najboljih izvora belančevina.
Skoti je želeo da ovu sirovinu plasira u što više proizvoda, a ciljna grupa su mu bila deca, trudnice i svi koji vode računa o svom zdravlju.
Početkom pedesetih godina 20. veka, u njegovoj fabrici radio je Petar Tutavac. Kada je Skoti 10 godina kasnije umro, fabriku je kupila američka korporacija, nakon čega je usledilo masovno otpuštanje radnika.
Među njima je bio i Tutavac, koji se vratio u rodni grad, sa namerom da pokrene fabriku sličnu onoj u kojoj je radio u Italiji. Uskoro mu je Komunistička partija to i omogućila, napravljena je državna fabrika, a on je postavljen za glavnog rukovodioca.
Tutavac je sa sobom iz Milana poneo znanje koje je primenjivao radeći za Skotija, pa je rešio da originalni italijanski recept malo promeni i napravi proizvod koji će biti sličan onom koji se prodaje u Italiji.
Pošto nije smeo da u potpunosti prekopira originalan recept, a i proizvodnja po tom receptu je bila i izuzetno skupa, rešio je da pronađe zamenu za sve zdrave, a skupe sastojke, koji su se nalazili u keksu.
Za početak, umesto plazmona, „Plazma” keks je dobio sojino brašno, umesto prirodnog biljnog i maslinovog ulja, dodat je puter sa hidrogenizovanom biljnom mašću, a umesto ječmenog slada, Tutavac je dodao med i dekstrozu, a prirodnu aromu vanile zamenio je vanilin šećerom.
Kada je ovaj proizvod, sličan onom iz Italije, bio gotov, trebalo je da mu se da i ime.
Originalna plazma imala je slogan „Biscotti per bambini” (Keks za decu), pa je Tutavac predložio da se ovaj keks zove „Bambini”, sa čim se tadašnja vlast nije složila.
Ipak, zadržano je ime „Bambi”, kako se od 1967. godine zvala fabrika keksa u Požarevcu, a logo joj je bio poznati crtani lik Bambija.
Kada je početkom sedamdesetih italijanski „Plasmon” saznao za dešavanja u Jugoslaviji, tužio je fabriku „Bambi”. Kazna za kopiranje proizvoda bila je da keks ne sme da se izvozi u zapadnu Evropu i Ameriku, ali da, ipak, sme da se proizvodi i prodaje kod nas.
Nakon toga, devedesetih godina prošlog veka, nastao je „Lane keks”, koji je bio potpuno isti kao „Plazma” ali zbog promenjenog imena i pakovanja smeo je da se izvozi iz Srbije.
Kada kompanija „Jaffa” 2008. godine iskopirala „Plazma” keks i dala mu ime „Vito”, kompanija „Bambi” ju je tužila. „Jaffa” je, međutim, odgovorila da je taj keks već kopija i da je u pitanju plagijat „Plasmona”, pa je „Bambi” ubrzo odustala od tužbe.
Petar Tutavac je osim „Plazme”, stvorio i brojne druge poslastice. Prvi je u Jugoslaviji napravio grisine. Zaslužan je i za „Domaćicu”, štrudlu od smokava, „Belvit” keks, „Bakin kolač” i mnoge druge. Nijedan svoj proizvod nije patentirao, jer je smatrao da pripadaju narodu. Preminuo je 2022. u 88. godini.
#Plazma #keks #Priča #originalu #kopiji