Ljubitelji pozorišta imali su prošle sezone priliku da se upoznaju s novom predstavom na domaćim scenama ‒ „Oleanom” Egona Savina, prema komadu Davida Mameta. Glavne uloge u priči o nasilju nad ženama i sve učestalijoj uzajamnoj manipulaciji tumače Jovana Krstić i Branislav Lečić.
Mlada glumica i rediteljka ne krije da je dugo priželjkivala dramsku ulogu koja bi joj omogućila da odigra komplikovana psihološka stanja. Ostvarenje ove želje pronašla je upravo u Mametovoj junakinji Kerol.
Odjednom mnogo toga dobila
‒ Poziv Egona Savina zatekao me je na Sterijinom pozorju. Tekst sam poznavala, ali sam tek na probama shvatila koliko je zapravo lik slojevit – kaže mlada glumica za „Magazin”.
Priznaje i da se malo uplašila, jer je odjednom dobila toliko toga: rad s rediteljem kog izuzetno ceni, sjajan komad, doajena srpskog glumišta Branislava Lečića kao partnera na sceni, eminentne scenografkinje i kostimografkinje Vesnu Popović i Jelenu Stokuću.
I pripreme su, kaže, bile zahtevne: mnogo teksta koji treba razumeti, naučiti i sprovesti kroz sebe. Lik koji tumači kaže da se vrlo razlikuje od nje privatno, pa je Jovanu čekalo mnogo posla. Bacila se na istraživanje graničnog poremećaja i posttraumatskog ponašanja, nije se libila da za pomoć pita i psihoanalitičarku. Jovana priznaje da uvek ima kofere spakovane i spremne za put. Radi na nekoliko različitih projekata u različitim mestima. Dešava se da u jednoj nedelji poseti i do pet gradova.
Scena iz predstave „Oleanom” Egona Savina (Foto: Branko Brandajs)
‒ Kad god je zanimljiv pozorišni proces na pomolu, ne pitam u kojem gradu se radi. Za dobro pozorište potreban je dobar ansambl, komad, reditelj i spoljni saradnici. Kada se steknu takvi uslovi, u svakom gradu je lepo.
Priča da se divno osećala i u Kruševcu dok je režirala predstavu „Sile u vazduhu” Nebojše Romčevića, i u Nišu, čiji je ansambl izuzetno duhovit, i u Tivtu, koji je predivan morski grad u svako doba godine.
Takođe, na Fakultetu umetnosti Priština s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici zaposlena je i uvek se raduje kada krene na čas. Rodni grad Jagodina podseća je na lepo detinjstvo i đačko doba, a Beograd, u kojem živi, na mladost i sadašnjost.
‒ Raduje me što imam osećaj spokojstva u svakom gradu. A dom je tamo gde vam je porodica i prijatelji. Prijatelja imam svuda, pa skoro gde god odem osećam se kao kod kuće ‒ govori Krstićeva.
Kada glumi, ona zaboravi da je završila i pozorišnu režiju, a kada režira, nema poriv da glumi.
Ipak, priznaje da joj je gluma lakša.
– Tokom režije mora da se misli o svakoj ulozi, o svim saradnicima i to unapred da se ne izgubi kontakt s intuicijom, koja je nekada bitnija od racija u umetničkom procesu ‒ otkriva Jovana.
Takođe, radi kao stručna saradnica profesorima Dejanu Cicmiloviću i Igoru Damnjanoviću. Priča kako je raditi sa studentima glume vrlo intimno. Treba pratiti razvoj mladih ljudi do njihovog diplomiranja, naučiti ih zanatskim stvarima, a kritike im se upućuju na blag način, uz motivaciju da se bude bolji.
Mladim glumcima savetuje da se stalno obrazuju, čitaju, prate savremene tendencije glume u pozorištu i na filmu u svetu, ali i da imaju određena znanja o ljudskoj duši.
‒ Glumac u pozorišnom ili filmskom procesu, pored zanata i svog racija, vrlo upotrebljava i ono što nazivamo hommo ludens, dakle čovek koji se igra. Glumac se igra svojim nesvesnim, crpi inspiraciju iz sebe, ali i iz sopstvene percepcije stvarnosti, za šta je ponekad potrebno biti lucidan ‒ objašnjava naša sagovornica.
Kao primarne osobine koje ceni i kod saradnika i kod prijatelja izdvaja časnost, iskrenost, lojalnost.
‒ Volim i kada je neko duhovit. Na taj način se mnogo lakše prevazilaze izazovne situacije, a humor je i lekovit. Kod prijatelja cenim kad su prisutni i kada je lepo i kada je teško i trudim se da to dam zauzvrat. Ljubav je dvosmerna ulica.
(Foto: Mladen Teofilović)
Osim u svetu scene i u društvu kvalitetnih ljudi, neke od najlepših trenutaka Krstićeva je provela čitajući.
‒ Prva knjiga koju sam pročitala je „Hajdi” Johane Špiri, u srednjoj školi sam obožavala Milana Kunderu, Gordera i Dostojevskog. Poslednjih godina volim Murakamija, Isaka Baševisa Singera i Irvina Jaloma. Od dramske književnosti, sem nezaobilaznih klasika Šekspira, Čehova, Strindberga, obožavam Direnmata i dubrovačku književnost, Nušićeve drame i Aleksandra Acu Popovića, na čijim komadima treba da doktoriram na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
U najavi kabare
Bliski ljudi Jovanu znaju i kao izuzetnu pevačicu, a pevanje je sledeća grana umetnosti kojoj želi više da se posveti:
‒ S pijanistom Nemanjom Nikolićem, basistom Aleksandrom Petrovićem i kahonistom Milošem Stefanovićem spremam kabare za koji sam sama pisala tekst. Snimili smo i pesme, spremamo se da snimimo spot.
Od budućih planova otkriva da je čeka završavanje doktorata, ali i da želi da režira jedan dubrovački komad, a od uloga priželjkuje neku dramsku filmsku ulogu i neku dobru komediju karaktera u pozorištu.
#Kofer #ima #uvek #spreman