Za razliku od kopnenih puževa, morski pužiči „lisnate ovce” (Costasiella kuroshimae) mogu da budu mnogo šareniji i raskošnije ukrašeni, plave, žute, zelene, crvene, ljubičaste, bele ili smeđe boje. Ova stvorenja su jedini organizmi na svetu koji nisu biljke, a još uvek mogu da sprovode fotosintezu, a dugački su samo 4 do 10 milimetara.
Ovaj mali morski puž, poznat i kao „najslađi puž na Zemlji“, izgleda poput mikroskopske ovčice prekrivene zelenim listovima. Njegov simpatičan izgled i neobičan način života učinili su ga popularnim među ljubiteljima morskih bića i naučnicima širom sveta. Ovaj minijaturni morski puž pokazuje koliko priroda može biti kreativna i nepredvidiva.
„Lisnata ovca” naseljava tropska i suptropska mora, prvenstveno u područjima blizu Japana, Indonezije i Filipina. Ovi puževi se mogu naći u plićacima i na morskim travama, gde provode većinu svog vremena hraneći se algama. Zbog svoje sićušnosti, veoma ih je teško uočiti u njihovom prirodnom staništu.
„Lisnata ovca” izgleda kao mala, zelena ovčica sa simpatičnim ušima, koje su zapravo produžene rinofore, senzorni organi koji pomažu pužu da se kreće i detektuje okolinu. Njeno telo je prekriveno zelenim izraslinama nalik na listove, što dolazi od hloroplasta iz algi koje apsorbuje. Ovaj neobični izgled čini je jednim od najfotogeničnijih morskih stvorenja, a slike lisnate ovce često se dele na društvenim mrežama.
Fotografije ovog puža često postaju viralne zbog njegovog „kawaii” izgleda, što je japanski izraz za nešto što je izuzetno slatko.
Iako su vizuelno impresivne, „lisnate ovce” su izuzetno male, što ih čini teško primetnim bez pomoći mikroskopa ili makro fotografije.
Hrane se specifičnim vrstama algi poput Avrainvillea, koje nisu svugde prisutne, već se javljaju u specifičnim ekosistemima.
„Lisnata ovca” je jedinstvena ne samo zbog svog izgleda, već i zbog svoje neverovatne sposobnosti „kleptoplastije” – procesa u kojem uzima hloroplaste iz algi kojima se hrani i koristi ih za fotosintezu. Drugim rečima, lisnata ovca „krade” hloroplaste i koristi ih kao svojevrsne solarne panele za proizvodnju energije, slično kao biljke. To znači da, nakon što pojede dovoljno algi, ovaj puž može da preživi neko vreme samo koristeći sunčevu svetlost kao energiju.
Hloroplast je organela koja se nalazi u biljnim ćelijama i nekim algama, u kojoj se sunčeva svetlost pretvara u hemijsku energiju, čime biljka stvara hranu u obliku glukoze. Hloroplasti sadrže pigment hlorofil, koji im daje karakterističnu zelenu boju i ključan je za apsorpciju svetlosne energije.
Tokom fotosinteze, hloroplasti koriste ugljen-dioksid i vodu, a kao rezultat tog procesa oslobađa se kiseonik i stvara glukoza, koja biljci služi kao izvor energije.
Iako su minijaturne, „lisnate ovce” igraju važnu ulogu u morskim ekosistemima. Kao i drugi puževi, one pomažu u održavanju zdravlja morskih travnjaka, hraneći se algama i sprečavajući njihovo prekomerno širenje. Pored toga, kleptoplastija kojom se služe, mogla bi da bude ključ za dalja istraživanja u oblasti simbioze i fotosinteze u životinjskom svetu.
#Upoznajte #lisnatu #ovcu #najslađeg #puža #Zemlji