U svetu se svake godine stvara 57 miliona tona plastičnog otpada. Prema studiji istraživača sa Univerziteta u Lidsu, u Velikoj Britaniji, dve trećine ovog otpada dolazi sa juga planete. Iako među proizvođačima nema evropskih zemalja, ova količina predstavlja pretnju za ceo svet.
Studija je obuhvatila otpad koji dospeva u otvoreno okruženje. Uz pomoć veštačke inteligencije istraživači su se fokusirali na plastiku koja je nepravilno uništena ili samo bačena.
Slikovito opisujući gorući problem, autori navode da bi ova količina otpada mogla da parira visini Empajer stejt bildinga u Njujorku. Istraživanje je obuhvatilo otpad proizveden u više od 50.000 gradova i mesta širom sveta, a zaključak je da najviše đubreta proizvodi Indija.
Najmnogoljudnija, ali najopasnija, sa više od 10 miliona proizvedenog plastičnog otpada godišnje je Indija.
Do skoro se svakodnevno u glavnom gradu koristilo oko 50 miliona plastičnih kesa, nakon čega je 2012. zabranjena njihova upotreba.
U nameri da smanje korišćenje plastike, pored zabrana, koristili su je i kao sirovinu za gradnju puteva, tokom zime za grejanje, a uveli su i mogućnost da roditelji obrazovanje svojoj deci plaćaju odbačenom plastikom.
AP/Rebecca Blackwell
Indiju slede Nigerija i Indonezija, dok se na četvrtom mestu nalazi Kina, nekada najveći zagađivač.
Još 2018-te Kina je donela odluku da više ne uvozi otpad iz drugih zemalja na recikliranje, a 2021. godine je objavila petogodišnji plan za smanjenje plastičnog otpada, uvodeći alternativu poput bambusa, drveta, papira i biorazgradive plastike, ali i na povećanje količine otpada koji će biti tretiran u spalionicama. Cilj im je da do 2025. dnevno bude spaljeno 800.000 tona otpada.
Ostali veliki zagađivači su Pakistan, Bangladeš, Rusija i Brazil. Sjedinjene Države se nalaze na 90. mestu, dok 135. mesto zauzima Velika Britanija.
Srbija preradi 300.000 tona plastike godišnje, oko 750.000 tona uveze, dok se reciklira oko 10 odsto.
AP/Lee Jin-man
Iako su pojedini veći gradovi u Srbiji zabranili plastične kese, poput Beograda i Novog Sada, i umesto njih u upotrebu stavili biorazgradive kese, stručnjaci upozoravaju i na njihovu štetnost, dok rešenje vide najpre u edukaciji stanovništva, a potom i u ulaganju u razvrstavanje i selekciju otpada.
Nedavno sprovedene italijanske i kineske studije pokazale su da mikroplastika povećava rizik od infarkta i stvaranja tromba. Većina zemalja u svetu se 2022. godine složila da napiše prvi pravno obavezujući sporazum o plastičnom zagađenju, uključujući zagađenje u okeanima. Završne pregovore o sporazumu vodiće se u Južnoj Koreji u novembru.
Mateski: Prolblem je sistemski
Mijail Mateski iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada kaže za Euronews Srbija da je problem reciklaže otpada, naročito plastike, problem svuda i da naša zemlja pokušava da ga reši.
“Mi sa Evropskom Unijom rešavamo pitanje ambalažne plastike i upravljanja otpadom generalno. I blizu smo toga da danas imamo da je oko 40 odsto ambalažne plastike sakupljeno i odvija se na reciklažu. Međutim, to znači da preostalih 60 odsto i dalje završava tamo gde ne treba. To je u prirodi, u parkovima, na deponijama”, kaže on.
Mateski kao jedan od problema da ima dosta problema koji bi morali da se reše – od insitucija do ljudstva.
“Najveći problem su nam komunalna preduzeća, nedostatak ljudstva kod njih, opreme i infrastrukture za selektivno odvajanje. Takođe, veliki problem je to što je sistem deponovanja, odnosno samo deponovanje kod nas u Srbiji jako jeftino i kada imamo krajnje rešenje deponovanja, onda to nije dobro za nikog. Takođe, građani nisu dovoljno stimulisani da razdvajaju”, rekao je.
Upitan zbog čega je to tako, kaže da građani pre svega nisu dovoljno stimulisani da recikliraju otpad, ali objašnjava da na to utiče i sama činjenica da nisu ni detaljno inoformisani kuda odlazi otpad koji oni klasiraju.
“Problem se svodi na to da najveći kapaciteti komunalnih preduzeća nisu dovoljni i potrebni su nam mnogo jači kapaciteti. Na primeru Evropske unije i okruženja, gde imamo recimo za reciklažu od pet odsto koji predstavlja oko 50 odsto ambalažnog otpada od plastike. Do 2025. godine, sledeće, u Evropi će biti cilj za njihovu reciklažu 77 odsto. Kod nas je, nažalost, to samo polovina, negde oko 30 odsto se reciklira”, kaže on.
Navodi i da je, međutim, dobra strana u svemu ovome što u Srbiji je da domaća reciklažna industrija ima kapacitet i najbolju tehnologiju na nivou Evrope.
“Mi kao industrija imamo kapacitet da sve što se izbaci kao plasirana ambalaža na tržištu, recikliramo. Zamislite da nam kapaciteti nisu popunjeni, pa smo primorani da, recimo, otpadnu plastiku iz okruženja uvozimo kako bismo popunili kapacitete domaće industrije. Zbog toga je važna stimulacija svih “, dodao je.
#Svet #stvara #miliona #tona #plastičnog #otpada #godišnje