Organizovati nastavu u osnovnim i srednjim školama danas nije lak posao. Nedostaju nastavnici matematike, informatike, tehnike i tehnologije, fizike, hemije, nemačkog. Informatika je pre nekoliko godina uvedena u osnovne škole kao obavezan predmet, ali je direktorima prebačen “vruć krompir” da angažuju nastavni kadar. A kako privoleti informatičara da radi u školi za početnu platu od 86.670 dinara, ako mu privreda nudi mnogo više i mesečna primanja od 2.000-3.000 evra, a za one sa iskustvom mnogo više.
U školama kažu da im nije lako, da informatičare pokušavaju da zadrže tako što im daju 130 odsto norme, tako da im plata na kraju meseca bude znatno viša od proseka u prosveti. Međutim, ti sitni benefiti slaba su motivacija. Naći zamenu kada se nastavnik razboli postalo je pravi izazov. Kao prelazno rešenje zapošljavaju studente završnih godina studija, ali ni to nije lak posao.
Trend naglog opadanja interesovanja za posao u školama počeo je od 2015. godine. Prvo se reflektovao na nastavnike matematike, a zatim i svih drugih predmeta. Na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) pre nekoliko meseci istaknuto je da će Srbiji u narednih pet godina nedostajati 7.000 nastavnika (za sve predmete).
Koliko školama u Srbiji trenutno nedostaje nastavnog kadra i koliko je u učionicama nestručnog kadra, nema preciznih podataka.
Ministarstvo prosvete prosledilo je dopis školama 13. septembra ove godine, da im do 23. septembra dostave podatak koliko je u školama zaposleno nestručnog kadra, zapravo koliko je u nastavi predavača koji nemaju adekvatno obrazovanje. Izveštaj će se koristiti za preduzimanje daljih koraka i donošenje odluka kako bi se problem deficita nastavnog kadra donekle prevazišao.
“Ministarstvo razmatra mogućnost da nastavnici srodnih predmeta, na primer fizike i matematike, predavaju oba predmeta. O tome ćemo razgovarati i sa nastavničkim fakultetima koji inicijalno obrazuju ove kadrove”, rekla je nedavno ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Ozbiljan problem
Mnoge srednje stručne škole uvele su računarske smerove. ETŠ “Nikola Tesla” ima nekoliko smerova koji su bliski informacionim tehnologijama.
Direktor te škole Branko Subotić kaže za Euronews Srbija da za sada imaju dovoljno nastavnog kadra, da su im svi predmeti poktiveni, jer su “škola na dobrom glasu”.
Međutim, problem nastaje kada neko od nastavnika ode na bolovanje, tada zamenu za njih traže među studentima završnjih godina fakulteta, samo da se ne gube časovi.
profimedia
“Za sada su nam pokriveni svi časovi, imamo dovoljan broj profesora, ali u budućnosti to će biti veliki problem. U slučaju bolesti nekog od zaposlenih, kao zamenu angažujemo studente završnih godina fakulteta. To su uglavnom sve naši bivši učenici i oni se rado odazivaju na naš poziv. Čim čuju da Tesli treba nastavnik oni se jave”, priča Subotić.
Nekim školama je lakše da pronađu nastavni kadar, drugima je to već odavno ozbiljan problem. Direktor Zemunske gimnazije Miloš Bjelanović kaže da su gimnazije još uvek izazov za profesore, te da nemaju veliki problem u pronalaženju kadra, uključujući i matematičare i informatičare.
“Nama su sada tri profesora matematike otišla u penziju i bukvalno smo u roku 15 dana našli tri izuzetno kvalitetna nastavnika iz osnovnih škola. Ali su zato osnovne škole sada u problemu. Takođe, mislim da su i elektrotehničke škole u velikom problemu. To će u narednom periodu eskalirati”, priča Bjelanović.
Sve teže do nastanika
A kako je organizovati nastavu u osnovnim školama znaju samo njihovi direktori. Suzana Lipić, direktorka OŠ Branko Radičević na Novom Beogradu kaže da je u stalnoj komunikaciji sa kolegama iz ostalih osnovnih škola i da sve imaju problem da pronađu nastavni kadar koji je stručan.
“Mi smo dobro startovali u ovoj školskoj godini da imamo stručni kadar. Prethodnih godina nije bilo tako. Sve je teže doći do nastavnika. Mi smo ove godine imali sreće, jer smo matematičarku dobili iz Vojno-tehničkog instituta. Žena je završila matematiku odavno, radila je u institutu godinama, daleko joj je da putuje i hoće pet, šest godina do penzije da provede u školi i predaje matematiku. Dobili smo stručni kadar, ali samo zato što je žena iz ličnih razloga želela da promeni radno mesto”, priča Lipić za Euronews Srbija.
profimedia
Kako kaže osnovne škole imaju ozbiljan problem da pronađu nastavnike informatike, tehnike i tehnologije, jer se odeljenja dele u dve grupe ukoliko imaju više od 20 učenika.
“To automatski iziskuje više nastavnika za te predmete nego što nam je potrebno za istoriju, biologiju, hemiju ukoliko su odeljenja brojna, a u svim školama u Beogradu odeljenja imaju više od 20 učenika”, pojašnjava ona.
Osnovnim školama sada najviše nedostaju nastavnici matematike, fizike, tehnike i tehnologije, informatike, nemačkog jezika.
“Znam da su mnoge kolege, direktori škola ove godine imali muke sa nastavnim kadrom. U takvim situacijama se angažuje nestručan kadar, studenti završnjih godina fakulteta, povlače se nastavnici iz penzije. U Beogradu se još nekako nastavnici i nađu, ali mislim da je to mnogo veći problem u unutrašnjosti”, navela je ona.
“Svi žele da unovče znanje”
Dobrivoje Marjanović predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i nastavnik informatike u jednoj osnovnoj školi kaže da koliko je situacija alarmantna najbolje govori podatak da su od trojice njegovih kolega, dvojica napustila školu i otišli u privredu da rade.
“Da se nisam obavezao na sindikalnu borbu verovatno bih i ja tako uradio. Sa 20 godina radnog staža u obrazovanju plata vam je sada 95.000 dinara. Programeri rade za platu od 4.000 do 5.000 evra. Mogu da rade za strane kompanije iz svog stana”, kaže on za Euronews Srbija.
Navodi da se direktori dovijaju na razne načine da ih zadrže, daju informatičarima normu 130 odsto, samo da ostanu da rade u obrazovanju. Oni koji su u sistemu, možda još nekako mogu da se privole da ostanu u obrazovanju. Mlade je nemoguće motivisati da uđu u učionice.
Pexels
“Svi žele da unovče svoje znanje. Kada privreda nudi toliko veću platu, ko će da radi u prosveti?Definitivno tu sada propada kvalitet nastave, jer oni koji sada dolaze u obrazovni sistem nisu ljudi koji mogu da potpomognu kvalitetu. To je veliki problem”, rekao je on.
Koliko je to ozbiljan problem, kaže on, svedoči podatak što su škole ranije na zamenu uzimale studente završnih godina, sada ima škola koje prihvataju i studente sa prve godine.
“I kako će student prve godine da bavi pedagoškim radom? Nikako. On možda ima početno znanje, ali nemaju pedagoške veštine što je potrebno u nastavi”, navodi Marjanović.
Više nisu u problemu sa nastavnim kadrom samo osnovne i srednje škole već i fakulteti. Mnogi tehnički fakultreti imaju IT smerove, ali ne znaju kako da zadrže najbolje studente u nastavi kao asistente. Plate koje mogu da im obezbede faulteti su četiri-pet puta niže od plate u privredi.
#Kako #privoleti #informatičara #radi #nastavničku #platu #dok #privreda #nudi #mnogo #više