Spavanje ima mnogo pozitivnih efekata na naše mentalne sposobnosti, kreativnost i zdravlje. To je neophodna funkcija koja omogućava našem telu i umu da se odmore, regenerišu i osveže. Kvalitetan san – i dovoljno sna u pravo vreme – jednako je važan za opstanak, kao hrana i voda.
Bez sna ne možemo da formiramo ili održimo puteve u mozgu koji nam omogućavaju da učimo i stvaramo nova sećanja, a teže nam je da se koncentrišemo i brzo reagujemo.
San je važan za brojne funkcije mozga, uključujući to kako nervne ćelije (neuroni) komuniciraju jedna sa drugom.
Naš mozak i telo, u stvari, ostaju izuzetno aktivni dok spavamo. Nedavna otkrića ukazuju da san ima ulogu čišćenja koja uklanja toksine u mozgu koji se nagomilavaju dok smo budni.
Iako nam je svima potreban san, njegova biološka svrha ostaje misterija. San utiče na gotovo svaki tip tkiva i sistema u telu – od mozga, srca i pluća do metabolizma, imunog sistema, raspoloženja i otpornosti na bolesti. Istraživanja pokazuju da hroničan nedostatak sna ili loš kvalitet sna, povećavaju rizik od poremećaja kao što su visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, depresija i gojaznost.
Jedan od najvećih umova u istoriji, koji je uspešno kombinovao genijalnost sa neobičnim navikama, bio je Albert Ajnštajn. On nas je naučio kako da izvučemo energiju iz atoma, pa možda može da nas nauči i nešto o tome kako da izvučemo najviše iz mozgova
Opšte je poznato da je san dobar za naš mozak – a Ajnštajn je ovaj savet shvatio ozbiljnije od većine. On je, navodno, spavao najmanje 10 sati dnevno – skoro jedan i po put više od prosečnog Amerikanca danas (6,8 sati).
Da li zaista možemo da „dospavamo” do oštrijeg uma? „Često se problem koji je uveče bio težak, reši ujutru nakon što je komitet sna radio na njemu”, jednom je rekao pisac Džon Stajnbek.
Mnoga od najradikalnijih otkrića u ljudskoj istoriji, uključujući periodni sistem, strukturu DNK i Ajnštajnovu teoriju relativnosti, navodno su se dogodila dok su oni koji su ih otkrili bili u nesvesnom stanju. Teorija relativnosti je došla do Ajnštajna dok je sanjao o kravama koje su bile elektrošokirane.
Godine 2004, naučnici sa Univerziteta u Lubeku, u Nemačkoj, testirali su ovu ideju jednostavnim eksperimentom.
Oni su prvo učili volontere da igraju igru sa brojevima. Većina je postepeno savladala igru uz vežbu, a daleko najbrži način da se poboljša igranje, bio je da se otkrije skriveno pravilo. Kada su studenti ponovo testirani osam sati kasnije, oni koji su mogli da spavaju, imali su više od dva puta veću verovatnoću da će steći uvid u pravila, nego oni koji su ostali budni. Dakle, spavanje im je pomoglo da reše problem i da bolje uče.
Spavanje nam, takođe, pomaže da budemo kreativniji, poboljšava naše pamćenje, raspoloženje, imunitet i opšte zdravlje. Zato je važno da spavamo dovoljno i kvalitetno, i da pratimo naš unutrašnji ritam.
Ajnštajn je to znao i zato je spavao po 10 sati svakog dana, a ponekad i duže. On je, takođe, praktikovao i kratke dremke tokom dana, koje su mu pomagale da se osveži i da nastavi sa svojim radom. Možda ne možemo svi da budemo kao Ajnštajn, ali možemo da usvojimo njegove navike i da poboljšamo svoj san i rad mozga.
Bebe spavaju mnogo, jer im je to potrebno za njihov brzi razvoj. Dok spava, bebin mozak radi punom parom: stvaraju se nova sećanja, formiraju se sinapse, razvija se moždano tkivo, uspostavljaju se veze, obnavlja se energija i još mnogo toga.
Veličina bebinog mozga će se udvostručiti u prvoj godini života, a većina tog rasta će se dogoditi tokom sna.
San je važan za mnoge funkcije mozga, kao što su učenje, pamćenje, jezik, pažnja i samokontrola. San, takođe, pomaže bebi da se prilagodi novom okruženju i da bude raspoložena i zdrava.
Bebe spavaju različito u različitim fazama sna. Postoje dve glavne vrste sna: REM faza u kojoj sanjamo i u kojoj se mozak najviše razvija i ne-REM faza dubokog i mirnog sna, u kojoj se telo oporavlja i raste. Bebe provode oko 50 odsto svog sna u REM fazi, dok odrasli samo oko 20 odsto. To znači da bebe imaju više prilika da sanjaju i da stimulišu svoj mozak. Bebe, takođe, brže nego odrasli menjaju faze sna, što im omogućava da se lakše probude ako su gladne, žedne ili uplašene.
#Ajnštajnovih #deset #sati #sna