Nisu baš najlepša bića na svetu, ali su i te kako korisna. Na slepe miševe se gleda s puno predrasuda, omraženi su, ljudi ih se boje i vekovima izmišljaju razne priče koje docnije prerastaju u mitove. Udruženja za zaštitu životinja trude se da objasne zašto su slepi miševi toliko važni i da pruže korisne savete kako postupiti u slučaju bliskog susreta s njima.
– To su fascinantni leteći sisari i imaju izuzetno važnu ulogu u našem ekosistemu. Oni su od velike koristi i ljudima i prirodi – kaže Sanja Radosavljević, volonterka organizacije „Animal Rescue”. Naša sagovornica navodi nekoliko podataka koji će začuditi neupućene. Slepi miševi su, kako kaže, pravi heroji kada je reč o kontroli broja insekata. Jedan može potamaniti, verovali ili ne, čak tri hiljade insekata tokom jedne noći. To znači da su ovi mali sisari ključni u smanjenju populacije insekata koje ljudi, naročito poljoprivrednici, smatraju štetočinama. Jer, bez slepih miševa broj insekata bi rapidno rastao, što bi imalo negativne posledice po poljoprivredu i naše zdravlje.
U tropskim predelima slepi miševi igraju ulogu sličnu pčelama – oprašuju biljke i pomažu u njihovom razmnožavanju raznoseći semenje. Ovo ih čini ključnim za održavanje biodiverziteta i zdravlja šuma, ističu biolozi.
Guano ili izmet slepih miševa jedno je od najkvalitetnijih prirodnih đubriva koje je korisno za bašte. Ova organska materija bogata je hranljivim sastojcima koji pomažu rast biljaka.
Slepi miševi su odlični pokazatelji stanja i očuvanosti životne sredine, jer njihovo prisustvo u određenom području često ukazuje na zdrav ekosistem, dok njihov nestanak može biti znak ekoloških problema.
Zbog svega ovoga stručnjaci i aktivisti apeluju na ljude da ne ubijaju slepe miševe, već da ih ostave na miru. Predrasude da ujedaju za vrat, sisaju krvi ili se upliću u kosu potpuno su netačne. Njihova skloništa ne treba uništavati, niti ih uznemiravati, a ukoliko neko pronađe povređenu jedinku, treba ga staviti u malu kutijicu s rupicama, da može da diše i javiti ili Prirodnjačkom muzeju ili organizaciji „Animal Rescue”.
Prošlog meseca biolozi, aktivisti i ljubitelji životinja organizovali su „Evropsku noć slepih miševa” – manifestaciju koja se održava već tri decenije u tridesetak zemalja širom Starog kontinenta. Na svetu postoji oko 1.447 vrsta ovih sisara, od kojih se samo tri vrste i to u Centralnoj Americi hrane krvlju ptica, dok samo jedna pije krv sisara. Svi slepi miševi u Evropi, uključujući i one u Srbiji, hrane se isključivo insektima.
U Evropi živi 55 vrsta slepih miševa, dok u Srbiji postoji 31 vrsta i sve su strogo zaštićene zakonom. Insekte love u sumrak i noću, dok se tokom dana odmaraju viseći naglavačke u pećinama, drveću ili zgradama. Vešti su u noćnim letovima, izbegavaju predmete oko sebe koristeći takozvanu eholokaciju, sposobnost orijentacije pomoću odbijenih ultrazvučnih talasa. Ona im omogućava da detektuju i najmanje prepreke u letu, uključujući najmanje insekte, pa i najmanju dlaku. Tako da mit da se slepi miševi upliću u kosu apsolutno ne stoji.
Kad uleti u sobu, ugasite svetla
Ako se dogodi da slepi miš uleti u kuću, nema razloga za paniku. Slepi miš nije opasan, niti napada ljude. Lov se ne preporučuje, jer je to nemoguća misija. Bolja opcija je da se ugase svetla i zatvore vrata prostorije u kojoj se on nalazi. Treba otvoriti širom prozore, balkonska vrata i raširiti zavese kako bi ova životinja mogla da izađe napolje.
#Korisna #bića #koja #niko #voli