Brojni izveštaji o dugovečnosti i životnim izborima izgleda da pomažu ljudima da žive duže. U svemu tome izdvaja se pet navika
Postoji stalno interesovanje – kod običnih ljudi, tako i kod istraživača – za saznanjem šta je potrebno za dug i zdrav život. Od kuvara, kojih ima u svakoj knjižari, preko istraživačkih radova, do stotina članaka kojima možemo pristupiti na internetu, bezbrojna je količina informacija koje treba usvojiti i saveta koje treba prihvatiti. Ali postoje jednostavni pristupi koje možemo da usvojimo i lake promene koje možemo da sprovedemo ako se nadamo da ćemo da doživimo 100 godina.
1. Konzumirajte zdravu ishranu
– Dijeta je daleko najvažniji faktor za dugovečnost – kaže Valter Longo, italijansko-američki biogerontolog i ćelijski biolog, koji je proučava dugovečnost oko 20 godina. Trenutno je profesor na USC Davis School of Gerontology na Odeljenju za biološke nauke, kao i direktor USC Instituta za dugovečnost USC.
Bezbrojni stručnjaci koji proučavaju najdugovečnije zajednice na svetu nisu mogli dovoljno da naglase koliko hrana koju jedemo može uticati na naš životni vek. Obrazac ishrane sličan mediteranskoj ishrani ono je što stručnjaci za dugovečnost najviše preporučuju.
Kako kažu Longo i Dan Buettner, stručnjak za dugovečnost koji intervjuiše stogodišnjake i posećuje Plave zone, ishrana za dugovečnost trebalo bi uglavnom da bude zasnovana na biljnoj bazi i da uključuje:
mahunarke, posebno pasulj
orašaste plodove
žitarice od celog zrna, kao što je ovas
bez crvenog mesa
zdravu količinu povrća, posebno lisnatog zelenog povrća
– Preporučujem 12 sati posta dnevno. Recimo da jedete između 8 i 20 sati ili 7 i 19 časova – kaže Longo. Buettner takođe jede u periodu od 10 ili 12 sati.
2. Redovno se krećite
Neki stručnjaci za dugovečnost preporučuju svakodnevno vežbanje, dok su drugi više za svakodnevno kretanje kroz fizičku aktivnost niskog intenziteta.
Trening snage dva puta nedeljno i aerobne vežbe tri puta nedeljno, čak i po 10 minuta dnevno, jedna su od svakodnevnih vežbi koje povećavaju šanse osobe da doživi 90 godina, prema studiji New England Centenarian Study.
U Plavim zonama, fizička aktivnost daleko je manje naporna, ali stogodišnjaci se i dalje kreću svakodnevno, kaže Buettner. Obično stanovnici Plavih zona hodaju od mesta do mesta, grade stvari ručno i obrađuju svoje bašte, dodaje on, što im omogućava da se svakodnevno bave fizičkom aktivnošću niskog intenziteta.
3. Verujte u nešto
Do kraja 2023. godine, Buettner je intervjuisao 263 stogodišnjaka. Svi osim petoro tih stogodišnjaka pripadali su zajednici zasnovanoj na veri, kaže Buettner.
– Ljudi koji idu u crkvu, hram ili džamiju žive negde između četiri i četrnaest godina duže od ljudi koji nemaju religiju – zaključuje Buettner.
Ispostavilo se da su ljudi koji imaju veru ili životnu filozofiju takođe srećniji od onih koji je nemaju, kaže Arthur C. Brooks, vodeći stručnjak za sreću koji predaje o osećanju radosti na Harvardu. Kada sledite religiju ili duhovnu praksu, to vam pomaže da pronađete smisao života, objašnjava na svom kursu.
4. Negujte pozitivne odnose
Imati pozitivne odnose u životu stvar je broj 1 koja vam može pomoći da živite duži i srećniji život, navodi se u 86-godišnjoj studiji Harvarda koja je još u toku. Ali ulaganje u te veze i njihovo jačanje jednako je važno, što istraživači nazivaju „društveni fitnes”.
– Bilo da je u pitanju promišljeno i pažljivo postavljeno pitanje ili trenutak posvećene pažnje, nikada nije kasno da produbite veze koje su vam važne – napisali su 2023. Marc Schulz i dr Robert Waldinger, direktori Harvardske studije.
Negovanje društvenih veza takođe je vrednost stogodišnjaka u Plavim zonama. „Ljudi u Plavim zonama stavljaju svoje partnere na prvo mesto, neguju svoje odnose i ulažu u njih. Imati prave prijatelje, to je najveća tajna koja pomaže ovim ljudima u Plavim zonama da rade prave stvari i izbegavaju pogrešne,” kaže Buettner.
5. Dajte prioritet svojoj svrsi i doživotnom učenju
U Okinavi, u Japanu, jedna od Plavih zona sa mnogo stogodišnjaka, ikigai, što u slobodnom prevodu znači „sreća je uvek biti zauzet”, predstavlja ogromnu vrednost. Do te mere da je knjiga pod nazivom „Ikigai: Japanska tajna dugog i srećnog života” jedna od najpopularnijih knjiga o dugovečnosti i međunarodni bestseler.
Važnost ikigai je u pronalaženju svoje svrhe i u tome da joj se svakodnevno posvećujemo. A to je upravo ono što Buettner preporučuje za dugovečnost: „Ljudi sa osećajem svrhe žive oko osam godina duže od ljudi bez cilja.”
Postoji sedam praksi koje su istraživači 86-godišnje Harvardske studije o razvoju odraslih otkrili da vode do toga da „budemo srećni i zdravi u starijoj dobi, a ne da završimo tužni i bolesni”, objasnio je Brooks na svom kursu sreće. Jedna od tih praksi je podsticanje razmišljanja o rastu ulaganjem u doživotno učenje i obrazovanje.
– Stariti srećno i u dobrom zdravlju, umesto tužno i bolesno, barem je do neke mere pod kontrolom pojedinca – rekao je 2001. dr George E. Vaillant, bivši direktor i jedan od pionira ove studije.
#Stručnjaci #tvrde #ovih #životnih #navika #mogu #nam #pomognu #doživimo #duboku #starost