Branko Mikašinović, jedan od vodećih slavista u Americi, nekadašnji predavač ruskog jezika i književnosti na univerzitetima u Nju Orleansu i Tulejnu, novinar „Glasa Amerike” duže od dve decenije, stigao je u Čikago iz Jugoslavije 1960. godine. Nedugo po dolasku primio je pismo od oca Save, u kojem je obavešten da dva sina njegovog rođaka Đura iz „starog kraja”, Robert i Džordž takođe žive u Čikagu. Stupio je s njima u kontakt i ubrzo se našao s Robertom i njegovom porodicom. Prvo je otkrio da je rođak skratio prezime u Mikasen.
„Jedna od prvih stvari koju sam učinio pošto sam došao u Čikago bila je da uzmem telefonski imenik i vidim ima li Mikašinovića i nisam otkrio nijednog”, piše novinar u knjizi „Nezaboravni susreti” (izdanje „Čigoja štampa”) u kojoj opisuje susrete s ljudima iz srpske dijaspore u SAD.
Robert je imao dve kćerke Džudi i Mardžori, koja je dobila i posebno poglavlje u ovoj knjizi kao poznata slikarka, ali čini se, još više zbog toga što je posvećeno tragala za svojim, a ujedno i Brankovim korenima.
Mardžori se rodila u Čikagu 1959. godine, ali odrasla je u Sent Polu, Minesota. Pohađala je Univerzitet Minesote i 1981. dobila bečelor diplomu iz vizuelnih umetnosti. Udata je za Marka Gripa, profesora hemije na Univerzitetu Nebraske u Linkolnu.
Postala je međunarodno poznata „apstraktna slikarka akrilnim bojama, geometrijskog stila oštrih ivica”, izlagala je u SAD, Kanadi, Ujedinjenom kraljevstvu i Mađarskoj. Njeni radovi su deo privatnih i javnih kolekcija. Takođe je zajedno s mužem autorka naučne knjige „Reakcija – hemija u filmovima”.
„Mardžori je bila pod uticajem svog srpskog nasleđa i dosta je istraživala svoje poreklo, često je bila bolje informisana od mene. Oboje nas je zanimalo mesto odakle su Mikašinovići potekli i razgovarali smo o Gornjim Dubravama u Karlovačkom okrugu gde se nalazi postojbina Mikašinovića”, piše novinar.
Mardžori je 2005. godine posetila predačko selo s mužem, sestrom i porodicom. Dok je bila tamo, takođe se usredsredila na posetu manastiru Lepavini, Varaždinu u Hrvatskoj i Beču u Austriji kako bi dobila uvid u život barona Mihajla Mikašinovića kao i njegovu ulogu mecene umetnosti iz osamnaestog veka. Toliko je bila impresionirana svojim otkrićima da se ponudila da prevede na engleski knjigu Đura Zatezala „Baron Mihajlo Mikašinović”.
Branko slikovito opisuje jednu od njenih slika s izložbe u Njujorku, koju je nazvala „Stereo par”: dva prizora jedan do drugog koji vizuelno kombinovani u slici rezultiraju novim „trećim” optičkim prizorom.
„Kao što je učinila u umetnosti, tako je uzela svoj odgoj u Sjedinjenim Državama i kombinovala ga s posvećenim istraživanjem svog srpskog nasleđa”, zaključuje Mikašinović.
#potrazi #korenima