Kap po kap, mastilom urezane slike u koži postaju danas umetnost. Odavno su precrtana srca probodena strelicom i ono čuveno JNA, uz datum da se zauvek pamti vreme provedeno u vojsci.
Tetoviranje je u 21. veku nova estetika, postalo je i statusni simbol, jer su trajni crteži mastilom autentična i vredna umetnička dela koja skreću pažnju i poručuju.
Tetoviranje je globalni fenomen i deo popularne kulture. Mnogi umetnici tetovaža stekli su svetsku slavu.
Ljudi se tetoviraju iz različitih razloga, sve modernije tehnologije omogućavaju preciznije i sigurnije procedure. Iako tetoviranje može nositi određene zdravstvene rizike, kao što su infekcije, pravilna higijena i profesionalni pristup mogu ove opasnosti svesti na najmanju moguću meru.
Veština tetoviranja proteže se kroz mnoge kulture i vekove.
Mumificirani ostaci ledenog čoveka pronađenog u Alpima pokazuju da su se ljudi tetovirali još pre 5.000 godina, a slike na telu su pronađene na mumijama iz drevnog Egipta.
Akvarel na leđima
Danas su tetovaže, naravno, mnogo drugačije od drevnih, ali, kao i tada, nose određenu simboliku. Popularne su minimalističke tetovaže, jednostavnog dizajna s čistim linijama, zatim akvarel tetovaže sa svetlim i tečnim bojama, ali i one realistične, koje izgledaju kao fotografije.
Igor Milanović, tatu-majstor s višedecenijskim iskustvom, navodi za „Magazin” da se tetoviraju svi – bez obzira na pol i godine. Nema pravila, kaže. Ipak, pre nego što stignu u Igorov salon, klijenti već imaju određenu zamisao u vezi sa izgledom tetovaže. Ostaje samo da se dogovore o konačnom izgledu, mogućnosti da se to izvede i, naravno, o ceni.
Prvu tetovažu Igor je uradio sa 15 godina, a profesionalno se njome bavi 30 godina. Zato i kaže kako se za gotovo svaku tetovažu može reći da iza sebe ima neku priču. Priznaje da mu je među najupečatljivijima u sećanju ostala tetovaža kazana za pečenje rakije! Iako je rađena pre više od 20 godina, u nekom trenutku je postala i viralna.
– Najteže i najkomplikovanije je raditi portrete, a klijenti su vremenom sve maštovitiji, pa je izazov svaki novi rad – kaže Milanović.
Mastilom urezane slike u koži postaju danas umetnost
Najveće zadovoljstvo u radu, otkriva, predstavlja mu senčenje – kada slika dobija dubinu i realnost uz dodavanje senki. Svakoga savetuje da dobro razmisli pre nego što mašina počne da radi – jer greše i majstori i sami klijenti, poneseni raznim prolaznim emocijama, pogotovo ljubavnim.
I Igorov brat Miloš je zaljubljenik u tetoviranje. Prvu tetovažu uradio je sa 18 godina. Bio je to zmaj na ramenu, jer je rođen u godini Zmaja po kineskom kalendaru. Bio je to i svojevrsni poslovni dogovor, kompenzacija: tetovažu mu je uradio momak koji mu je dugovao za neke majstorske usluge, a igrom slučaja je bio tatu-majstor.
Dosta kasnije na drugoj ruci nikla je tetovaža krsta na kojoj je oslikano raspeće Isusovo. Ovoga puta bio je to rad njegovog brata. Onda su nakon rođenja dece usledile još dve tetovaže s njihovim imenima s unutrašnje strane ruke. Poslednja koju je uradio je viking na desnoj butini kao oličenje borbe, snage…
Naravno, odrastajući pored oca koji voli tetovaže, deca su zavolela ideju da se tetoviraju. Poželeli su da to urade još u pubertetu, ali na prve crteže na koži morali su da sačekaju. O tome priča Ivana, Miloševa supruga i Irenina i Nenadova mama:
– Ja sam oduvek imala želju da se tetoviram, ali nikada nisam imala ideju šta bih tetovirala, tako da sam dugo to izbegavala, tačnije nisam htela da tetoviram nešto što mi ništa ne znači i nema smisla. Nakon ćerkine prve male i diskretne tetovaže ruže ispod grudi, što je ona uradila sa 17 godina, odlučila sam da uradim identičnu. To je ujedno i moja jedina tetovaža.
Ali ćerka Irena se nije zadržala na prvoj. Uskoro je poželela neku veću. Dugo je studirala značenja, tražila slike i odlučila se za zmaja u trešnjinom cvetu (zmaj treba da simboliše mudrost i snagu života, a trešnjin cvet prolaznost. Tu tetovažu je uradila sa 19 godina i htela je sama da je finansira. Takvo „delo” košta oko 500 evra, ali na sreću tu je uskočio stric Miloš i častio je za rođendan.
Nenad, najmlađi član porodice, još nema tetovažu, ali još od osnovne škole stalno je iscrtan hemijskom olovkom po rukama, nogama, stomaku.
Skupo zadovoljstvo
Mama Irena mu nije dozvolila još da se tetovira pošto su, kako kaže, ideje za njegovu tetovažu kriminalne i misli da bi se sin u jednom trenutku pokajao. Ali, od oktobra je već i on spreman za prvu sliku na telu.
– Tetovaže su generalno veoma skup sport, osim toga i bolne su, mada to zavisi i od toga koliki je prag bola neke osobe – iskrena je Irena, koja dodaje da niko iz njene porodice nije skidao tetovažu, ali da ima ljudi kojima se proizvod tatu-majstora ne dopadne, pa žele da ga skinu.
Ime duguje dalekoj Polineziji
Polinezija: Tetoviranje je bilo posebno značajno među Polinežanima. Reč „tattoo” potiče od polinežanske reči „tatau”. Tetovaže su često bile simbol statusa, hrabrosti i identiteta.
Japan: Japanske tetovaže, poznate kao „irezumi”, imaju dugu tradiciju i često su povezane s kriminalnim organizacijama, ali i s umetničkim izražavanjem.
Evropa: Na Starom kontinentu tetoviranje je imalo različite konotacije kroz istoriju. U srednjem veku često su bile povezane s kriminalcima i izopštenicima, dok su u modernom dobu postale popularan oblik umetničkog izražavanja.
Popularni motivi
• Imena i datumi: mnogi ljudi biraju da tetoviraju imena voljenih osoba ili važne datume, kao što su rođendani, godišnjice ili datumi rođenja dece
• Cveće: ruže, lotosi i drugi cvetni motivi veoma su popularni
• Životinje: lavovi, vukovi, ptice i leptiri, često simbolizuju snagu, slobodu ili transformaciju
• Verski simboli: krstovi, mandale, hrišćanski simboli česti su među vernicima.
• Citati: inspirativne poruke, reči mudrosti
• Geometrijski oblici i mandale: cenjeni su zbog simetrije
• Portreti: likovi voljenih osoba, poznatih ličnosti ili čak kućnih ljubimaca sve su popularniji.
#Ukras #uspomena #ili #statusni #simbol #koži