Svaki čovek ima potrebu za sigurnošću koja je u velikoj meri zasnovana na stalnosti i predvidljivosti ponašanja ljudi i postojanosti sveta u kome živi. To se prvenstveno odnosi na onaj deo sveta koji okružuje tu osobu, kao i na one ljude koje je izabrala da uvede u svoj intimni krug, u svoju „zonu sigurnosti i udobnosti”. Kada se neko ponaša na određeni način, osoba očekuje da će se taj ponašati na isti takav način i u budućnosti. Tako taj drugi postaje osobi predvidljiv, na osnovu čega ona s njim gradi odnos za koji veruje da će biti trajan.
Kada je budućnost u pitanju mi ne možemo sasvim tačno znati kako će se neko ponašati u budućnosti, ali zato možemo verovati da će se ponašati kao što se do sada ponašao. Upravo zbog toga koren reči „poverenje” jeste reč „vera”, to jest „verovanje”. Kada verujemo ljudima, mi imamo doživljaj da živimo u svetu koji je nepromenjiv i stabilan i zato se osećamo sigurno.
Većina ljudi smatra da taj drugi treba da zasluži njihovo poverenje, što jednostavno znači da drugu osobu treba upoznati, videti kako reaguje u različitim situacijama, da bi mogli zaključiti da li je ona dostojna njihovog poverenja. Reči koje bi se mogle odnositi na ovaj proces, kao „pro-vera-vanje” i „vero-dostojnost”, takođe imaju u korenu reč „vera”.
Iako je uzajamno poverenje temelj različitih međuljudskih odnosa, ono je, iz opisanih razloga, i temelj svake ljubavne veze. Od njegove čvrstine zavisiće i sudbina veze. Osoba koja je u ljubavnoj vezi imaće doživljaj sigurnosti ako potvrdno odgovori na brojna pitanja kao što su: Da li me zaista voli? Da li će me voleti i u budućnosti? Da li će me voleti i kada me bude zaista dobro upozna?
Teret prošlosti
Da bi neko poverovao da ga partner zaista voli, on u taj odnos mora doneti zaključak iz svoje prošlosti da je on, takav kakav je, vredan ljubavi. Ljudi koji su u sadašnji odnos doneli iz svoje prošlosti zaključak da takvi kakvi su ne zaslužuju da budu voljeni, imaju, sasvim razumljivo, teškoću da shvate da ih partner zaista voli. Ako i prihvate da ih partner voli, plaše se da će tu ljubav izgubiti kada ih partner dovoljno upozna. Oni zapravo ne veruju da njihova ljubavna veza može trajati. Ako vole partnera, pojavljuje se strah od gubitka njegove ljubavi koji se često ispoljava kao ljubomora.
Zaljubljeni mladi ljudi često raskid veze doživljavaju veoma traumatično, kao odbacivanje, kao dokaz da nisu dovoljno vredna ljudska bića. Kako bi sprečili ponavljanje traumatičnog iskustva u novim vezama, oni se u njima drže na emotivnoj distanci, pokušavajući da preduprede i umanje emotivnu povredu koju iščekuju i koje se plaše. Drugim rečima oni nemaju poverenja da će ljubavna veza trajati i da ih partner neće napustiti.
U onim vezama u kojima postoji velika razlika u socijalnom statusu ili bogatstvu, partner višeg statusa može biti nepoverljiv zato što ne zna koliko je drugi partner sa njim zato što ga voli, a koliko je iz koristoljublja. Takođe u vezama u kojima postoji veoma velika razlika u godinama između dve osobe u vezi, stariji partner može sumnjati u trajnost veze kada zamisli kako bi ona mogla izgledati za deceniju ili dve.
Distanciranje i kontrola
Postoje dva načina ponašanja koji pokazuju da partner nema poverenje u drugog partnera: distanciranje i kontrola. Oni koji se distanciraju na taj način prave neku vrstu emotivnog „štita” koji ih brani od očekivane traume ostavljenosti. Oni koji kontrolišu partnera pokušavaju da ga nateraju da se ponaša na onaj način koji kod njih smanjuje nepoverenje i sumnju. Tako na primer, ljubomorna osoba pokušava da natera partnera da se ponaša na onaj način koji kod nje ne pobuđuje osećanje ljubomore. Kada partner pruža otpor kontroli, osoba je pojačava, što na kraju prelazi u nasilje.
Uspostavljanje međusobnog poverenja u vezama je uzajaman proces. Kako je svaka veza zasnovana na psihološkom ugovoru dvoje ljudi, njime treba obuhvatiti i međusobno poverenje. Bez obzira na trenutna osećanja, niko ne može garantovati da će doživotno ostati u vezi, niti takvu garanciju može zahtevati od partnera. Važno je znati da ljudi ostaju u vezama ne zato što su dali reč ili što su dužni da ostanu, već zbog toga što se u njima osećaju dobro. Ono što podržava dugovečnost veze ili braka jeste međusobno negovanje partnera.
#Poverenje #vezi