Dok je ovaca biće i runa, samo što ga niko neće. Zapravo ne baš niko, ima ih koji cene ovčiju vunu i znaju koliko je kroz vekove značila čoveku, čuvala ga od hladnoće i vlage. Osim za odevne predmete i posteljinu, može da se koristi i u građevinarstvu za izolaciju ili pak kao đubrivo u poljoprivredi, a ipak završi na smetlištu.
Prvi Festival vune na „Malom Dunavu”, Radmilovac
S ciljem da se probudi razmišljanje o ovom izuzetnom prirodnom materijalu, nedavno je organizovan prvi Festival vune na „Malom Dunavu”, u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Oglednog dobra „Radmilovac”, koje pripada Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Zoran Marković
– Na Festivalu vune bilo je 35 učesnika – rekao nam je na početku razgovora profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Marković, organizator manifestacije koja je privukla više od hiljadu posetilaca.
Pored izložbe proizvoda od vune, organizovane su radionice: predenje, tkanje, pustovanje, slikanje, izrada predmeta od vune…
Predavanje o „Proizvodnji vune u Srbiji i izazovima koji je prate” održao je dr Bogdan Cekić s Institut za stočarstvo, a o „Uticaju genetskih faktora i odgajivačkih uslova na kvalitet vunskog vlakna” magistar Aleksandar Ignjatović. Etnolog Marina Cvetković predstavila je tradicionalnu preradu vune na starim fotografijama i primeru predmeta Etnografskog muzeja u Beogradu. „Nekad beše… i šta sad? Kako je vuna oblikovala naš život i kakva je budućnost vune” govorila je Gordana Lazarević.
Cilj Festivala – probudi razmišljanje o ovom izuzetnom prirodnom materijalu
Našu pažnju privukle su informacije o proizvodnji i (ne)upotrebi vune u Srbiji.
– Prema zvaničnim podacima (Statistički godišnjak 2023) u Republici Srbiji se gaji oko 1,7 miliona ovaca. Od predstavnika autohtonih rasa tu su cigaja i pramenka (sjenička, svrljiška, lipska, krivovirska, bardoka, karakačanska, pirotska, vlaška vitoroga, vlašićka), dok su od predstavnika uvoznih rasa najzastupljenija virtemberška rasa, il de franse, romanovska, safolk, teksel. Pored ovih, gaji se i rasa ovaca pod imenom mis, koja je brend Instituta za stočarstvo, na čijem imanju je i nastala. Sve navedene rase i sojevi odlikuju se razlikama u kvalitetu vune. Načelno se može reći da naše autohtone rase imaju nešto jaču (grublju vunu), čija je debljina vlakna 35–45 mikrona, a uvozne (kao i mis) nešto tanju, samim tim i finiju od 20 do 30 mikrona. Izuzetak je romanovska ovca, koja zbog prilično nehomogenog runa poseduje vlakna dijametra od 25 do 42 mikrona – objasnio je dr Cekić.
Predavanje o proizvodnji vune održao je dr Bogdan Cekić s Institut za stočarstvo
U statistici piše i da je u 2023. proizvedeno 2.890.000 kg sirove vune, uz prosečnu proizvodnju od 2,4 kg po ovci.
– Mislim da ovi podaci nisu dovoljno precizni. Ukoliko pomnožimo prosečnu proizvodnju vune s brojem ovaca, dolazimo do podatka od 4.080.000 kg vune – primećuje stručnjak.
Nažalost, ovaj visoko vredan, prirodno obnovljiv materijal široke primene u Srbiji malo se prerađuje i koristi, tek nekih pet do sedam odsto.
U 2023. proizvedeno 2.890.000 kg sirove vune, prosečno 2,4 kg po ovci (Foto S. Stuparušić)
Umesto resursa, balast
Ovce je neophodno barem jednom godišnje ošišati. Nažalost, kako kaže dr Cekić, umesto resursa, u današnje vreme vuna predstavlja balast u ovčarskoj proizvodnji. Odgajivači prodajom vune ne mogu da pokriju troškove usluge striže ovaca.
– Retko je gde organizovan otkup vune, a kada je moguće plasirati sirovu vunu, često je zastupljen ucenjivački tržišni model „1-2 kilograma vune za kilogram stočne soli”. Ovo doprinosi povećanju pritiska na same odgajivače kojima vuna samo povećava troškove (u 2024. godini usluga striže ovaca iznosila je 400–450 dinara po ovci) i zauzima mesto u dvorištu. Od ukupne godišnje proizvodnje vune oko 96 odsto ostane neiskorišćeno. Neretko se dešava da vuna završi odbačena i na obalama reka, kanala, na deponijama, u šumama… Kao materijal koji se u prirodi veoma sporo razlaže, vuna može predstavljati ozbiljan ekološki problem – upozorava dr Cekić.
Deo stalne postavke posvećene vuni na „Malom Dunavu”
On primećuje da su odgajivači svesni da ovo nije adekvatno ponašanje, ali je „nužno zlo”, odnosno smatraju da je manja šteta da se na ovaj način oslobode „balasta”, nego da je lageruju na svom gazdinstvu, gde za to nema prostora.
– S druge strane, usled povećanog uvoza sintetičkih materijala i odevnih predmeta od njih, trenutnih modnih trendova, kao i gašenja naše tekstilne industrije, vuna kao tekstilna sirovina trenutno kod nas nema veći značaj. Ovo je, nažalost, trend koji trenutno pogađa celu Evropu. Pored ovoga, primetan je i uvoz finije, merino vune, mahom iz Australije, Novog Zelanda i Južnoafričke Republike – kaže dr Cekić, s Odeljenja za istraživanja i razvoj u oblasti ovčarstva i kozarstva.
Bogdan Cekić, gošća iz Makedonije Anita Stefanovska i Jelena Batalo Zdravković
Šal, kape, čarape
Prva asocijacija na vunu su tradicionalni proizvodi, vunene čarape, prsluci, kape, ćilimi, jorgani i drugo, što danas nije moderno, nije u trendu. Zanatski proizvodi, iako veoma kvalitetni i dugotrajni, ne uživaju značaj koji bi trebalo.
Izložba fotografija Etnografskog muzeja u Beogradu
– Malo je svesti o tome da se vuna kao odličan prirodni (termo i zvučni) izolacioni materijal koristi. Gotovo i da nije poznata korist od malčiranja i obogaćivanja zemljišta vunom. Pored ovoga, vuna može da se koristiti u proizvodnji različitih tehničkih tekstila. Nedovoljno se ističe i činjenica da je vuna i izvor lanolina, veoma važnog u farmaceutskoj (i kozmetičkoj) industriji – nabraja dr Cekić.
Nole od vune, rad Jelene Milić suvim pustovanjem
Tkanje zamenile pustovanjem
Svoj doprinos organizaciji prvog Festivala vune dale su Jelena Batalo Zdravković i Marija Vujičić, koje su predstavile i svoje rukotvorine od pustovane vune.
Jelena je po struci arheolog, ali je terenski rad zamenila tkanjem.
– Suprug je iz Babušnice, sela Izvor. Kako leta provodim tamo, pitala sam meštane da li imaju sirovu vunu. Oduševili su se da i to neko traži. Neki su mi doneli s tavana opranu, neki i neopranu. Nisu znali šta s njom, a bilo im je žao da je bacaju – kaže Jelena.
Od meštanki je naučila da pere vunu na potoku, što predstavlja osnovu posla. Oprano runo nosi u Babušnicu u vunovlačaru.
Marija Vujičić sa uzorcima prirodno bojene vune
S Marijom Vujičić upustila se u prirodno bojenje vune. Prošle godine su bile na Zlatiboru povodom trećeg rođendana Evropske fondacije za vunu.
– Tom prilikom uspostavljen je Nacionalni dan vune u Srbiji – 9. maj. Zlatibor nije slučajno odabran za obeležavanje Evropskog dana vune. Veza potiče iz Sirogojna još od 1960. godine, kada je Dobrila Smiljanić osnovala prvu žensku zadrugu. Bilo je više od 2.000 zadrugarki, izvozile su 50.000 komada džempera u ceo svet – kaže Jelena.
Pletenjem do blagostanja
Hirurg, dr Alberto Kosta već 40 godina operiše rak dojke i tvrdi da su pacijentkinje koje su posle operacije plele imale mnogo bolje rezultate zato što pletenje i vuna utiču na spuštanje nivoa stresa i čitav proces lečenja se odvija bolje i povoljnije.
Na Festivalu su organizovane radionice pletenja, putovanja, prirodnog farbanja vune…
– Pletenje odvlači od briga, pomaže da se bol manje oseća, olakšava proces socijalizacije – objasnio je doktor.
Predsednik Evropske fondacije za vunu dr Kosta 2011. godine osnovao je u Italiji Udruženje „Roze klupče” (Gomitolorosa) i započeo u 10 italijanskih bolnica, gde se leče pacijentkinje obolele od kancera dojke, terapiju s pletenjem. Tako je pokrenut ceo lanac – otkup domaće vune koja je i u Italiji balast, koja se poklanja bolnicama, a radovi posle prodaju u humanitarne svrhe.
#Ovčijeg #runa #imamo #ali #šta #njim